Home / AKTUELNO / KLIMATOLOZI NAJAVLJUJU ŠOKANTAN VREMENSKI PREOKRET U SRBIJI, VEĆ OD OVE ZIME: Evo šta vas čeka i narednih godina..!

KLIMATOLOZI NAJAVLJUJU ŠOKANTAN VREMENSKI PREOKRET U SRBIJI, VEĆ OD OVE ZIME: Evo šta vas čeka i narednih godina..!

Zbog globalnog zagrevanja u Srbiji će kontinentalnu klimu zameniti suptropska, a vreme će biti kao na Mediteranu, sa vrelim letima i veoma blagim zimama. Biće normalno da u decembru bude 20 stepeni, a sneg će postati prava retkost, kažu klimatolozi

U Srbiji će za desetak godina zbog globalnog zagrevanja, umesto kontinentalne, vladati daleko toplija suptropska klima, najavljuju meteorolozi. To znači da ćemo imati vrela leta i veoma blage zime bez snega, a klima će nam biti slična onoj u Grčkoj. ili na jugu Španije.

Biće sasvim normalno da, baš kao što je slučaj ove godine, temperatura u jesenjim mesecima, pa čak i u decembru i januaru, nedeljama bude iznad 20 stepeni. Takođe, ledeni talasi, sa debelim minusom, postaće prava retkost.

Dramatične promene

Klimatolog iz Nacionalnog klimatskog centra Goran Pejanović, inače zamenik direktora RHMZ-a, objašnjava da ćemo kao posledicu globalnog zagrevanja imati dramatične klimatske promene i da je topli novembar, koji je u toku, samo nagoveštaj onoga što nas čeka.

– I pre se dešavalo da u decembru imamo poneki dan sa dvadeset i više stepeni, ali zbog znatnih klimatskih promena ti periodi će nam u zimskim mesecima dolaziti u serijama. Globalno zagrevanje je uveliko u toku, a kao posledicu toga imamo sve blaže, toplije zime. Kontinentalna klima, koja vlada kod nas, podrazumeva topla leta i hladne zime, ali to odavno nije slučaj. Ako se ovako nastavi, naša klima sve više će ličiti na suptropsku, koju odlikuju vrela, suva i duga leta i kratke, blage i vlažne zime – napominje Pejanović i dodaje:

– Pored toga što će zime biti sve toplije, u ovom periodu godine imaćemo veće količine kiše, ali će ona biti koncentrisana u malom broju dana. Takođe, već sad je broj velikih suša skočio za duplo u odnosu na period od 1961. do 1990. godine. Sada ih imamo na svake tri godine, a nekada su se dešavale na svakih šest.

Pejanović napominje da se klima kod nas menja zato što su temperature mora koja nas okružuju iz godine u godinu sve veće.

– Četiri mora u našem okruženju, Crno, Kaspijsko, Baltičko i Sredozemno more, kao i Atlantski okean nikad nisu bili topliji još od 1865. godine. Oni direktno utiču na našu klimu, jer što su topliji, to su i temperature kod nas sve više. Koliko temperature “skaču” svake godine, najbolje pokazuje podatak da od 1888. godine, od 10 najtoplijih leta ikada, čak osam smo doživeli nakon 2000. godine – objašnjava Pejanović i navodi da se sve ovo dešava zbog preterane emisije štetnih gasova u atmosferu.

Neminovan pad imuniteta

Specijalista opšte prakse dr Branka Grujić objašnjava da ćemo tokom perioda privikavanja na predstojeće klimatske promene biti podložniji virusima.

– Češće će dolaziti do pada imuniteta, pa ćemo biti podložniji bolestima, virusima i bakterijama. Kao i uvek, prvi na udaru su hronični bolesnici, kod kojih i najmanje promene vremena utiču na zdravlje, a kamoli veliki klimatski potresi – kaže dr Grujić.

Tople struje

Meteorolog “Weather2Umbrelle” Đorđe Đurić kaže da se Srbija zimi često nađe pod uticajem vrelog vazduha sa severa Afrike, zbog čega imamo visoke temperature.

– Ono što je primetno jeste da se poslednjih godina uočava porast temperature, kao i da miholjska leta u Srbiji svake godine sve duže traju. Verujem da će se to nastaviti i dalje.

Maksimalna izmerena temperatura u decembru je 24 stepena, pa nije isključeno da ćemo i u budućnosti u tom periodu imati merenja od dvadeset i više stepeni. To je zato što se Srbija zimi sve češće nalazi na udaru dve vazdušne mase. Prve, sa severa Afrike, koja donosi vreo vazduh, dok nam sa Atlantika dolazi vlažno vreme – objašnjava Đurić.

Prostran: Problem za jabuke i šljive

Agroekonomski analitičar Milan Prostran objašnjava da sušna leta i tople zime loše utiču na gajenje useva i voća koji su godinama rasli u Srbiji.

– Klima se definitivno promenila, što pokazuju i zasadi aronije i badema, koji se nikada pre nisu gajili u Srbiji! Ako leta budu sve vrelija i sušnija, kako predviđaju, moramo se ozbiljno pozabaviti ovim problemom i naći način da u našoj zemlji i dalje rastu tradicionalne kulture poput jabuke, kruške i šljive, kojima ne prija ovakvo vreme. I pšenica, ječam, raž, ovas slabo uspevaju na sušnom zemljištu, pa se mora rešiti problem navodnjavanjem iz reka – zaključuje Prostran.

Check Also

I BUGARSKA, ODBILA DA PRISTUPI GLOBALNOM PAKTU UN O MIGRACIJAMA

I Bugarska je odlučila da ne pristupi Globalnom paktu Ujedinjenih nacija o migracijama, rekao je šef …