Kradu hranu po beogradskim prodavnicama, pa prodaju upola cene- „Gurne pile pod majicu, pa vikne: Nisam ja!“

Beogradske prehrambene radnje sve češće su na meti lopova koji u njima kradu kafu, čokolade, žvake, pa ih prodaju upola cene.

Jednom prilikom je koleginica uhvatila ženu kako pokušava da strpa celo pile ispod majice. Ženi su otkucali pile na odeljku za meso i ona ga je stavila u korpu, sasvim najnormalnije. Onda je otišla u red sa slatkišima, otkopčala jaknu i krenula da ga gura pod majicu. Kad ju je koleginica spazila šta radi, gospođa je uzviknula: „Nisam to ja!“

– Žena je, naravno, pile morala da plati – priča nam Jasmina V., radnica u jednoj od prodavnica poznatog lanca supermarketa u Beogradu (naziv poznat redakciji).

Ona kaže da joj je neprijatno svaki put kad uhvati nekog da krade. Iako prvo nije znala kako da reaguje kad uhvati nekog u krađi, kako u smeni u kojoj radi često prodaju samo devojke, vremenom su morale da se „okuraže“.

– Stalno moramo da budemo na oprezu, jer nikad ne možete da pretpostavite ko je lopov kad uđe u radnju. Eto, na primer, često nam svraća jedan jako simpatičan dekica, koji nam uvek kaže „Dobro veče, mlade dame“, pita nas kako smo i da li ima posla. Uvek je uglađen i pristojan, iako sam ga već tri puta uhvatila kako krade – priča Jasmina.

Ona dodaje da dotični „uglađeni“ gospodin uvek pokušava da ukrade poprilično skupu robu.

– Neće on da uzme krem bananice, već napuni džepove „Marsom“, „Snikersom“, „Tviksom“… Poslednji put kad je bio, izvadila sam mu pune džepove čokoladica i jednu pomorandžu. Nju sam morala da ga častim, kad mu je već toliki merak da nešto ukrade! Mislim da je dobra duša, samo je malo „ćaknut“- kaže ova radnica.

Jasminina koleginica J. L., koju devojke iz prodavnice smatraju „strahom i trepetom za lopove“ (iako je veoma niska), objašnjava da lopovi najčešće pokušavaju da ukradu čokolade, šampone, kafu ili žvake, jer je to roba koju mogu najlakše da preprodaju.

– Pre neki dan sam uhvatila lika koji se sagnuo ispred polica sa kafama i počeo da ih pakuje u jaknu. Kad sam mu prišla i podviknula, odmah je izvadio kafe i istrčao napolje. Stvari koje ukradu lopovi posle preprodaju u pola cene. Mi smo toga i te kako svesne, pa se trudimo da ih primetimo na vreme. Obično nam uspeva – priča ona.

Radnice iz ove prodavnice kažu, iz iskustva, da su lopovi najčešće oni na koje najmanje sumnjate.

– Mnogi će reći „To rade narkomani, prodaju da bi imali da kupe drogu“. Verujte da nije tako. Najčešće uhvatimo starije ljude. A mladi kradu zato što su lenji i loše vaspitani, to je jedino objašnjenje. Jeste velika nezaposlenost u Srbiji, ali nisam se ni ja zaposlena rodila, već sam mesecima tražila posao, ali mi nikad nije palo na pamet da kradem – kaže Jasmina V.

Ipak, ima lopova koje nije lako primetiti i uplašiti, jer kradu organizovano, u grupi. Ove devojke kažu da je njihova šefica jednom videla nekog dečka da krade, a kad mu je rekla da vrati ukradene stvari, on je izvadio nož.

– Samo smo čule neko komešanje i kad smo stigle do reda odakle je dopirala vika, videle smo mladića kako maše nožem ka šefici. Hvala bogu da je tu bio komšija koji stalno kupuje kod nas, pa ga je uhvatio s leđa i oteo mu nož. Uspele smo da mu izvadimo ono što je ukrao i pozvale smo policiju, ali mladić je uspeo da se izvuče i pobegne – objašnjavaju one, odmahujući glavom.

– U pitanju je bio dečko koji je napunio korpu slatkišima i stao u red na kasi. Koleginici je to bilo čudno pa je motrila na njega, ali čim je pogledala na drugu stranu, on je istrčao napolje sa sve korpom. Krenule smo za njim, ali njega su već čekala kola, koja su krenula čim je lopov uskočio u njih. Strašno je to, kao da pljačkaju banku, a ne jednu prodavnicu – kaže Jasmina začuđeno.

(24 sata)