MAKEDONSKI FRILENSERI DANAS PLAĆAJU POREZE OD 10%, ZA TO SU SE 2015. BORILI NA ULICAMA! EVO ŠTA SE DEŠAVALO..

„Ne radi se o procentima, radi se o sudbinama”, „Loše odluke donose loši ljudi”, „Uzeli ste nam hleb”, „Niste svesni i mi smo besni”, bile su neke od parola na protestima održanim u Skoplju, izveštavala je Slobodna Evropa tog 13. februara 2015. godine.

Sve što frilenseri u Severnoj Makedoniji danas plaćaju državi jeste 10 odsto na zaradu, od koje su prethodno odbijeni troškovi rada (normirani troškovi).

Međutim, nije to bila samoinicijativna odluka države, već posledica protesta održanih 2015.

„Ne radi se o procentima, radi se o sudbinama”, „Loše odluke donose loši ljudi”, „Uzeli ste nam hleb”, „Niste svesni i mi smo besni”, bile su neke od parola na protestima održanim u Skoplju, izveštavala je Slobodna Evropa tog 13. februara 2015. godine.

Bio je to njihov drugi protest, prvi su održali tri meseca ranije, pre nego što je donet sporan zakon.

Zakon ukinut posle osam meseci

Šta je u njemu bilo sporno? Vlasti su uvele to da se na honorare plaćaju porezi i doprinosi, ukoliko oni na mesečnom nivou prelaze više od 150 evra, kolika je u tom trenutku bila minimalna zarada u zemlji.

Od 1. januara 2015, makedonski honorarci su bili u obavezi da 35 odsto svoje zarade, umanjene za iznos minimalca, odvoje za doprinose. Pored toga, oni su nastavili da plaćaju i 10 odsto poreza na lične prihode.

Pet meseci kasnije, tamošnji ministar finansija je ukinuo Zakon, objasnivši kako su prihodi od njegove primene bili mali.

Već prvog avgusta, honorarci su počeli da plaćaju samo 10 odsto poreza, a to važi i danas, kako je za Startit Dnevnik objasnila Poreska uprava te zemlje.

Zašto je važno smanjiti namete? 

Međutim, Severna Makedonija tu nije stala i razmišlja kako da u narednim godinama privuče i zadrži što više stručnjaka. Zato je plan da se pojedinim granama potpuno ukinu porezi.

Da i srpske vlasti vide da su frilenseri potencijal, najbolje pokazuje izjava premijerke da su oni „odlična baza za inovativnu ekonomiju”, te da Srbija treba da iskoristi tu mogućnost kako ne bi zaostajala i u četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Podsticati frilensere, znači podsticati razvoj startapa, a upravo oni stvaraju najveće inovacije.

Podsticati frilensere znači pomoći malim preduzećima u povoju, koji nemaju resursa da zaposle sav potreban kadar.

Upravo to brojne države prepoznaju i daju frilenserima poseban status, odnosno umanjuju im namete.

Zašto je Severna Makedonija to uradila? 

Treba imati na umu da su se 2015. godine u Severnoj Makedoniji dešavali ozbiljni politički sukobi. Dok su protesti trajali, vlast je govorila kako oni imaju političku pozadinu.

Slični su bili utisci i demonstranata, koji su govorili da je zakon povučen zbog političkog marketinga.

Upravo ta situacija je honorarcima išla u prilog, jer su se strane borile za svaki promil glasova, pa nije isključeno da je odluka, iako ekonomski racionalna, zapravo bila politička.

Može li to da se desi u Srbiji? 

Srbija jeste oduvek podeljeno društvo, međutim trenutni razmer snaga je takav da nije neophodno činiti političke ustupke. To se može videti i na osnovu izjava i postupaka nadleženih.

Za sada, tih 100.000 frilensera ne deluje kao nešto što bi moglo da značajno utiče, iako prema američkim istraživanjima više od 80 odsto frilensera učestvuje na izborima, a dve trećine njih bi podržalo opciju koja se zalaže za njihova prava.

Frilenseri koji protestuju u Srbiji traže da se reši njihov status, a da se do tada zaustave svi poreski postupci.

Problem ovde nije izmena zakona, već upravo to što se ništa nije promenilo od početka milenijuma, ako izuzmemo tek neka prava koja su frilenseri dobili izmenama zakona krajem prošle godine.

Udruženje radnika na internetu je zahteve predalo početkom novembra. Tada je održan skup podrške, a protest će biti i danas od 17 sati ispred Vlade.

Da li će rešavanje sudbine 100.000 ljudi biti dovoljno važno u Srbiji?

Početkom naredne godine treba da počne i izmena Zakona o radu, a uz to je ministar finansija najavio izmenu poreskih zakona i obećao da će u razgovore uključiti i frilensere.

Da li će rešavanje sudbine 100.000 ljudi biti dovoljno važno u Srbiji, to je pitanje koje se postavlja od kada je Poreska uprava baš tim ljudima rekla da samoinicijativno prijave porez na svoje prihode iz inostranstva.

Poslednjih nedelja im ubrzano šalje pozive, kako porezi na prihode iz 2015. godine ne bi zastareli, pa tako država ostala uskraćena za taj novac.

Očigledno je važno da ne zastari poreski dug, a zakoni i način na koji se protiv njih borimo mogu da budu stari i nekoliko decenija.

(Mediji)