Komičar Luka Maksimović, u javnosti poznatiji kao Beli Preletačević, na prvi pogled liči na genijalnog dečka koji je osmislio šaljiv način za borbu protiv aktuelne vladajuće strukture. Nestašni dečko iz Mladenovca je sve osim genijalan. Njegov lik Beli Preletačević osmišljen je po uzoru na knjigu Srđe Popovića, vođe “Otpora”.
Luka Maksimović do pre godinu dana bio je obični dečko iz Mladenovca koji je uživao u svojoj mladosti – zajebavao se sa svojim društvom, išao na more, napijao se u kafanama, muvao devojke…
Međutim, pre godinu dana isplivao je na srpskoj političkoj sceni kao Beli Preletačević – satirični lik srpske političke scene.
Osvojio je 20% glasova na lokalnim izborima u Mladenovcu i sada prikuplja potpise za predsedničku kandidaturu.
Javnost na društvenim mrežema je odušeljena. Svi volimo Preletačevića i njegovu stranku “Sarmu probo nisi”.
Genijalan dečko. Odakle mu ideja i inspiracija?
Ako se vratimo samo nekoliko godina unazad, Maksimović je bio obični klinac iz Mladenovca bez posebnih ambicija, ali je imao smisla za humor. Njegove fotografije iz srednje škole ukazuju na to da je bio zajebant i šaljivdžija.
Pored toga, njegovi roditelji bili su članovi Demokratske stranke. Luka se na Fejsbuku pohvalio fotografijom sa Zoranom Đinđićem.
Fotografija je nastala u kafani njegovog oca u periodu dok se Đinđić borio sa “Otporom” da skine Miloševića sa vlasti.
Lik Belog Preletačevića nije nastao spontano i iz zajebancije. Lik Belog Preletačevića stvoren je po modelu iz knjige osnivača “Otpora” Srđe Popvića “Mustra za revoluciju”.
Jedan od osnovnih principa uspešnog rušenja čvrstih lidera je smeh i komedija.
Popović je, gostujući na “TEDx konferenciji”, rekao da je humor najjače oružje građanskih pokreta “naročito kada se suprotstavljate velikim i jakim ljudima”.
„Prvo, humor uklanja strah. Strah je vazduh koji diktatori dišu. Bez straha, oni ne mogu da prežive. Drugo, humor čini da vaš pokret postane “kul”. Ako je vaš pokret “kul”, svi žele da mu se pridruže.
Treće, humor i ismevanje stvaraju veliku dilemu za vašeg oponenta. Ako ga napadnu, ispašće da su glupi. Ako ne odreaguju, ostali ljudi će ih ismevati“, objasnio je Popović.
On je još dodao:
“Ako ste ozbiljan revolucionar, vaše šanse da uspete su oko 26 odsto. Ako ste smešni, vaše šanse da uspete su dvostruko veće. Ovi smešni ljudi znaju šta rade i uopšte nisu smešni.”
Lik Belog Preletačević je osmišljem tačno po modelu Srđe Popovića.
Ljudi moraju da shvate da Beli Preletačević nije Beli Preletačević, već Luka Maksimović.
Ljudi ga doživljavaju kao lika iz nekog komičnog filma, pa se teško vraćaju u realnost i ne shvataju da je reč o običnom momku koji se zove Luka Maksimović.
Maksimović nije Preletačević. Preletačević je samo lik kog Maksimović glumi. Lakoverni ljudi koji to ne shvataju upadaju u psihološku zamku koju je osmislio Srđa Popović.
Drugo, Maksimoviću uopšte nisu potrebne pare da bi kroz medije popularisao lik Belog Preletačevića. Prema Popovićevom modelu, mediji će izveštavati o svemu što je drugačije, zabavno i privlačno.
Narod najlakše upija političke poruke ukoliko su upakovane u zabavu.
Treće, lakoverni deo javnosti mora da shvati da Maksimović ne želi da bude predsednik ili javni funkcioner. To nije njegov zadatak.
Srđa Popović je doprineo padu Miloševića, ali nikada nije bio ministar ili javni funkcioner.
Posao Maksimovića i njegovog lika je da pomognu opozicionim partijama da skinu Aleksandra Vučića s vlasti kako bi oni došli na vlast.
Sve se odvija po Popovićevom modelu, ali je činjenica da malo građana zna kako funkcionišu njegovi modeli za nenasilno rušenje vlasti.
Da li je Popović direktno umešan u stvaranje lika Belog Preletačevića ostaje nejasno, ali je u potpunosti jasno da je lik stvoren na osnovu metoda iz njegove knjige “Mustra za revoluciju”.
Beli Preletačević nije jedini projekat iz Popovićeve knjige. Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd” takođe je osmišljena po tom principu.
Žuta patka = humor
Žuta patka = kul = više mladih ljudi
Žuta patka je otvoreno podržala predsedničku kandidaturu Saše Jankovića, a Teleprompter.rs je otkrio da će i Beli Preletačević učiniti isto.
Cilj je da apstinenti izađu na glasanje. Oni će glasati za komične likove, ali će tek kasnije shvatiti da glasaju za Sašu Jankovića kao predsedničkog kandidata Demokratske stranke.
Demokratska stranka ima nameru da se vrati na vlast, ali se ta činjenica krije jer se zna da bi Janković u svojstvu predsedničkog kandidata DS-a izgubio glasače.
Zato Jankovića i njegov tim mnogo boli kada ga mediji, koji su provalili taktiku, predstavljaju kao predsedničkog kandidata DS-a.
On je de facto predsednički kandidat DS-a.
Janković je sličan Vojislavu Koštunici iz devedesetih – neisprljan lik, umeren i “legalista” iza kog se kriju prljavi političari.
Iza Koštinice se krio DOS, a iza Jankovića se krije DS.
DS kopira sve što je DOS radio. Zato Šutanovcu nije bio problem da proguta ego i podrži Sašu Jankovića na izborima. Šutanovac može mnogo da profitira ukoliko proguta ego i pomogne Jankoviću da se dočepa vlasti.
Jankovića podržavaju sve javne ličnost iz sveta estrade i kulture, baš kao što su DOS podržavale sve javne ličnost iz estrade i kulture.
Štaviše, neki umetnici koji su se borili protiv Miloševića danas se istim taktikama bore protiv Vučića.
Ovi izbori zaista jesu referendumskog karaktera. Ukoliko DS sada ne uspe da dođe na vlast, nikada neće uspeti jer će se raspasti sve što su do sada gradili. Narod će shvatiti istinu, kao što je shvatio istinu o DOS-u i “Otporu” tek posle dolaska na vlast.
Podsetimo da je Đinđić posle dolaska na vlasti ima samo 7 odsto podrške naroda. To je Boris Tadić nedavno priznao u intervjuu na TV N1.
Bivši “otporaši” se nalaze i u predizbornom timu Vuka Jeremića. Teleprompter.rs je ranije okrio da se u Jeremićevom timu nalaze Stanko Lazendić, Vladimir Pavlov i Živorad Anđelković.
Jeremić i njegovi ljudi konstantno pričaju o nemirimam, krađi izbora i krvoproliću na dan izbora.
“Otpor” je tvrdio i da je Milošević pokrao izbore preko nego što su zvanični podaci saopšteni. Osnivači “Otpora” su kasnije priznali da im je to bila taktika.
Izbori u Srbiji danas se odvijaju u potpunosti drugačijoj atmosferi. Danas je skoro nemoguće pokrasti izbore jer svako ima pravo da ih posmatra, a ni Srbija nije država koja je izolovana pod sankcijama.
Međutim, taktika je ista – tvrdi da su izbori pokradeni, bez obzira na to da li jesu ili nisu, kako bi se motivisali građani da izađu na ulice u pokušaju da se izazovu sukobi sa policijom kako bi se stvorila slika da organi gonjenja tuku svoje građane.
Pogledajte snimke:
(Teleprompter)