EU se priprema da odredi 2025. godinu kao krajnji rok za sledeći talas proširenja, ali bi sporovi na Balkanu mogli to da odlože, navodi Evropska komisija u nacrtu nove strategije za Zapadni Balkan u koji EUObserver imao uvid, a čije se usvajanje očekuje 14. februara.
Komisija navodi da „partneri na Zapadnom Balkanu imaju istorijsku mogućnost“ i da „po prvi put perspektiva njihovog pristupanja ima najbolji vremenski okvir“.
– Uz jaku političku volju, sprovođenje stvarnih reformi i trajno rešenje sporova sa susedima, Crna Gora i Srbija trebalo da budu spremne za članstvo do 2025. – piše u tekstu.
Najtrnovitiji spor je srpsko nepriznavanje kosovske nezavisnosti, navodi se u dokumentu i, aludirajući na Beograd, dodaje da favoriti na putu ka EU „imaju strateški interes da podržavaju stremljenja svojih partnera“.
– Albanija, Bosna, Makedonija i Kosovo do 2025. godine takođe treba da uveliko napreduju na evropskom putu. Bosna nastoji da dobije „status kandidata“ za EU, dok Kosovo razmatra da podnese formalni zahtev za taj status.
Dokument Komisije upozorava da lokalni sporovi mogu da odlože proces koji je dobio ime „ambiciozni“ vremenski okvir.
– EU ne može i neće uvoziti bilateralne sporove. Zato svi partneri na Zapadnom Balkanu o kojima je reč moraju da ih što pre reše,“ piše u dokumentu, kojim se predže da se granična pitanja rešavaju medjunarodnom arbitražom, na primer u Hagu, i da svaka odluka mora biti „obavezujuća i konačna“ i „poštovana u potpunosti – piše u ovom dokumentu.
U njemu se dodaje da je „sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova u formi obavezujućeg pravnog sporazuma od ključnog značaja“ za EU perspektivu i Beograda i Prištine.
Kosovski problemi, medjutim, idu i dalje od Srbije, jer pet članica EU takodje nije priznalo njegovu nezisnost.
U dokumentu se još kaže da bi spor oko imena izmedju Makedonije i Grčke mogao biti rešen do juna.
Sledeći Samit o Zapadnom Balkanu EU će održati 18. maja u Sofiji, 15 godina nakon samita u Solunu, kada je su članice bloka prvi put obećale da će region primiti u svoje redove.
Evropska komisija u aprilu takodje namerava da objavi redovan izveštaj o napretku aspiranata sa Balkana. „U sledećih osam, devet meseci ćemo odlučiti kao da nastavimo sa svakom od ovih zemalja,“ rekao je juče portparol pšredsednika Evropske komisije ŽanKloda Junkera.
Junkerovi planovi uključuju i kontekst ruske povećane aktivnosti jer, kako se kaže u dokumentu, Rusija preplavljuje Balkan medijima sa anti-EU propagandom i podstiče srpski nacionalizam ugovorima o naoružavanju.