Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Evropska unija i Moskva od naše države sve otvorenije traže da se jasno izjasni da li će se prikloniti Istoku ili Zapadu
Državni vrh Srbije je zapao u ozbiljne probleme nakon što je naša zemlja ostavljena na vetrometini jer joj ključni međunarodni partneri, Rusija i EU, sve jače zavrću uši i traže da jasno odredi svoju spoljnu politiku.
Brisel sve otvorenije zahteva da uvođenjem sankcija Rusiji dokaže da je za ulazak u EU, dok Moskva šalje signale da će ekonomska saradnja biti dovedena u pitanje upravo zbog evrointegracija!
Rusku pretnju prvi put juče je javno izrekao ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin, poručujući da će ulaskom Srbije u EU bilateralne poslovne veze Srbije i Rusije pretrpeti znatne promene.
Na koju stranu?
– Trebalo bi započeti dijalog o smanjenju negativnih posledica evropskih integracija Beograda za Rusiju i Srbiju. Ne bismo hteli da naše bilateralne poslovne veze stradaju prilikom pristupanja Srbije EU, a promene će se odraziti pre svega na režim slobodne trgovine – rekao je Čepurin.
Upozorio je i da će Srbija posle pristupanja EU morati da se pridruži jedinstvenom spoljnopolitičkom stavu Brisela, sa posledicama koje iz toga proističu.
– Koliko će se čuti glas Beograda prilikom formiranja spoljne politike EU, videćemo. Danas tamo diriguju male, ali veoma agresivne zemlje čiji je stav daleko od stava Srbije – kazao je Čepurin.
Da su odnosi s Moskvom na klimavim nogama, svedoči i odlaganje posete premijera Rusije Dmitrija Medvedeva, i to nakon što je Vojska Srbije odbila da zajedno s ruskom armijom učestvuje u humanitarnim operacijama u Siriji. Pritom, nije joj ni po volji što još nije ispunjen zahtev da članovima njihovog humanitarnog centra u Nišu bude dodeljen status diplomata.
Srbija se držala po strani, računajući na pomoć Brisela u vezi s Trepčom, objašnjava izvor Kurira.
– Međutim, pomoć nije stigla, EU uporno odbija da interveniše i vrati temu imovine u dijalog, pa se Srbija našla u poziciji da je kao džak, udaraju sa svih strana. Nikad nije bila ovoliko pritisnuta da se opredeli – ukazao je naš sagovornik iz diplomatskih krugova.
Osim s ruske strane, pritisak je juče stigao i iz EU. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister rekao je da razume tesne veze Srbije s Rusijom, ali da ona mora da zna da je EU jedinstvena.
Korak po korak
– Poglavlje 31 u okviru pristupnih pregovora predviđa da svaka zemlja koja želi da postane članica mora, korak po korak, da se harmonizuje u spoljnoj i bezbednosnoj politici sa EU. Srbija je do sada imala visok stepen harmonizacije s politikom EU. Posebno bih pohvalio srpski doprinos u vojnim misijama EU. Ipak, Rusija je aneksijom Krima masivno prekršila međunarodno pravo, na šta je EU imala odgovor, ali se Srbija nije pridružila mehanizmu sankcija, što Brisel mora da prihvati – naveo je Mekalister.
Pritom, i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je u dokumentu o spoljnoj i bezbednosnoj politici jasno stavila do znanja da će Srbija, zajedno sa ostalim zemljama zapadnog Balkana, morati da uskladi spoljnu politiku s Briselom i uvede restriktivne mere, tj. sankcije.
Ministarka za EU Jadranka Joksimović potvrdila je jednu od obaveza Srbije.
– Obaveza je da s danom stupanja u članstvo EU budemo potpuno usklađeni sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. Do tada, zemlja kandidat može iz svojih ekonomskih i drugih razloga da ima nešto drugačiju poziciju, i to je naš slučaj. Mislim da smo više puta objašnjavali našu poziciju i da je ona jasna i da ima političke i ekonomske razumljive razloge. Naravno, zajednička spoljna i bezbednosna politika ne odnosi se samo na sankcije Rusiji već i učešće u civilnim i vojnim misijama, gde se Srbija znatno pridružuje, kao i međunarodnim rezolucijama – podsetila je ona.
Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da bi Srbija trebalo da pametno izvaga sledeće korake.
Borba velikih sila
– Velike sile se nadmeću i trenutno je situacija strašna, pošto je pritisak kulminirao. Zapad sve više traži, a Rusija je upozorila šta sve može da se desi ako Beograd pristane na zahtev EU i uvede sankcije. Trebalo bi ozbiljno razmisliti o potezima koje će naši zvaničnici povući, a bilo kakvo opredeljivanje nanelo bi ogromnu štetu našoj zemlji – smatra Anđelković.
(Kurir)
