Smanjenjem radnog vremena zaposleni su, pokazalo je istraživanje, bili zadovoljniji, zdraviji, a briga o pacijentima je bila bolja
Dvogodišnji pilot projekat među medicinskim sestrama u švedskom Getenborgu pokazao je da je šestosatno radno vreme povoljno uticalo na zdravlje radnika i smanjilo bolovanja, učinilo efikasnijim brigu o pacijentima, ali sve zajedno mnogo košta.
Upravo bi ova poslednja stavka, piše “Independent”, mogla biti kobna za celi koncept šestosatnog radnog vremena.
Pilot projekat odnosio se na 68 medicinskih sestara u jednom staračkom domu u Getenborgu.
Smanjenjem radnog vremena zaposleni su, pokazalo je istraživanje, bili zadovoljniji, zdraviji, a briga o pacijentima je bila bolja.
Ali grad je morao da zaposli dodatnih 17 osoba, a to je koštalo preko milion i po evra, objavio je Blumberg. Grad je sad odlučio da se eksperiment ne nastavlja jer se boje da bi troškovi mogli izmaći kontroli.
– To je vezano za visoke troškove. Previše je skupo generalno skratiti radno vreme – kaže Danijel Bernar, lokalni političar s leve strane političkog spektra.
On kaže kako i dalje veruje u postepeno smanjivanje broja radnih sati, jer naprosto, smatra on, država je sve bogatija pa će nešto tako u budućnosti moći da priušti.
To nije jedini primer velikog eksperimenta sa skraćenim radnim vremenom. Filimundus, kompanija iz Stokholma koja programira aplikacije, takođe je uvela šestosatno radno vreme.
– Osmosatno radno vreme nije efikasno kako ljudi misle – rekao je Linus Felt, direktor kompanije.
– Veliki je izazov ostati na nešto fokusiran osam sati. Mi smo miksali rad i pauze kako bi učinili radni dan što podnošljivijim – rekao je on.
Još pre 13 godina kraće radno vreme uvela je švedska podružnica Tojote.
To im je donelo veću produktivnost i porast prihoda pa nikada od tada radno vreme radnika nisu dizali.
(Telegraf.rs / Tanjug)