Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović
Možda smo zaista na dobrom putu, kao što nam javljaju strani ambasadori koji zorno vode računa da sa tog puta ne skrenemo, možda smo u oblasti ekonomije uradili zaista i više nego što se od nas očekivalo, kako je zaključio MMF, možda stvarno gazimo ka svetloj budućnosti, ali čak i letimični pogled, bačen na naslovne strane naših novina, može da izazove, najblaže rečeno, zbunjenost.
Predizborna kampanja je počela, iako izbori još uvek nisu raspisani, ali mi smo imuni. Tabloidi se razmeću skandaloznim naslovima koji uglavnom obiluju rečima kao što su „Šokantno“ i „Ekskluzivno“, kako bi nam javili da među nama, to jest njima – ima pedera, ali da nema više love, ali mi smo imuni na bilo kakvo zgražavanje. Između dominantnih vesti o tome ko je pao u nesvest u nekom od rijalitija, ko ima vanbračno dete, koji političar ima bliske susrete treće vrste sa starletama, kolike su alatke erotskim radnicima, valjaju se i vesti o ministru koji je bio blizak saradnik „zemunskog klana“, o pijanom poslaniku koji zapliće jezikom u skupštini, a u tom estradnom skandalizmu, promiču i ozbiljne vesti o otvaranju novih pogona, o čitavnim stranačkim odborima koji kolektivno prelaze u naručje neke druge stranke. Pominje se bivši predsednik i njegovi susreti sa Gadafijevim sinom, ali i sadašnji predsednik od koga se, primajući jednu nagradu, ograđuje pisac laureat, pa to izaziva burne reakcije javnosti – od čestitki za hrabrost, do opaski da se time vređa institucija predsednika, pa čak i sama država.
Za to vreme, Srbiju, kao Srbiju, niko neće da vređa, iako smo nekako i na to postali imuni. Tragedija naših diplomatskih službenika koji su poginuli u bombardovanju američkih snaga u Libiji, pretvara se u novu dramu, pošto američki ambasador lapidarno javlja da ta kolateralna šteta uopšte nije onakva kakvom su je opisali srpski zvaničnici. Ambasador koji je do tada bio u srpskim medijima imenovan kao Skat, dobija srpski izgovor – Skot, a srpska vlada traži od Pentagona dokaze za tvrdnje da sa smrću naših diplomata američke snage nemaju ništa. Dok ta rašominijada traje, u Nišu se spremaju demonstracije protiv Sporazuma sa NATO, nalik na one koje su se prošle nedelje desile u Beogradu i o kojima su mediji slabo izveštavali – sasvim logično, s obzirom da su naslovne strane i udarne emisije bile rezervisane za vatrene obožavaoce NATO, pa je neobavešteni posmatrač mogao da zaključi da u Srbiji, ovih dana, od NATA nema boljeg zanata.
I dok strani mediji ovih dana objavljuju kako je Hašim Tači ratni zločinac, odgovoran za trgovinu organima, na naslovnim stranama naših novina zveči najnovija vest da je Tači izabran za predsednika Kosova uz pomoć tamošnjih Srba, koji su mu dali kvorum. Šta je glas, u odnosu na onolike bubrege, pita se običan građanin, dok premijer izjavljuje da nije srećan i zadovoljan zbog izbora Hašima Tačija za kosovskog predsednika, ali da je to želja albanske većine primetivši da Srbi nisu glasali za Tačija, ali da se bore za svoj opstanak na Kosovu i gledaju da dobiju što više, te da ih u tom smislu podržava.
Šta će Srbi dobiti, teško je da se sada vidi, možda i zbog onolikog suzavca koji se puši u kosovskom parlamentu i ispred njega. Za to vreme Makedonija zatvara granicu, dok naši mediji javljaju da je situacija sa izbeglicama kritična i da je vojska u pripravnosti. Tu i tamo moglo se pročitati da je Srbija u problemu zbog navodne promene izbegličke rute koji će preko Albanije i Kosova pokušati da stignu do obećane zemlje, dok se ovdašnja opozicija preračunava ko će s kim na izbore. Dinar je pao, ali ima li imunijih od nas na tu temu?
Izvesnu nelagodnost izazvala je vest o novom zakonu o obaveznom vakcinisanju dece – roditeljima koji se o zakon ogluše prete novčane kazne, zatvor i čak i oduzimanje dece, ali izgleda da smo i na to imuni.
Zanimljivo je da što se tiče vakcina, mnogima jeste promakla vest da je naš čuveni institut Torlak, prodat farmaceutskom gigantu NOVARTIS, poznatom i po proizvodnji zloglasne vakcine GARDASIL, ali mi smo izgleda kolektivno vakcinisani protiv postavljanja važnih pitanja.
Nema medija koji je u objavio da u našem Ustavu stoji: Nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, član 25, da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodnog pristanka. Takođe, nema medija koji je objavio da vakcinacija nije obavezna u svim zemljama EU. Jer nevakcinisana deca su pretnja za vakcinisanu?
Na brdovitom Balkanu je baš kao u Desankinoj pesmi – svi ćemo biti pelcovani u jednom danu. Ali, mi smo postali imuni i na poeziju.
(Večernje novosti)