Kako se u Srbiji rešavaju ubistva? Ovaj čovek dolazi na mesto zločina, skuplja dokaze i ispituje svedoke, a onda…

Nenad Aranitović radi u MUP-u 18 godina. On je stručnjak za uviđaje. Nenad dolazi na lice mesta na kojem je počinjeno krivično delo i sakuplja tragove, pomoću kojih se kasnije rešavaju najteži zločini kod nas.

Za ovaj posao se zaintresovao još kao mlad. Prvo ga je, kako kaže zanimala fotografija, kojom se bavio tokom studija. Zaposlio se u MUP-u, u kriminalističkoj tehnici, gde trenutno, zajedno sa kolegama, radi na vršenju najkompleksnijih uviđaja.

Njegov radni dan izgleda kao na filmu.

Sigurno ste bili “zaljubljeni” u neku policijsku seriju ili film na kojem ste imali priliku da vidite kako funkcioniše rešavanje nekog zločina. Da uprostimo – kada se pojavi “onaj čovek u odelu” na samom mestu zločina, to je glavni mozak za uviđaje. Kod nas je to Nenad Ranitović.

Za naš portal, Telegraf.rs, otkrio je kako sve funkcioniše i približio nam ovaj “filmski posao”.

– Odem na lice mesta i prikupljam tragove na mestu zločina. Mislim, nije lako da se objasni, jer nijedno lice mesta nije isto, uopšteno rečeno. Naš posao kreće sa prikupljanjem detaljnih informacija. Ispituju se svedoci, okrivljeni, svako koga smo zatekli na licu mesta.

– Očevici, žrtva, osumnjičeni, zavisi ko nam je dostupan. Nakon toga, radimo misaonu rekonstrukciju događaja, tu pravimo rade verzije i hipoteze, plan obrade lica mesta, određujemo prioritete, obeležavamo vidljive tragove, fotografišemo, skiciramo, obrađujemo raspoloživim forenzičkim metodama, vršimo temeljnu pretragu u cilju pronalaska nevidljivih tragova, njihovu dalju obradu….

– Tokom celog procesa proveravamo verodostojnost postavljenih radnih verzija, na osnovu pronađenih tragova. Dakle, šta je pronađeno na licu mesta, da vidimo koji su zaključci. Taj rad može da traje satima, pa i danima – počinje svoju priču Nenad Aranitović – počinje svoju priču Nenad Ranitović.

Za skoro dve decenije rada u MUP-u nagledao se svega i svačega. Možete i sami da zamislite… Iako je u ovom poslu toliko dugo, kaže da ga pogodi skoro sve.

– Pogodi me gotovo sve, jer mi ne idemo na svadbe. Gde god se pojavimo, znači da se desilo nešto što je krivično delo, bez obzira da li ima žrtava ili ne, situacija je uvek teška. Imam svoje načine uz pomoću kojih se “odmaram” od svega. Imam dvoje dece, uživam u normalnom životu i treniram aikido – otkriva Ranitović.

Zanimalo nas je kako znaju koliki deo na licu mesta treba da obeleže kao mesto zločina.

To lice mesta uvek obeleži prvi policajac koji je došao. Kada se desi zločin, pozove se prva patrola, ona koja je najbliža. Oni dođu, obeleže sve trakom. Mi to posle malo proširimo, jer je uvek bolje imati javnost malo dalje od mesta zločina – navodi Nenad.

Pitali smo se šta je sa slučajevima koji nisu rešeni.

Sakupimo sve tragove i onda oni “idu” kroz forenzičke baze.

Uvek postoji mogućnost da je taj zločin uradio neko ko trenutno nije registrovan ni u jednoj bazi ili da je došao negde sa strane, počinio to delo i nestao. Recimo, to otežava. Mi uzmemo trag, ali, ako taj ka kome vodi taj trag nije nigde registrovan, ne možemo odmah izvršiti identifikaciju počinioca.

– Uporedimo sa onim što trenutno imamo u bazi, ali nekad ne dolazi sa poklapanjem sa bilo kim. Naravno, forenzičke baze se svakodnevno proširuju, tako da se često dešava da tragovi sa “starih” uviđaja, bivaju povezani sa novoregostrovanim licima.

– Može da se dogodi i da su dokazi uništeni, kontaminirani, pa nam je teško da sačuvamo tragove. A, da nam promakne nešto, nema šanse, jer sve dobro planiramo.

– Ipak, koliko god da je taj neko za sada “nevidljiv”, na kraju uvek ipak dolija. Kad god došao, dobro-došao (smeh). Slučaj može da bude star koliko god, ali kad tad taj neko počini neko delo, pa mi uporedimo i uhvatimo ga.

– Naš MUP sada sarađuje sa Interpolom, pa upoređujemo baze, tako da nam je dosta i olakšano. Nijedan zločin nije savršen! – kaže Nenad Ranitović i ističe da ga u životu, osim porodice, najviše pokreće činjenica kada je posao dobro urađen i kada je rešen zločin.

Nenad se prisetio najlakše rešenog zločina ikad. To je bilo, kako kaže, na samom početku njegove karijere.

Na početku karijere prodavnica auto-delova je bila obijena. Došao sam na uviđaj, prikupili smo tragove. Jednostavno, bio je tu odličan otisak prsta.

– Kolega koji je došao da mi pomogne, odmah je uzeo otisak, odneo u stanicu i dok smo bili na licu mesta, javili su da imaju izvršioca. Zatvorili smo ga za sat i po – seća se Nenad sa osmehom.

Na pitanje da li njegov posao ima veze sa onim što gledamo na našim ekranima, Ranitović kaže da ima.

– Ima veze sa serijama i filmom. Ipak, film je film, uvek je sve malo idealizovano, brzina kojom se radi, ipak je to holivudska produkcija, ali nisu ništa izmisli.

– Jedino što na filmu svi sve rade, a kod nas je to malo drugačije. Svako ima svoju oblast i svako je veliki stručnjak u njoj – kaže on za kraj našeg razgovora.

(Milica Čule/[email protected])