Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
U većini porodica Vaskrs se tradicionalno obeležava sa najbližima. Različiti običaji vezuju se za ovaj praznik, za većinu je zajednička bogata trpeza, ofarbana jaja, porodica na okupu.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, dan Hristovog vaskrsnuća. Nakon Vaskršnje liturgije ljudi se pozdravljaju sa “Hristos Vaskrse!” i “Vaistinu Vaskrse!”.
Vaskrs (ili Uskrs) je najveći hrišćanski praznik u godini. Svi hrišćani slave najradosniji verski praznik – Vaskrs, kojim je Isus Hristos pobedio najjače Satanino oružje – smrt.
Vaskrs je pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, i može pasti u razmaku od 35 dana. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.
Hrišćani veruju da je Isus svojim vaskrsenjem ljudima otvorio put u večni život. Pošto je u petak raspet na Golgoti, a subotu preležao u grobu, Isus je u nedelju vaskrsao, nakon što je na njegov grob sleteo anđeo i odvalio nadgrobnu ploču.
Vaskrs se smatra najsvečanijim praznikom u godini – praznikom nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru čime se želi pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela sedmica posle Uskrsa naziva se Svetla nedelja.
Kada osvane dan Hristovog vaskrsenja, sa svih zvonika pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i najavljuju dolazak velikog praznika.
Domaćin, pak, odlazi u crkvu na vaskršnju službu sa svojom decom. Posle službe narod se međusobno pozdravlja rečima “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”.
Kada iz crkve dođu kući, svi ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.
Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i on potom kadi celu kuću.
Posle zajedničke molitve ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
U većini porodica, Vaskrs se tradicionalno obeležava sa najbližima. Različiti običaji vezuju se za ovaj praznik, za većinu je zajednička bogata trpeza, ofarbana jaja, porodica na okupu.
Postojao je i običaj da se jajima deci trljaju obrazi, i da se ukućani umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila.
U vodu za umivanje valja da se stave i dren, bosiljak i zdravac. Ovaj običaj je i dalje prisutan u mnogim seoskim područjima Srbije, ali se veruje i da bi ovakvu vodu odmah trebalo potrošiti, jer ako prenoći može da donese nesreću!
Prvo jaje ofarbano u crveno naziva se čuvarkuća, čuvar, stražar, stražnik… Za njega se veruje da ima posebnu moć, pa se zato koristilo u magiji plodnosti, ali i za zaštitu ljudi i ljudskog zdravlja.
Od onoga što ne valja raditi na današnji dan izdvajamo i – kasno ustajanje i kasno leganje. Verovalo se da to donosi “zastoj u napretku”.
Drugi važan običaj, vezan za ovaj praznik, je pričešće, koje se, osim u crkvi, obavljalo i u prirodi. Tačnije, u Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem.
U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali u vino. Svi ukućani su morali da piju tu “komku” nakon čega su preskakali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.
Umesto uobičajenog pozdrava, ljudi se na Vaskrs i cele Svetle nedelje pozdravljaju rečima: Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!
(Telegraf.rs)
