ALBANCI I BUGARI SE SPREMAJU DA PODELE MAKEDONIJU: Čelični makedonski predsednik odbio da se sastane i sa Karlom Biltom, evo zašto … (VIDEO)

Piše: Stevan Gajić, Institut za evropske studije (Beograd)

Juče smo opet bili svedoci da predsednik male i životno ugrožene Makedonije čita lekciju svim političarima jugoslovenskog prostora.

Ovog puta, on je odbio da se sastane s Karlom Biltom, uz američkog senatora Džona Mekejna najprepoznatljivije lice agresivne politike onoga što prepoznajemo kao politički Zapad.

Umesto susreta – što na našoj geografskoj širini nalaže servilan, rajetinski odnos, neka vrsta bontona kada se radi o komunikaciji s trećerazrednim, katkad i opskurnim posetiocima poput Jelka Kacina – Ivanov je Bilta još i direktno uterao u laž.

Na pitanje jednog makedonskog novinara da li je tražio prijem kod Ivanova, Bilt je, ne trepnuvši, odgovorio da nije, a onda je u makedonske medije procureo faksimil dopisa Evropskog saveta za spoljne odnose (European Council of Foreign Relations, ECFR), čiji je Bilt kopredsednik, iz kojeg se vidi da je ova NVO pre 13 dana obavestila kabinet Ivanova da bi bila „oduševljena“ da s makedonskim predsednikom razgovara o „ogromnim izazovima“ s kojima je „Zapadni Balkan“ suočen.

Kabinet Ivanova je potvrdio autentičnost faksimila pisma ECFR. Umesto s Ivanovom, što je bio glavni cilj posete, kao i one prethodne komesara EU za proširenje Johanesa Hana, Biltu su, kao i Hanu, preostali uobičajeni sagovornici – čelnici stranaka koje podržavaju „Tiransku platformu“, SDSM Zorana Zaeva i albanske partije.

Drugi aspekt posete potencijalno je znatno ozbiljniji i opasniji.

Pored Bilta, ECFR je najavio i dolazak (nama veoma dobro poznatog) Roberta Kupera, prvog pregovarača EU u procesu predaje državnih ingerencija Srbije eufemistički nazvanog „Briselski sporazum“. Kuper ja autor knjige The Breaking of Nations: Order and Chaos in the Twenty-first Century (Razbijanje nacija, poredak i haos u 21. veku).

Ivanovu su se u goste pozvali i predsedavajući Centra za liberalne strategije Ivan Krastev, viši programski direktor ECFR Vesela Černeva, direktor programa ECFR za proširenu Evropu Fredrik Veslau, kao i direktor ECFR Mark Lenard.

Vreme će pokazati da li je ovakav sastav delegacije, koju čine i atlantski nastrojeni Bugari poput Krasteva, povezan sa intenzivnim pregovorima o formiranju nove bugarske vlade koji su ovih dana u toku. Po svemu sudeći, premijer, sa veoma tankom većinom, će ponovo biti Bojko Borisov, nekadašnji telohranitelj bugarskog diktatora Todora Živkova, nama poznat po rasturanju projekta Južni tok, čime je direktno podrio bugarsku (usput i našu) energetsku sigurnost i ubrzan razvoj zasnovan na jeftinom energentu.

Prema bugarskim medijima, pregovara se da u vladu uđe i Krasimir Karakačanov koji je zajedno sa proruskom Atakom u koaliciji „Patrioti“. Karakačanov je predsednik VMRO (koju treba razlikovati od makedonske VMRO-DPMNE s kojom je bugarski VMRO daleko od dobrih odnosa) i za razliku od Atake – on je u kontinuitetu istupao kao germanofil, atlantista i rusofob.

Njegova partija je više puta organizovala neonacističke marševe nalik na one u Ukrajini ili baltičkim državicama.

U vremenima kad Bugarsku i njene vitalne nacionalne interese realno, i u kontinuitetu, jedino ugrožava Turska, jurišnici Karakačanova nalaze za shodno da pogled usmere na drugu stranu odakle ne preti nikakva opasnost, što isključivo može da posluži tuđim interesima, antislovenskim, antipravoslavnim, ponajviše antibugarskim.

Na tim marševima jedna od popularnih parola je „Granica sa Hrvatskom, po pet Srba na nož“.[1] Već i samo po sebi ovo ne može da ne zabrine, pogotovo što Karakačanova mediji pominju kao mogućeg ministra odbrane, a još više u svetlu jedne opaske bivšeg direktora američkog Stratfora Džordža Fridmana.

On je pre nepune tri godine, na konferenciji Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj u Beogradu, izjavio: „To you, the question is Bulgaria… and very frankly, strategically, the United States has written Bulgaria off“[2] – dakle, za Srbe „pitanje je Bugarska, a vrlo iskreno, Sjedinjene Države su strateški otpisale Bugarsku“.

Imajući u vidu Karakačanovljev manir, on bi mogao da bude postavljen na ministarsko mesto kako bi širio zapaljivu retoriku ili čak akciju prema Makedoniji.

U svetlu upozorenja šefa ruske diplomatije Sereja Lavrova iz 2015. godine da Albanija i Bugarska žele da podele Makedoniju (naravno, prema receptu iz Drugog svetskog rata), treba s pojačanim oprezom iščekivati nagoveštavani ishod pregovora o formiranju bugarske vlade.

Ovakav razvoj događaja ne bi bio u interesu nikome, prvenstveno ne našoj braći po veri i poreklu Bugarima, koji su kao i Srbi demografski iscrpljeni. Posebno je Bugarska ugrožena jer je odliv mladog i radno sposobnog stanovništva dobio razmere epidemije.

Ne treba paničiti, ali svakako valja obratiti pažnju i ne dozvoliti da neprijatelji balkanskih pravoslavaca i strani mešetari zavađaju slovenske i pravoslavne narode Balkana, posebno u trenutku kada se Redžep Tajip Erdogan u Turskoj konsoliduje kao autoritarni vođa i ne pokazuje želju da prestane da pomaže separatističke tendencije u Srbiji, Grčkoj, Makedoniji i Bugarskoj, kao i prema Srbima agresivno raspoloženog Bakira Izetbegovića u Bosni.

Debelo iskustvo nam govori da mešetari poput Bilta, Kupera i Mekejna ne dolaze ovamo u dobroj nameri. Cilj im je da zavade Slovene i preventivno uruše bilo kakvu mogućnost ruskog (i kineskog) upliva na Balkan.

Kao i početkom 20. veka, Albanci su kamen u tuđoj ruci koji treba da oslabi pravoslavne države, a sve agresivnije i otvorenije neprijateljske izjave albanskog premijera Edija Rame i drugih lidera Albanaca najavljuju nove sukobe.

Najmanje jedna stvar je izvan sumnje: svima kojima ovakav razvoj događaja nije u interesu – primer za ugledanje dao je Ivanov.

Pogledajte video:

(Fakti)