Grmi danima širom Srbije, a tek će: Hrast i kišobran mame udare, evo gde ste najbezbedniji!

Čim uočite sevanje najbolje je da se sklonite u najbližu kuću, zgradu ili neki drugi zidani objekat, pa čak i u automobil! To bi trebalo da budu dovoljno sigurna mesta da se zaštitite od udara groma, pišu Večernje Novosti.

Jer, “svetlucanje” munja, koje još nisu “krenule” prema tlu, prvi je bezazleni znak da se treba skloniti. A kad munje počnu da sevaju, gde će da udare – ne može se predvideti. Ako ste, ipak, na otvorenom, najvažnije je da ne štrčite, da ne otvarate kišobran i ne bežite pod usamljeno drvo, naročito ne pod hrast!

Ovo su osnovni saveti elektroinženjera Milana Stevančevića, našeg priznatog stručnjaka iz oblasti elektromagnetnih polja, kako bi trebalo da se ponašamo kad naiđe nevreme sa grmljavinom i munjama.

Oni koji planiraju radove u poljima, poslove na otvorenom, odlazak na kupališta, jezera, reke, ili bazene, pre svega treba da pogledaju meteorološku prognozu i obavezno odlože sve poslove ako je najavljena grmljavina. Naš sagovornik, takođe, podseća da ona, prosečno traje desetak minuta, ali može da potraje i po nekoliko sati.

– Idealnog zaklona od udara groma nema, ali je preventiva najvažnija – nastavlja Stevančević.

– U širokom luku treba izbegavati sklanjanja pod usamljena visoka stabla, naročito pod hrast i njemu srodne takozvane tvrde vrste drveća poput jasena, cera, oraha, bukve, trešnje i javora. Bolje je skloniti se pod grupu stabala ili u šumu. No, i tada treba biti oprezan i treba se potruditi da i drveće koje nam je zaklon bude približno iste visine.

Sagovornik, podseća i da je, na otvorenom, automobil gotovo idealna zaštita budući da za njega važi princip Faradejevog kaveza i ima osobinu da blokira spoljašnje statičko električno polje.

– Oni koji se u slučaju grmljavine nađu blizu vodenih površina, takođe bi trebalo da potraže zaklon – savetuje Stevančević. – Pecaroši bi odmah trebalo da odlože udice, kišobrane i sve druge predmete koji sadrže i najmanje tragove metala, jer “privlače” munje. O plivanju nema ni govora, jer em glava štrči, em je voda provodnik.

OZBILjNE POVREDE

Udar groma, kako kažu lekari, može ozbiljno da povredi, izazove opekotine, ali i da usmrti. Pre svega, može da izazove oštećenje tkiva, prestanak srčanog rada, disanja i gubitak svesti. Žrtvi udara groma može se istog trenutka prići, jer ne predstavlja opasnost po onog ko joj ukazuje pomoć. Ukoliko je bez svesti i ne diše, trebalo bi ga okrenuti na bok i obezbediti da, ukoliko je moguće – diše.

Kada je, pak, reč o povećanoj mogućnosti udara groma tokom razgovora mobilnim telefonom na otvorenom, mišljenja stručnjaka su različita. Naš sagovornik tu “vezu” isključuje:

– Nema opasnosti od mobilnih telefona, jer je njihova struja takozvana kondukciona i ne može da poveća verovatnoću od udara groma nekog ko razgovara mobilnim telefonom.

Najsigurnije “skrovište” od munja i gromova je, kako kaže sagovornik, u čvrstom zidanom objektu.

– Saveti o isključivanju svih električnih uređaja u kući tokom nevremena su besmisleni – kaže naš sagovornik. – Ma koliko napolju da grmi i seva, slobodno mogu da rade televizor, računar, telefoni…

To što su oni uključeni ne može da prizove udar munje. Bilo je slučajeva da ljudi stradaju kad im u kuću udari grom, ali uzrok tome sigurno nije to što su za to vreme gledali TV.

MERENjE UDALjENOSTI

Od trenutka kada vidite munju, brojite dok ne čujete grmljavinu, a potom taj broj pomnožite sa 340 i dobićete tačnu razdaljinu od mesta gde je udario grom – objasnio je za naš list profesor Mlađen Ćurić iz Instituta za meteorologiju.

– Grom je tok naelektrisanih čestica, koji iz visokih slojeva atmosfere ide ka zemlji ili između oblaka. Kada dođe do proboja naelektrisanih čestica kroz atmosferu, prvo se vidi munja, a posle munje stiže i zvučni efekat – grmljavina.

(Telegraf.rs / Večernje Novosti)