Dosta vam je ovih paklenih vrućina? Sledeća leta biće JOŠ GORA

Ovo je četvrti tropski talas ove godine, a do kraja leta moguć je još jedan! Pakleni dani, sa pauzom od nekoliko dana, potrajaće sve do 10. avugsta, temperature će biti i do 42 stepena, UV indeks je takođe veoma visok (od 8 do 10), imamo i tropske noći… Kao da nikada nismo imali toplije leto i da gore od ovoga ne može!

– U meteorologiji su uobičajene smene perioda češćih pojava toplijih i svežijih leta, i to je princip koji se ponavlja vekovima – objašnjava Nedeljko Todorović, meterolog RHMZ, pišu „Večernje novosti“.

Ti periodi, ocenjuje, prosečno traju oko 35 godina.

– A ako je za utehu, pri kraju smo perioda češćih pojava toplijih leta, koji je počeo 1986. godine, a procenjuje se da će trajati do 2021. godine. Analize ukazuju da će od početka treće decenije ovog veka ponovo uslediti tridesetpetogodišnji period svežijih leta – kaže Todorović.

Osim što će do kraja avgusta biti veoma toplo, prema dugoročnoj prognozi očekuje se i da će jesen biti topla, sa velikim brojem gotovo letnjih dana.

Srednja maksimalna temperatura biće do 20 stepeni Celzijusa, prognoza je sektora za klimatske i biometerološke prognoze u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

Njihova predviđanja su da tokom jeseni možemo očekivati od 19 do 26 letnjih dana, a u brdsko – planinskim predelima do šest takvih dana. Prema progbozi, i predstojeća zima bi trebalo da bude blaga.

Posledice klimatskih promena

Međutim, kada se izuzmu prognoze i ciklusi, običnom čoveku se ipak čini da se sa klimom nešto dešava. Naročito kada se setimo nedavnih požara u Crnoj Gori i Hrvatskoj, a u isto vreme poplava u Grčkoj.

– Ljudi koji se bave klimatologijom, od 80-ih godina upozoravaju da će početkom 21. veka posledice klimatskih promena biti vidljive i golim okom i neće biti potrebne sofisticirane naučne analize da se vidi da se sa klimom dešava nešto neuobičajeno – izjavio je Vladimir Đurđević, docent na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

U Srbiji sredinom prošlog veka, kaže, toplotni talasi dešavali su se tek jedanput u dve godine, a danas se dešavaju čak tri do četiri puta godišnje.

– Postoje godine kada ih je manje ili više, ali u proseku ih ima duplo više nego što ih je bilo – kaže Đorđević.

Porast srednje globalne temperature

Srednja globalna tempereatura je porasla za jedan stepen Celzijusov usled prevelikog ispuštanja ugljen-dioksida u poslednjih 150 godina, objašnjava, i iako to ne zvuči mnogo, to je glavni uzrok poplava, požara, bujica, dugotrajnih suša i jakih letnjih oluja.

– Plastičnije objašnjeno, da nije došlo do porasta srednje globalne temperature za jedan stepen, mi bismo sada imali duplo manje toplotnih talasa. Ako ih imamo dva, mi bismo imali jedan, ako ih imamo četiri, imali bismo dva – kaže Đurđević.

Ono što je posebno zastrašujuće, jeste upozorenje da bi u budućnosti situacija mogla biti još gora, i da toplotnih talasa i suša bude još više.

On sitaciju poredi sa onom iz 2012. godine, najtopolijim letom kod nas od kada se rade meranja.

Takvo stanje iz 2012, prema njegovim rečima, može da postane neka vrsta normale posle 2050. godine.

– Svaka godina bi u proseku izgledala kao 2012, to bi tada bilo normalno stanje, a bilo bi godina koje bi bile još ekstremnije – upozorava on.