Beli, ružičasti ili purpurnih boja, bagrem (Robinia pseudoacacia) i mirisom i raskošnom krošnjom nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
U narodu je poznat i kao akacija, beli bagrem, kraljevo drvo, kapinki …
Pripremljen kao čaj, bagrem suzbija reumatske bolove i zubobolju, a predstavlja i savršen antiseptik. Smanjuje povećano lučenje kiseline i pomaže kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa, gorušice, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Čaj se sprema tako što se kašičica suvih cvetova bagrema prelije sa dva decilitra ključale vode. Poklopi se i ostavi da odstoji pola sata, a zatim se procedi i pije 1-3 šoljice dnevno.
Posebno mesto je našao u homeopatiji. Po mišljenju ovih stručnjaka, odličan je u lečenju hiperaciditetom, odnosno pojačane kiselosti želuca, kod gorušice koja se javlja za vreme spavanja, migrene, kao i upale nerva lica.
Zapadna narodna medicina koristi ga za lečenje antivirusnih oboljenja, grčeva, kožnih bolesti, tegoba pri varenju, čišćenja creva, za smanjenje visoke temperature, za bolje lučenje mokraće …
Cvet bagrema možete odlično iskoristiti tako što ćete umočite u testo kao za palačinke i ispržite na ulju, predivno.
Idealan med za dec
Bagremov med je veoma cenjen u Evropi. Čist je, tečan, lagan, idealan za decu stariju od godinu dana. Najmlađima se preporučuje, jer je blag i lagan, a kod odraslih jer deluje protiv stresa, nervoze, nesanice … najprozirnija je od svih vrsta i jedan od najukusnijih. Njegova kristalizacija traje i do tri godine. Ukoliko dođe do šećerenja, postaje beo, mutan, sitnozrnasti, zbog čega podseća na sneg. Ako se kristališe, teglu sa medom trebalo bi da potopite u toplu vodu i stvar je rešena.
Cveta od aprila do kraja maja ili čak juna.
Beli mirišljavi cvetovi izlučuju mnogo nektara, a ukusni su i sveži i prženi. Kod naroda koji poznaju vrednosti ovog drveta, cvet se bere neposredno pre otvaranja, a list dok je sasvim mlad. Narodna medicina preporučuje čaj od osušenih cvetova, koji je istovremeno ukusan i lekovit kod prehlada i kašlja.
S druge strane, u svežim mahunama i semenkama ima mnogo belančevina, ugljenih hidrata i masnoće.
Toksična kora, list, semenke
Prilikom korišćenja određenih delova bagrema trebalo bi da budete oprezni. Zbog toksičnosti sastojaka robina, robitina, robinina, fazina, ne smeju da se koriste stara kora, zreo list i sirove semenke.