BITKA NA MAČKOVOM KAMENU, 1914-te: Đak šestog razreda gimnazije, rezervni potporučnik- „Gospodine majore, više od dve trećine ljudstva mi je izginulo, švarc loze me je presekao kroz obe noge, teško krvarim, dozvolite mi da se povučem!“ – Ne dozvoljavam, cela Srbija sada gleda u tvoja leđa, iskrvarite!-

Bitka na Mačkovom kamenu, 1914. Jedna prepiska iz rova u rov:

Rezervni potporučnik, đak šestog razreda gimnazije, sin ratara iz okoline Šapca, Vasiljević, obaveštava na listu ratnog bloka svog komandanta bataljona, majora Tucakovića:

„Gospodine majore, više od dve trećine ljudstva mi je izginulo. Bukvalno se gušam sa Austraijancima. Ne mogu da izdržim. Dozvolite da se povučem 400 metara južnije.“ Sledi njegov potpis.

Na poleđini dobija odgovor komandanta bataljona: „Ne dozvoljavam. Odsudno branite položaj.“ Ide njegov potpis.

Major dobija novi izveštaj. Slova su iskrivljena, izgrčena. Nešto se desilo. Piše:

„Gospodine majore, švarcloze me je presekao kroz obe noge. Teško krvarim. Dozvolite mi da odem na previjalište. Potporučnik Vasiljević.“

Na poleđini stiže odgovor. Prve tri reči kao da odražavaju sigurnost odgovora:
„Ne dozvoljavam, iskrvarite…“

Ali dalja slova, u nastavku, gore-dole, napisana su rukom koja je očito podrhtavala, povodila se. Iz majora je izbio otac. Krik roditelja. Pisalo je:

„Sine, potporučniče, kumim te Gospodom Bogom, izdrži još dva sata, cela Srbija gleda u tvoja leđa. Tvoj komandant Tucaković„.

Slava srpskim junacima!

(Facebookreporter)