Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Nijedna vlada ne voli prosvećene i duhovne građane, ne samo kod nas nego i u svetu. Nisam ni za kakve Evrope, niti da se opredeljujemo da li smo za Rusiju ili Ameriku.
Nedavno je u parlamentu usvojen budžet za narednu godinu, a za kulturu je izdvojeno pet milijardi dinara manje nego prošle.
„Putujući po svetu video sam da drugi narodi osećaju divljenje i poštovanje prema svojim umetnicima. Da sam rođen u Argentini, rekao bih ponosno da moja zemlja ima veći budžet za kulturu nego za vojsku. Podrška države je neophodna. Mi ne da nemamo podršku, nego smo, čini mi se, i sputani. Ne zna se ko šta tu radi i zbog čega. Možda je tako zbog kompletne nezainteresovanosti i neznanja da kultura i jezik čine naš osnovni integritet.
Umetnost je nešto što ostaje i ne može se zaboraviti. Mi ćemo izgubiti taj duh zbog globalne ideje da moramo svi da poprimimo nešto drugo sa strane.“
Ivana Tasovca su umetnici dočekali raširenih ruku kad je postao ministar kulture.
„Isključen sam iz te priče. Ne znam uopšte da je Tasovac došao na mesto ministra i da trenutno obavlja tu funkciju.
Od politike sam se davno udaljio jer imam utisak da je štetna za umetnika. Glumac ne bi trebalo da se uznemirava politikom, već da neguje svoj talenat, da se ne ugasi. Samo nas još to drži.“
Ko vas je zvao od političara da budete u njegovoj stranci?
„Razni su me zvali. Nikad poziv nisam dobio direktno.
Ne vidim zašto bi državi moralo da bude važno da li si pripadnik stranke na vlasti da bi mogao da u svojoj oblasti dobiješ podršku ili da napreduješ. To je kod nas, nažalost, tako i sve se svodi na lobiranje, grupe i grupacije, koje drže sve u svojim rukama. Teško nezavisnima i nesvrstanima.“
Kojoj grupi vi pripadate?
„Ja sam nesvrstani umetnik. Ostaću veran toj svojoj ideji.“
Da li biste prihvatili poziv premijera da vodite neko pozorište ili čak Ministarstvo kulture?
„Ne zanima me mesto ministra ili upravnika. Meni je vlast u tom smislu potpuno neinteresantna.
Nijedna vlast ne voli prosvećen i duhovan narod, ne samo kod nas nego i u svetu. Vole da neguju glupost kod naroda.“
Da li onda spadate u grupu večitih opozicionara?
„Ne. Apolitičan sam. To je jedan od bunara iz kojih crpim ideje za svoje predstave i muziku.“
Kog političara najviše cenite?
„Nisam siguran da bih o njemu mogao da govorim samo kao o političaru, možda više kao o učitelju. Mislim na Gandija i kako je postavio stvari. Nije ni on dugo izdržao. Ako je tačno da će se jednog dana Isus vratiti na zemlju, onda izgleda da se on mnogo puta vraćao, ali su ga svaki put ubili čim bi došao.“
Možete li da ocenite rad premijera Aleksandra Vučića?
„Nisam pratio njegov rad (smeh). Ako ćemo pošteno, sasvim bi bilo u redu i na mestu da jedan umetnik ne mora da zna ko mu je premijer.“
Kako vam se dopala predstava vaše ćerke koju smo gledali?
„Radi se o jednom eksperimentu i ja takve stvari volim da pogledam u pozorištu. Marina, Žarko i Anđela su pronašli način kako da nam prenesu priču iz naše svakodnevice na zanimljiv način. Mislim da će predstava kroz igranje tek dobiti na kvalitetu.“
Šta ste prepoznali od svoje glume u njenoj scenskoj igri?
„Trudio sam se da predstavu gledam kao neko dete i običan gledalac. Pokušao sam da isključim glumca iz sebe.“
Anđela je tek na početku karijere i treba da se izbori za svoj put. Sudbina mladih umetnika nije baš svetla.
„Užasna je. Srećan sam što je ona zadovoljna i ispunjena jer je otkrila nešto što voli. Situacija i prilike u Srbiji su takve da bi bilo bolje da je nešto drugo zavolela. Međutim, ne može to da se bira, a ni krv nije voda.“
Vaša predstava „Čikaške perverzije“ je veliki hit. Zaigrali ste je sa idejom da nastupate 20 puta u sezoni, a kakvo je interesovanje, mogli biste da je izvodite svakog dana.
Učemu je tajna njenog uspeha?
„Verovao sam uvek u tu predstavu. Od prvog trenutka kad sam uzeo taj tekst u ruke znao sam da će trajati i da će značiti nešto više. Uspela je da dovede u pozorište ljude koji nikad nisu tamo kročili, što smatram našim najvećim uspehom.“
Najbolji teniser sveta Novak Đoković gledao je predstavu i oprobao se kao glumac na sceni. Kakav je Nole kao partner?
„Dobar je glumac. Novak je više politički tip. Ima poseban talenat za ozbiljnije ideje i razmišljanja. Savetovao bih mu da se glumom bavi na nivou hobija.“
Gde se vidi da li je neko dobar ili prosečan glumac?
„U pozorištu. Tužno je samo što glumci po predstavi zarade 3.000 dinara. Mladi umetnici su srećni ako dobiju bilo šta da rade.“
Šta novo spremate u muzici? Nema više vaših novogodišnjih koncerta.
„Koncerte ćemo praviti naredne godine. Plan je bio tihi povratak Kuguarsa, ali smo imali nezgodu i naš treći član Mata je imao šlog. Odlučio sam da svirke odložimo dok on ne bude mogao da se popne na scenu i udari u svoj triangl.“
Pripremate li novu ulogu?
„Pripremali smo novu seriju, ali su se planovi izjalovili. Nisam neko ko je sposoban da se bavi produkcijom i stvarima koje me ne zanimaju i ne znam da ih radim. Verovatno ću morati da čekam da mi nešto padne s neba da bih snimao i radio. Ljudi i narod misle da sam lenj i da neću da radim, a jednostavno me ne žele i neće producenti jer nisam pogodna ličnost.“
Da li ste dospeli na crne liste?
„Ne znam da li se to baš tako zove. Činjenica je da kad se pomene moje ime, ljudi se zbog nečeg uplaše. Možda ja zaista delujem tako na ljude.“
Kakve su šanse da gledamo nastavak serije „Moj rođak sa sela“?
„Moj rođak sa sela“ je ozbiljna i značajna serija koja će zauvek živeti. Žao mi je što se ništa još ne dešava povodom toga. Čujem samo glasine, a o nastavku ništa ne znam. Mislim da je šteta da ne snimimo još novih epizoda.“
Imate lep hobi. Angažovani ste kao vatrogasac i spasilac na Zlatiboru. Šta vas je privuklo tom pozivu?
„Želja da pomognem ljudima. Nisam imalo priliku da gasim požar kad gori nečiji dom, ali jesam kad se zapalila šuma. Ljudski je pomoći i spasti šta se može.“
Ko će Srbiju da spase? Da li je možda Novak taj čovek?
„Smeh) Novak je već to uradio. On je stvarno veliki kapacitet. Đoković je jedna svetla tačka. Ako bude zainteresovan da spase Srbiju, to će biti mnogo dobro za naš narod.“
U jednog trenutku karijere samo ste se odjednom povukli iz posla?
„Bio sam malo zamoren. Doživeo sam mnoga razočaranja u kolege i to kako stvari funkcioniši u našoj branši. Verovatno sam oduvek živeo u bajkama i mislio da sve u životu mora da bude po nekoj pravdi božjoj ili prirodnoj. Posle svih tih razočaranja, verujem da na kraju ipak sve nekako dođe na svoje. Verujem da ako činiš dobro, da će ti se tako i vratiti.“
Šta bi Srbija trebalo da uradi i kome da se okrene – Americi, Rusiji ili Evropi?
„Mi bi trebalo da se okrenemo sebi i da se prisetimo naših lepih osobina, koje imamo u izobilju. One su se negde sakrile i mane su ih sada nadvladale. Nadam se da će se opet pojaviti. Imamo šansu da idemo napred. Sada smo već suviše dugo na silaznoj putanji. Bilo kakva vrsta veštačkog svrstavanja za mene je neprirodna. Priklanjanje nekom bloku služi da neki gospodari pridobiju ekonomsku korist. Nisam ni za kakve Evrope, niti za opredeljenja za Rusiju ili Ameriku. Mi bi trebalo da imamo poštovanja prema svim narodima i kulturama i da tražimo duhovno, istinito i lepo.“
Napisali ste himnu sportistima – Dejanu Savićeviću i Novaku Đokoviću. Da li se u međuvremenu pojavio neko vredan vaših stihova?
„Pojavili su se Buda i Gandi u mojim pesmama. Nema mnogo ljudi kojima bih mogao da pevam sa iskrenim osećanjima ili da im posvetim pesmu. Himnu je zaslužio patrijarh Paja.“
Himne su mnogi pisali i Josipu Brozu Titu. Kako vi pamtite njegovo vreme?
„Titovo vreme dođe kao neko prokletstvo svima nama koji smo u njemu živeli. Mi smo kao u onoj narodnoj izreci – imali, pa nemali. Imali smo neverovatnu i najlepšu državu na svetu. Ona se igrom slučaja našla u toj poziciji. Jugoslavija je zemlja dembelija iz koje ja vučem ideju da je život bajka. Mi smo ovde na zemlji da uživamo i da nam bude lepo, ali i da iza sebe ostavimo nešto za svoju decu i pokolenja i jednu divnu zemlju u kojoj će maštati svi drugi.“
Šta je nagrada za rad jednog glumca?
„Njegova publika, koju sam uvek cenio i poštovao. Glumac živi za aplauz. To je jedino što je istinito. Istinita je emocija gledaoca koji reaguje na to što si hteo da mu predstaviš. Druge stvari su nebitne u odnosu na to kako reaguje publika.
Druge vrste priznanja, od države ili vlasnika umetnosti, za mene su manje važne. Ne znam ko može da sudi o tome. Ili osećaš to, ili ne. To je jedina istina.“
(Kurir)
