Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Ratko Dmitrović
Nova vlada, stara vlada, novi ljudi, stručnjaci, znalci… sve je to u redu, ali samo jedan način rada ove Vlade Srbije, i svake vlade uostalom, može doneti boljitak.
Dakle, delovanje prema jasno utvrđenom cilju, po još jasnije utvrđenom planu i kroz najjasniji sistem odgovornosti, odnosno, ocenjivanja učinjenog. Ta formula je davno postavljena, ne menja se, jer svaka promena istu pretvara u negaciju. Svako odstupanje od nje ima za posledicu kretanje oko sopstvene osi, ili vodi u sunovrat.
Ako želi da materijalizuje značajniji deo onoga što je spomenuo u ekspozeu, premijer Vučić mora da uspostavi sistem i da ga nadzire. Onaj sistem koji deluje sam od sebe, gde je sve na svom mestu i sve nauljeno. Sistem koji neće zavisiti od premijera, nego će premijer zavisiti od sistema.
Može, na primer, u kabinetu ministra privrede da sedi nobelovac, ako je njegov način rada kampanjsko delovanje, zapušavanje rupa, prelivanje iz jednog lavora u drugi, ako tu nema jasnog, dugoročnog planiranja, s praćenjem ispunjavanja, od te rabote leba nema.
Srbija je preživela kroz vekove zahvaljujući svom selu. Ratovi, zbegovi, prirodne katastrofe, sve je to na kraju lečeno i izlečeno na selu. U gradovima se ne uzgaja pšenica, ne rastu voćnjaci i vinogradi, nema farmi svinja i goveda. Srbija, ova današnja, nema ni najmanju šansu ako ne zaustavi sada već zastrašujući trend odumiranja sela. Nije, niti sme da bude uteha, a najmanje razlog da dignemo ruke, to što je stanje identično ili slično u drugim državama regiona, Balkana, jugoistočne Evrope. To treba da bude izazov.
Teorija i praksa retko idu ruku podruku. Dobar profesor, predavač s ubedljivom retorikom može da nas oduševi pričom kako se uzgajaju krave muzare, ali ta priča ne vredi prebijene pare ako Steva iz okoline Sombora kaže: „Profesore, sve to ja znam, ali šta mi vrede i krave i mleko kad je litar kisele vode dva puta skuplji od otkupne cene moga mleka.“ I tu pada sve: teorija, dobre namere, evropski put, stručnjaci.
Ako Vlada Srbije ne obezbedi uslove da srpski seljak, stočar, ima veću korist od proizvodnje mleka nego srpski „biznismen“ koji uvozi mleko u prahu, onda mi zaista nemamo nikakvu šansu.
Demografija je srpska muka iznad svake druge. Godišnje gubimo grad veličine Vršca. Svakih 12 meseci beležimo 40.000 Srba manje. Nema univerzalnog rešenja, što ne znači da rešenja uopšte nema. Treba sesti sa onima koji se time bave, prikupiti pozitivna svetska iskustva, uvažiti svaku dobru ideju, taman da dolazi od najžešćeg političkog protivnika. Ako je nova Vlada Srbije, za početak, svega ovoga svesna, to je dobar znak.
(Večernje novosti)
