Ljude je oduvek privlačila ideja otkrivanja novih svetova i prolaska u druge dimenzije. Tajanstvena mesta i nezemaljski predeli oduvek su budili maštu ljudi i želju za saznanjem.
Tako je i hotelski magnat Robert Bigelou odavno u svetu poznat kao fanatik kosmičkih istraživanja. Pre nekoliko godina obećao je nagradu od 50 miliona dolara onome ko napravi brod sa pet mesta koji će moći, kao nekakav svemirski taksi, da redovno vozi putnike između Zemlje i Meseca. Njegov drugi ekscentrični projekat je – hotel u Zemljinoj orbiti. Hotel ‘Nautilus’ trebalo bi da svoja vrata za goste otvori u ovoj godini. U saradnji sa NASA, Bigelou je već otpremio u kosmos umanjenu kopiju hotela.
Svi priznaju da su zamisli ovog milionea potpuno izvodljive, mada deluju tako grandiozno. Ali, ovaj put poželeo je i nešto više, nešto što ne spada u domen lako ostvarivog – poželeo je da se poveže sa drugim svetom. A da bi ostvario taj naum, kupio je komad zemlje poznatiji kao ‘Pakleni Ranč’.
Priča o ranču datira iz 1994. godine kada je izvesni Teri Šerman kupio zapuštenu farmu u Juti, u SAD. Porodica još nije stigla ni da se useli, prevozili su nameštaj u svoj novi dom, kada im je prišao ogroman vuk. Bio je tako blizu da je do farmera dopirao njegov zadah. Teri je pucao na zver.
Vuk je ostao na mestu. A onda još dva metka … Životinja je ustuknula, ali nije bilo rana niti krvi. Tek posle šestog pogotka zver je odjurila. Dve nedelje kasnije, Gven, Šermanova supruga, ponovo je srela vuka – tako velikog, da su mu leđa dopirala do vrha prozora kola, a sa njim je bila životinja nalik na psa.
U proleće 1995. godine Šerman su počeli da primećuju zagonetne objekte. Gven je videla ogroman trougao, okružen svetlima, koji je nečujno lebdeo nad farmom. A Teri je ugledao srebrnasti disk, koji je iščezao prema planinskom grebenu.
Svi članovi porodice desetine puta su posmatrali narandžaste krugove, koji su ‘nicali’ na zapadnoj strani nebeskog svoga uvek na jednom te istom mestu. Jedne večeri Teri je u, sada već uobičajenom krugu, ugledao nešto što mu se učinilo kao izlaz ‘na drugo nebo’. Kroz dvogled je jasno video plavo nebo – narandžasti krug izgledao je bukvalno kao prozor u svet u kojem je bio dan.
Zagonetne životinje nastavile su da se pojavljuju na ranču. Prolazeći farmom usled bela dana, Teri i Gven videli su omaleni, mišićavo stvorenje riđe boje kako napada konja. Šerman je prišao bliže i grabljivac je jednostavno iščezao na njegove oči. Dokaz da je uopšte bio tu bili su tragovi kandži na konjskim nogama. Farmom su se šetkale raznobojne ptice, naravno, one koje ne pripadaju tom podnevlju, a bilo je i susreta sa mračnim stvorenjima, koja su podsećala na snežnog čoveka.
Kod farmerskih pasa razvila se paranoja. Po čitav dan sedeli su i stražarili. Jedne noći čak šest mačaka nekud je nestalo, a uskoro je počela da iščezava i stoka. Jedna krava jednostavno je ‘isparila’ sa livade, a Teri tvrdi da je bila nekako uzneta na nebo. Drugi put, jedan krava nađena je mrtva pet minuta pošto ju je Šermanov sin video živu i zdravu. Nešto je napravilo duboku brazdu na sapima mrtve životinje, a ni na kravi ni na zemlji nije bilo tragova krvi. Ukupno 14 životinja je ubijeno ili nestalo.
Teri je dugo ćutao, smatrajući da će teško prodati farmu bude li se saznalo šta se na njoj dešava. No, novinari lokalnog lista nekako su otkrili tajnu, i od tada je život Šermanovih postao još teži – noću su ih uznemiravale čudne pojave, a danju horde radoznalaca.
Nekim posetiocima desilo se da vide i više nego što su želeli. Juna 1996. godine kod Terija je došao visok čovek koji se zanimao nekim vidom meditacije. Zatvorio je oči i podigao ruke.
U obližnjoj šumi nešto je tada počelo da se kreće. Teri, koji je bio nedaleko odatle, nije mogao da razluči formu objekta, osim da se radi o nečemu velikom. To ‘nešto’ izašlo je iz šume i krenulo ka čoveku. Stavši ispred njega ‘ono’ je ispustilo životinjski krik, koji je zvučao kao mešavina medveda i lavovske rike. Po Terijevim rečima, to ‘nešto’ bilo je skoro prozračno, kao biće u filmu ‘Predator’. Preplašeni čovek je momentalno pobegao.
Uskoro se otkrila i tajna da su čudna zbivanja na ranču već dugo vremena poznata Indijancima koji žive u dolini. Govorili su da se zemlja nalazi na ‘stazi u drugi svet’.
Milijarder Rober Bigelov kupio je ranč Šermanovih za oko 200.000 $ – znatno manje nego što ju je svojevremeno platio Teri. Šerman su se preselili na manju farmu koja se nalazila dvadesetak milja od ‘prokletog ranča’.
Verovatno su zemlju mogli da prodaju i skuplje, ali, želeli su što pre da se nađu na bezbednija mestu. Bigelov je organizovao stalno dežurstvo naučnika i bivših oficira policije, a sve pod pokroviteljstvom National Institute for Discoveri Science, koji je 1995. Bigelou osnovao specijalno za proučavanje NLO-a i anomalnih fenomena, dok je grupu predvodio biolog Kolm Keleher.
Bigelov je učinio sve da izbegne radoznalce sa svih strana. U jednom lokalnom listu objavljeno je upozorenje: ‘Posetioci na Šermanovoj farmi nisu potrebni. Rančem se patrolira 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, i objavljujemo da će narušitelju biti uhapšeni i zatvoreni po sili zakona ‘.
Jedan od uslova prodaje bio je da Šerman i njegova supruga dolaze na farmu i pomažu naučnicima, jer je Keheler mislio da zapravo Teri i Gven ‘privlače’ anomalije.
ISTRAŽIVANJA POČINJU
Od kraja 1996. pa do leta 2006. godine, grupa pod rukovodstvom KELEHER vredno je radila. Napravili su komandni punkt, postavili video kamere i druge alatke. Uprkos skepticnim predviđanjima, anomalne pojave nisu nestale pod naučnom prismotrom.
Keleher je izjavio: ‘Sretao sam se sa nekim pojavama koje je teško objasniti. Lično sam video nekoliko neobjašnjivih letećih svetlećih krugova i bio na nekoliko metara od naučnika kada je opisivao objekat koji nisam mogao da vidim. Jednom sam primetio bezvučni leteći objekat koji dolazi sa severa, velikom brzinom opisuje pravilnu petlju nad komandnim punktom i vraća se na sever ‘.
Međutim, pokušaji da se bilo šta fotografiše ili snimi bili su bezuspešni. Kroz nekoliko meseci ekipa je shvatila o čemu se radi: to ‘nešto’ bilo je sposobno da predvidi delovanje naučnika. Ako su oni razmeštali kamere na južnom delu, aktivnost se dešavala na severnom. Ako bi se usmerili na centralni deo, aktivnost se premestao na greben koji se nalazio iznad ranča. Dešavanja su sve više ličila na igru mačke i miša. Po Keleherovim rečima, sve je izgledalo tako, ako da se fenomen sve vreme igrao, ostavljajući posetnice u obliku neobičnih tragova.
Jedne večeri lavež pasa upozorio je da se nešto dešava na drvetu pored kuće. Šerman, koji se zatekao na svom starom imanju, uzeo je pušku i krenuo ka mestu dešavanja, a dvojica naučnika krenula su za njim. Kroz granje su videli ogromne žućkaste oči reptila, a glava životinje bila je metar širine. U podnožju drveta nalazilo se još nešto: ogromno, dlakavo stvorenje sa masivnim, mišićavim prednjim nogama i glavom nalik na pseću.
Šerman, koji je bio odličan strelac, počeo je da puca sa daljine od 35 metara. Stvorenjena zemlji je nastalo, a ono sa drveta palo je na zemlju, što se jasno čulo. Sva trojica su potrčala, misleći da će naći ranjenu životinju, no nisu našli ni reptila niti tragove krvi. Sutradan je došao profesionalni ispitivač tragova, ali ni on nije ništa otkrio. No, jedan trag ipak je ostao. Otisak na snegu ukazivao je na ogromnog troprstog stvora oštrih kandži. Veoma je podsećao na velociraptora, vrstu dinosaurusa.
Par dana kasnije, Teri i Gven žigosali su telad. Udaljili su se od životinja kojih 200 metara, i jedno tele je rastrgnuto. Utroba i kosti bili su rasuti po zemlji, a meso pojedeno. Krvi opet nije bilo. Naučnici su poslali ostatke u dve patalogo-anatomske laboratorije. Zaključci su bili identični – tele je isečeno sa dva različita instrumenta: jedan sličan teškoj mačete, a drugi oštrim makazama.
A kako je ‘seckanje’ obavljeno usred bela dana na otvorenom pašnjaku, na očigled farmera, ostalo je misterija.
Drugo tele nestalo je jutro posle žigosanja i uopšte nije pronađeno. Ukupno 12 životinja pobijeno je ili ‘isparilo’ od trenutka kada je Bigelov kupio farmu zajedno sa stadom.
KONTROLIŠU SE I KAMERE
Dvojica članova grupe bili su na noćnoj straži na delu imanja iznad pašnjaka. Oko 2.30 posle ponoći primetili su slabo svetlo iznad zemlje. U moćnom dvogledu za noćno osmatranje videli su nešto poput tunela prečnika 1-2 metra. A u njemu – crno stvorenje nalik na čoveka. Kada je humanoid izmileo iz osvetljenog tunela, prolaz u drugi svet počeo je da se sužava i konačno je iščezao.
Izmeren je nivo radijacije i magnetnih polja, ali nije se pokazalo ništa neobično. Događaj je fotografisan, ali snimci su razočarali: na jednom od kadrova videi se samo bledo, rasplinuto svetlo, a na drugom – baš ništa. Zatim su naučnici postavili na pašnjak tri stuba sa video-kamerama. Tačno u 8.30 ujutro 3 kamere na zapadnom stubu prestale su da rade. Kada su nadzornici došli, videli su da su instalacije iščupane, kao i da je nestao deo kabla dužine 30 cm.
Vratili su se na komandni punkt, nadajući se da će videti počinioca na snimku kamera koje su se nalazile na drugom stubu. No, ničega nije bilo.
Postalo je jasno da su istraživanja došla u ćorsokak. Jedan od naučnika je rekao: ‘Ne možemo jednostavno reći da to rade nezemaljske ili vanzemaljske civilizacije. Jedino znamo da se radi o nekom razumnom biću koje reaguje na ljude i opremu. Mislili smo da će ranč postati poligon za naučne metode, no nauka, na žalost, nije sposobna da reši ovakvu vrstu problema ‘.
Iako su istraživanja završena, i sada retko ko sme da se približi ulazu na kojem piše: ‘Keep out’. No, narandžasto svetlo, koje se izdiže nad brežuljcima, pokazuje da se vrata u drugi svet i dalje otvaraju, puštajući u ovaj naš čudnovata bića.
(Web-tribune.com, Conopljanews)