Radun: „Crna Gora je pred velikom prekretnicom- Prvi put posle dugog perioda autoritarni, korumpirani i antisrpski režim Mila Đukanovića se nalazi pred porazom! Evo šta se dešava..“

Piše: Branko Radun

Crna Gora je pred velikom prekretnicom. Prvi put posle dugog perioda autoritarni, korumpirani i antisrpski režim Mila Đukanovića se nalazi pred porazom.

Istraživanja i analize pokazuju da on izuzetno loše stoji i da mu je trend pada poverenja nezaustavljiv. Pored toga i opozicija je ogorčena dosadašnjim ponašanjem Đukanovićevog režima i mnogo manje je spremna da sa njim ulazi u koalicione kombinacije, jer bi takvu “izdaju” teško preživeli na sledećim izborima.

Sve u svemu – iako će aktuelna vlast pokušati sve metode namicanja glasova, to najverovatnije neće biti dovoljno da se pobedi na izborima. Jedina metoda koja bi bila relativno uspešna je da vlast na neki način obeshrabri ili zbuni opozicione birače pa da oni u poslednjem trenutku odustanu od izlaska na biračka mesta.

Milo Đukanović već više od četvrt veka autoritarnom i korumpiranom rukom vodi Crnu Goru. Ona je ostala mala siromašna balkanska državica u kojoj caruju lopovluk, klijentelizam i kriminal. Jedina “firma” koja funkcioniše i obezbeđuje plate je država, pa je ogroman procenat građana u direktnoj zavisnosti od vlasti i primoran je da na izborima podržava aktuelni režim. Osim toga, kad god je opozicija bila nadomak pobede, vladajuća stranka je uspevala da stvori podele i razdore te da pojedine opozicionare “pridobije”.

Sada je to mnogo teže, jer je podrška koju vlast ima mnogo niža, a i spremnost opozicije da “prebegne” mnogo manja nego ikad pre.

Crna Gora je danas zemlja sa najnižom demokratskom kulturom u kojoj se nagrublje manipuliše izbornom voljom građana kroz razvijen sistem političke korupcije i ucena. To je naravno prisutno u svim zemljama prostora bivše Jugoslavije, ali verovatno nigde u toj meri kao u Crnoj Gori. Tome je doprinela i nenormalno duga autoritarna vladavina Mila Đukanovića ali mentalitet u kome dominira klanovska svest. Pola miliona birača olakšavaju kontrolu od strane rigidnog i autoritarnog režima, a mentalitet glasanja po “kućama” dodatno otežava slobodu izbora.

Jedini način da slobode uz medijske slobode dožive napredak je, da ova i ovakva vlast bude zamenjena novom prelaznom koalicionom vladom koja bi trebalo da predstavi širi politički spektar (“crnogorske” i “srpske” glasače, kao i one koji su i za i protiv NATO-a).

Do sada je onaj deo društva koji se nije uklapao u Đukanovićevu viziju Crne Gore, a to su pripadnici srpske zajednice i opoziciono orijentisani, bio potpuno marginalizovan, a neretko i diskriminisan. Njegov jedini “uspeh” je smanjenje broja Srba svim mogućim sredstvima, kojih je na prošlom popisu bilo tridesetak posto, a sada bi ih bilo znatno niže. Na taj način je Đukanović kako bi to rekao Anđelković, izršio identitetski genocid nad Srbima i po tome će ostati upamćen u istoriji.

Iako je Đukanovićev DPS bio do sada neprikosnoven, i u njemu se dešavaju unutrašnja trvenja i prestrojavanja. Primer toga je sukob Đukanovića i Svetozara Marovića koji je završen time što je Đukanović uhapsio svog najbližeg saradnika (kao i njegovu porodicu) koji je i priznao krivicu za krađu koja se meri stotinama miliona evra. Đukanović je ostao gotovo sam na predizbornim skupovima jer je ostao bez ključnih saradnika. To je izvršilo dodatan udar na rejting vladajuće stranke, ali i ulazak u fazu brutalnijeg obračuna sa protivnicima (kako sa “mangupima iz svojih redova”, tako i iz opozicije).

Pre godinu dana, protesti opozicije koju je predvodio Demokratski front su ozbiljno poremetili autoritet Đukanovićevog režima. Oni su razbili strah u opozicionim redovima prema “svemoćnom gospodaru”.

Problem Đukanovića nije samo u antisrpskoj kampanji, siromaštvu, korupciji i kriminalizaciji koje razjedaju društvo, već i u gubljenju pozicija u inostranstvu. Nema ni otvorenu podršku Beograda koju je imao do sada. Postoje značajne političko-medijske grupacije u Beogradu koje podržavaju opoziciju naročito, onu prosrpsku, ali i mediji koji deluju kao podrška Đukanoviću.

Na kraju, ali ne i najmanje važno je to, što Đukanović gubi pozicije na Zapadu, a na Istoku ih je odavno izgubio. Šta više, očigledno je da neki centri moći na Zapadu nameravaju da ili uklone Đukanovića sa vlasti, ili pak da ga nateraju na koaliciju u kojoj neće biti dominantan. Njegova propagandna paranoja da ga “ruše iz Beograda i Moskve” (još luđe zvuči da ga ruše SPC i Putin) je medijsko preterivanje i skretanje pažnje sa zločina nad svojim narodom, jer on glavni problem ima u Londonu i Vašingtonu. Svi su postali svesni da tako duga autoritarna, antisrpska i korumpirana vladavina mora da se završi što pre.

Jedini koji to za sada ne shvata je sam Đukanović što može izazvati opasnu nestabilnost u Crnoj Gori. A konfliktni kapacitet u podeljenoj Crnoj Gori je na žalost izuzetno velik.

(Danas)