Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik svetih mučenika Gurija, Samona i Aviva. Ovaj praznik, koji je ujedno i prvi dan Božićnog posta obeležava se 15. novembra po starom, odnosno 28. novembra po novom kalendaru.
Gurije i Samon su po predanju bili ugledni građani edeski. U vreme jednog gonjenja na hrišćane oni se skloniše van grada i živeše u postu i molitvi hrabreći pravoverne, koji su se njima obraćali za savet.
Posle nekog perioda uhvatiše ih i izvedoše pred sudiju koji im zapreti smrću ukoliko se ne pokore naredbi cara o tome da se klanjanju idolima, na špta mu oni odgovoriše: “ako se pokorimo naredbi carskoj, propašćemo, čak i ako nas t ne ubiješ.”
Prvo su ih mučili, a zatim bacili u tamnicu u kojoj su proveli skoro tri i po meseca. Nakon toga ih osudiše na smrt 322. god. za vreme cara Likinija.
Kasnije i Aviv đakon Edeski, primi muke za Gospoda Isusa Hrista svoga, i u plamenu predade duh svoj Bogu. Majka njegova izvadi iz ognja telo njegovo celosno i sahrani u grob zajedno sa sv. Gurijem i Samonom. Kada presta gonjenje, podigoše hrišćani hram u čast tri mučenika, Gurija, Samona i Aviva, i položiše njihove čudotvorne mošti u jedan kovčeg. Brojna čuda počela su da se dešavaju u tom vremenu.
Jedno je posebno učinilo da ljudi zaneme i da se okrenu verovanju u Gospoda Boga.
Priča ide ovako: Jedna udovica u Edesi imaše ćerku devojku, kojom se oženi jedan Got vojnik iz grčke vojske. Kako se ta žena plašila da da svoju ćerku u daleku zemlju, Got se zakle na grobu sveta tri mučenika, da nikakvo zlo neće devojci učiniti nego da će je uzeti za zakonitu ženu, pošto je kako reče, neoženjen.
U stvari on beše oženjen. A devojku koju je uzeo držao je kao robinju dok mu ne umre zakonita žena. Kada se to dogodi, on u dogovoru sa svojom rodbinom sa mrtvom ženom zakopa i živu robinju.
Devojka u suzama moljaše sv. mučenike da je spasu. I oni joj se javiše u grobu, uzeše je i trenutno preneše iz Gotske zemlje u Edesu, u svoju crkvu. Sutradan, kada crkvu otvoriše, nađoše devicu kraj groba svetitelja Božjih, i saznaše o čudesnom izbavljenju njenom.
Na ovaj dan, počinje i veliki Božićni post koji traje četrdeset dana i završava se Badnjim danom, 6. januara. Osnovni cilj posta jeste očišćenje due i tela od telesnih i duševnih strasti, kao i proslavljanje Boga i njegovih svetih.
U narednih četrdeset dana svi koji poste trebalo bi da se uzdržavaju kako od mrsne hrane, tako i od rđavih misli, želja i dela.
(Telegraf.rs)