Sutra se sprema erupcija u Evropi: Francuzi biraju predsednika, postoje dva scenarija..

Predsednički izbori u Francuskoj ulaze u svoju završnicu, a građani će u nedelju 7. maja izabrati novog šefa države. Kampanja je bila burna, posebno posle prvog kruga, a Emanuel Makron i Marin Le Pen zaoštravaju svoju retoriku sa ciljem da privuku što veći broj birača na svoju stranu.

Svetski mediji pišu da se ovde više ne radi samo o “sudbini” Francuske već da je na kocki i čitav poredak Evropske unije.

Marin Le Pen, liderka krajnje desničarskog Nacionalnog fronta, tokom čitave svoje kampanje je isticala da će pokrenuti proces izlaska Francuske iz Evropske unije, što nije sa velikim oduševljenjem dočekano u Briselu.

Takođe je istakla da će pokrenuti i proces istupanja svoje zemlje iz NATO saveza ističući da Francuska sama treba da odlučuju o svojoj spoljnoj politici. Više puta je isticala svoju podršku Rusiji, a za Vladimira Putina je rekla da mu se divi, jer je svojoj naciji vratio osećaj ponosa.

Centristički kandidat Emanuel Makron, lider partije En Marche!, zastupa socijalni liberalizam, proevropski put, “treći put” i progresivizam. Prilikom kandidature obećao je “demokratsku revoluciju” i “oslobađanje francuskih potencijala”. Mnogi ga nazivaju ekonomskim realistom i smatraju da je dovoljno potkovan da vodi zemlju, a naravno u prilog mu ide i to što je mlad.

Ekskluzivno za Telegraf.rs analizu i prognoze drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj uradio je Stefan Surlić, politikolog, predsednik Centra za društvena istraživanja i asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

1. Ankete u Francuskoj su predviđale da će u drugi krug proći Marin Le Pen i Emanuel Makron. Da li ste iznenađeni ovakvim ishodom i da li ste možda očekivali da će se neka druga dva kandidata naći u završnici predsedničke trke?

Ankete su pokazivale jasno vođstvo Le Penove i Emanuela Makrona, tako da nije bilo mesta velikom iznenađenju. Ipak, iznenađenje je predstavljao Melanšon koji je uspeo gotovo da udvostruči svoje početne pozicije, pridobivši ne samo razočarane socijaliste, već i neke glasove za koje se očekivalo da će ići Marin Le Pen.

2. Evropski političari su odmah nakon prvog kruga pružili podršku Makronu. Isti slučaj je bio i sa većinom drugih predsedničkih kandidata u Francuskoj. Da li će njihova podrska dovesti Makrona do pobede?

Ideološki spektar u Francuskoj nije više podeljen na levicu i desnicu. On se ogleda u političkim snagama koje su za i protiv Nacionalnog fronta. Predsednički kandidati koji su osvojili značajan broj glasova u prvom krugu, osim Melanšona, otvoreno su podržali Makrona u završnici trke za predsednika.

Mada je i Melanšon u jednom intervjuu nedavno izjavio kako svako ko ga dobro poznaje zna da ne može da glasa za Nacionalni front. Ukoliko glasači poslušaju svoje kandidate, izvesno je da će Makron biti novi predsednik Francuske.

3. Kako komentarišete činjenicu da po prvi put u istoriji nijedna od dve najjače partije nema svog kandidata u drugom krugu predsedničkih izbora?

Francuska se pridružuje globalnom i evropskom trendu „krize establišmenta“ u kome na političku scenu stupaju kandidati ekstremne desnice i levice. Kriza socijal-demokratske ideje nije prisutna samo u Francuskoj, razočarenjem u Olandove postupke, ona se manifestovala i u Španiji, Grčkoj i Holandiji. Sa druge strane, republikanci u Francuskoj nisu iskoristili poraz socijalista, jer je njihov kandidat Fijon kao favorit izbora izgubio svaku šansu za pobedu nakon afere o fiktivnom zaposlenju svoje supruge.

4. Može li se reći da su ovi izbori označili kraj jedne političke ere u Francuskoj?

Svakako, poraz kandidata dve glavne stranke u Francuskoj koji su u prethodnim izborima od 1981. do 2012. pokrivali do polovine biračkog tela, sveo se na poražavajućih 23,6%. Ukoliko se takav odnos snaga preslika i na parlamentarne izbore u junu, Francuska definitivno ulazi u eru novog političkog identiteta.

5. Da li bi Makron bio dobar predsednik, s obzirom da pojedini svetski mediji prenose da on možda ne bi bio u stanju da vlada jer nema većinu u parlamentu, a takođe ne pripada nijednoj od dve vodeće partije u Francuskoj?

Ključno pitanje je da li će nakon eventualne pobede Makron obezbediti za sebe široku političku podršku. Parlamentarni izbori u Francuskoj se održavaju u junu i ukoliko Francuzi glasaju tradicionalno za svoje partije, Makronu ostaje samo mogućnost da napravi kompromis sa nekom od dominanatnih političkih grupacija, inače sledi period kohabitacije i njegovih malih šansi da sprovede ključne promene.

6. Da li smatrate da bi Marin Le Pen mogla da pobedi i šta bi to značilo za Francusku i EU, s obzirom da se u tom slučaju predviđa takoreći apokaliptičan scenario?

Šanse za njenom pobedom su male ali nisu nemoguće. U tom slučaju moguća su dva scenarija. Prvi u kome će zaista sprovesti svoje obećanje o zahtevu za suverenizacijom zemalja članica EU, održati referendum i možda obezbediti Fregzit ili tačnije Frasortie. Drugi scenario bi bio relativizacija obećanja i suočavanje sa svim negativnim posledicama predloženih scenarija, poput Trampa na primeru odnosa sa NATO i Kinom.

7. Marin Le Pen je rekla da će ako postane predsednik poništiti priznanje Kosova. Da li je taj njen stav realan i šta će se promeniti u politici Francuske prema našoj zemlji ako ona pobedi, a šta ako pobedi Makron?

Pobeda Makrona neće ništa ključno promeniti u odnosima naše dve zemlje, a Srbija i pitanje Kosova sigurno neće biti na listi prioriteta ni u mandatu Marin Le Pen. Njena eventualna pobeda suočiće je sa stvarnim polugama vlasti i obavezom da ostvari sve što je obećala francuskim biračima. Takođe, redefinisanje odnosa sa EU i eventualni izlazak Francuske značio bi da se Francuska okreće sebi i da će zanemariti spoljnopoilitička pitanja bar u skorijoj budućnosti.

8. Istraživanja predviđaju da će Makron pobediti u drugom krugu sa 60% prema 40% (procenat gore/dole). Da li je takav ishod realan?

Ishod je vrlo realan osim ako Makron nekim svojim postupkom ili izjavom radikalno ne promeni odnos snaga. Njegova nedavna negativna izjava o Evropskoj uniji dodatni je pokušaj da osigura svoje biračko telo, ali i da preotme neke od podržavalaca Marin Le Pen. Očekujem i od Le Penove da u finišu trke jednom snažnom porukom pokuša da promeni trenutni odnos snaga.

9. Prvi krug predsedničkih izbora su obeležili protesti (posebno onih koji nisu zadovoljni politikom Le Penove). Da se posle drugog kruga moze očekivati neka eskalacija i nemiri, posebno ako se desi da upravo Le Penova pobedi?

Protesti protiv Le Penove su već u toku i mogu eskalirati i nakon izbora ukoliko ona osvoji pobedu, ali demokratska volja Francuza mora biti poštovana.

10. Šta je, po Vašem mišljenju, trenutno najbolja opcija za Francusku, ali i za Evropu, našu zemlju kao i ceo Balkanski region, ako uzmemo u obzir migrantsku krizu i Bregzit?

Nisam impresioniran ni jednim od dva kandidata koja idu u drugi krug. Pobeda Makrona će dati još jednu šansu Francuskoj da sprovede unutrašnje reforme i da redefiniše svoje mesto u Evropskoj uniji. Za mnoge od tema koje je pokrenuo, kao što su reforma evrozone i bezbednosti EU zahtevaju široku podršku ostalih članica, posebno Nemačke. Makron u ekonomskom smislu vidi šansu u Bregzitu i mogućnosti da Pariz postane finansijski centar i prezme tu titulu od Londona.

Otvoreno je pitanje da li je on dovoljno sposoban za takve političke i ekonomske promene? Sa pobedom Le Penove, doći će i kraj Evropske unije kakvu poznajemo, što uz Brexit, izbore u Nemačkoj, migrantsku krizu i učestale terorističke napade prestavlja više problema nego što stari kontinent može u ovom trenutku društveno-politički da podnese.

11. I za kraj vaša prognoza. Šta mislite ko će od njih dvoje pobediti 7. maja i postati novi predsednik Francuske?

Izvesno je po dosadašnjim anketama da Francuska većinski ne podržava Marin Le Pen i da će Makron biti novi predsednik Francuske. Međutim, ne bi trebalo izgubiti iz vida da je u odnosu na izbore 2012. Le Penova u prvom krugu osvojila dodatnih milion novih glasova. Ukoliko i Makron razočara, izbori 2022. će imati kontigent novih razočaranih glasača koji će obezbediti laku pobedu Marin Le Pen.

(A. Tašković – [email protected])