Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Sanjali smo svoj krov nad glavom, a gde smo sad? Pod šatorom. Mi smo krpene lutke kojima je samoubistvo jedino rešenje.
Foto: M. Milanković / RAS Srbija
Ovako priča jedan od dužnika kredita u švajcarcima, jedan od onih koji su se juče, 93. dan zaredom, okupili ispred Vlade Srbije u nadi da će neko da im se obrati. Odluka britanskih glasača da ova zemlja napusti Evropsku uniju izazvala je novi skok švajcarskog franka. Nekima je, samo za dan, ukupan dug uvećan za 2.000 evra zbog Bregzita… Ispred zgrade Vlade i dalje leprša na vrućem vetru plastična lutka, koja je rešila da se obesi. Iz Vlade niko ne izlazi.
– Nemoćni, ljuti, očajni. Mi smo postali nervni bolesnici. A samo smo na legalan način želeli da dođemo do stana – tiho priča jedna od dužnika.
Mnogi od njih, posle naglog skoka švajcarca početkom prošle godine, odjednom su morali maltene celu platu da daju za ratu. A ukupan dug se uvećao… Nekima od plate ostane hiljadu, nekima dve ili tri hiljade dinara mesečno. U Srbiji ima ovakvih ljudi oko 22.000. Pošto im je država definitivno okrenula leđa, ostalo im je samo da bodre jedni druge. Ali stresa se nisu oslobodili.
– Miladin iz Sopota uzeo je kredit da završi kuću, 15.000 franaka, kao zalog je dao kuću pod hipoteku. Sada više ne može da vraća rate i može da se desi da mu zbog toga oduzmu kuću – nabrajaju situacije koje su ih zadesile, a koje su više filmske nego što bi iko pomislio da mogu da se dese. Ali u ovom tragičnom komadu, oni su zarobljeni, a zavesa nikako da se spusti.
– Koliko god da otplaćuješ kredit, glavnica stalno raste kako švajcarac skoči. Mi smo u kavezu koji nema vrata. Broj nenaplativih ili teško naplativih kredita u švajcarcima prešao je preko 50 odsto. Banke se nisu zaduživale u švajcarcima, već u dinarima, a nešto malo su od centrale dobile u evrima. Jednostavno nas pljačkaju na pravdi Boga, a država ćuti jer verovatno ima neku korist – kaže Marko Vasić.
Foto: M. Milanković / RAS Srbija
Dužnici ističu da ne žele da im država plati dugove, već samo da utiče na banke koje će im omogućiti da pošteno i pod povoljnijim uslovima otplate kredit koji su uzeli. Većina dužnika starijih od pedeset godina želela je da deci obezbedi krov nad glavom. A kako stvari stoje, od roditelja će deci ostati samo dugovi.
– Suprug i ja smo 2007. podigli kredit za rekonstrukciju tavana u stan, 58.000 franaka. Suprug i ja radili smo u našoj porodičnoj firmi, ali skok franka učinio je da više nismo mogli da servisiramo ni rate kredita, ni obavezne troškove firme, ni osnovne troškove života. Danas je firma ugašena, deca na fakultetu platila su samo prvi upisni rok – za dalje nema, a dobri đaci i dobra deca. Suprug i ja na birou za nezaposlene posle 30 godina staža i 51 godine života – priča Gorgina Marković.
Trenutno u njihovoj porodici samo najmlađe dete je zaposleno. Suprug se, kaže, bori „u sivoj zoni“.
– Odmor ili nova garderoba? To za nas ne postoji. Otac, umesto da deci pomaže, prinuđen je da od deteta traži novac da nam ne bi isključili struju. Zdravlje nam je narušeno. Sa bankom u mislima ležemo, sa bankom se budimo – priča Gorgina.
Slaba je uteha da ima i gorih sudbina. Jedan njihov saborac, ni kriv ni dužan, na ivici je egzistencije.
– On i sada radi, ne može da dođe. Njegov otac bio je žirant kolegi iz firme. Kada je kolega potpuno propao, dug je pao na leđa žirantu. Jadan čovek nije mogao da izdrži i ubio se, a ceo dug je pao na momka, njegovog sina, koji nikakve veze s tim nema. Tuga – komentarišu okupljeni.
Foto: M. Milanković / RAS Srbija
Svi zaduženi uzimali su kredite čije su rate iznosile oko 20 odsto plate. Sada jedna rata iznosi i do 91 odsto plate.
– Živeli smo u sobi od 14 kvadrata, nas četvoro, i hteli da konačno stanemo na noge i imamo stan. Podigli smo kredit, a rata je tada bila oko 26.000 dinara, a moja plata 46.000, ali uz suprugovu i moju, mogli smo da izdržimo. Rata je u međuvremenu skočila na 55.000, suprug ostao bez posla, a mi sa 5.000 dinara u džepu mesečno. I šta sada? Sa 54 godine sam doživela da me izdržava majka od 80 godina – priča Liljana Kažić, koja je kredit u švajcarcima uzela 2007. godine.
Predinfarktno stanje, tromboze, dijabetes, štitna žlezda… Nabrajaju šta ih je sve snašlo u ovoj borbi. Neki vade kutije sa lekovima.
– Mi smo mrtvi ljudi – tiho ponavljaju.
Pismo Vučiću: a radna grupa?
Dužnici su pisali i premijeru Vučiću. Kažu da samo traže da se poštuje Zakon o obligacionim odnosima. Kao dokaz navode članove zakona koji govore o narušenoj ravnopravnosti ugovornih strana, o narušenom načelu savesnosti i poštenja od strane banke, kao i član koji govori da je ugovaranje ovakve valutne klauzule protivno propisima. Zato su, smatraju dužnici, ugovori ništavni.
“Radna grupa koja je formirana za rešavanje ovog problema i od vas dobila nalog da u roku od 15 dana donese sistemsko rešenje, nije uradila ništa, iako je od tada prošlo gotovo osam meseci. Banke su ponudile četiri neprihvatljiva modela kojima se samo nakratko odlaže dugogodišnja agonija”, stoji u pismu Vučiću.
Poznati do guše u dugovima
Nebojša Dugalić, Vojin Ćetković, Sloboda Mićalović, Svetlana – Ceca Kitić, Goca Tržan, samo su neki od onih koji su javno progovorili o dugovima zbog kredita u švajcarcima.
Šta je uradio Bregzit
Prvog dana posle referenduma na kojem je Velika Britanija izglasala izlazak iz EU, dužnici su se uspaničali: Šta će biti s nama?
– Izlaskom Britanije iz EU švajcarac beleži novi skok. Za jedan dan su uvećane rate za oko tri odsto. Evo, na primer, kredit sa ratom od 500 franaka. Rata je 23. juna iznosila 56.840, a sutradan 58.048 dinara – navode u udruženju „Efektiva“.
(Blic)
