Viši sud u Beogradu rehabilitovao je komandanta Kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Dražu Mihailovića i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. godine.
Ispred Višeg suda je ogromna gužva, i svi zainteresovani nisu uspeli da uđu u sudnicu. Policija je sprovela tri pripadnice ogranizacije „Žene u crnom“, a u sudnicu je pokušao da uđe i generalni sekretar „Obraza“ Mladen Obradović. U sudnici su prisutni princ Aleksandar Karađorđević i lider SRS Vojislav Šešelj.
Prisutni su i brojni pripadnici Ravnogorskog pokreta, ali i desetine mladih sa komunističkim obeležjima, koja policija drži na sigurnoj udaljenosti od ostalih.
Oni pevaju komunističke pesme i nose komunističke zastave i majice sa likom Staljina.
Izricanje odluke je počelo nešto posle 11 časova.
Sudija Aleksandar Trešnjev sada obrazlaže žašto je odlučio da Draža Mihailović bude rehabilitovan.
Sudija je rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan.
Objavljivanje presude pratio je veliki broj medija i publike, tako da je velika sudnica Palate pravde bila ispunjena do poslednjeg mesta.
Na ovu odluku, shodno Zakonu o rehabilitaciji ne postoji pravo žalbe, tako da je ona konačna.
Sudija Trešnjev rekao je da je presuda Vrnhovnog suda FNRJ u delu koji se odnosi na Mihailovića proglašena ništavnom kao i da su ništavne sve njene pravne posledice, pa i one koje se odnose na imovinu.
„Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim“, rekao je sudija Trešnjev, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike.
Predlogom za rehabilitaciju traženo je da se poništi presude od 17. jula 1946. godine kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem i oduzeta mu građanska prava.
Prvi zahtev za rehabilitaciju podneo je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović 2006. godine, a kasnije mu se pridružilo još nekoliko udruženja i stranaka.
Ukoliko sud usvoji zahtev za poništenje presude i rehabilituje Mihailovića, ta odluka će biti konačna.
Pošto je ovaj postupak jednostranački, pravo žalbe postoji samo u slučaju da zahtev za rehabilitaciju bude odbijen.
Tokom ovog višegodišnjeg postupka, koji je izuzetno skretao pažnju javnosti i bio medijski propraćen, sud je saslušao desetine svedoka, mahom istoričara, preslušao audio snimke sa suđenja i prikupio drugu dokumentaciju.
Ovo je inače jednostrani postupak i nema druge – suprotstavljene strane, ali ga je poslednje godine, sa obrazloženjem „javnog interesa“ pratilo i Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Predlogu za rehabilitaciju koji je podneo Vojislav Mihailović pridružili su se 2009. godine Srpska liberalna stranka, sa Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje. Nakon dva dana od izricanja sporne presude Mihailović je streljan u Beogradu.
Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.
Mihailović inače nema grobno mesto.
U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.
(Blic)