Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
On bio je “anomalija” neprihvatljiva za “napredno” sovjetsko društvo u kome stopa kriminaliteta stalno pada, nema tuča i krađa, a kamoli ubistava.
Komunistička propaganda je ulagala ogromne napore da serijske ubice prikaže isključivo kao produkt “trulog kapitalizma” i iskrivljenih zapadnih vrednosti, pa samim tim ni Andrej Čikatilo nije mogao da postoji!
Andrej Čikatilo je tiho i iz prikrajka terorisao ruski gradić Rostov i okolinu celih 12 godina!
Delujući po svom nekontrolisanom nagonu da ubija iz seksualnog zadovoljstva, on je masakrirao, silovao i pojeo najmanje 53 žena, mladih devojaka i dečaka. Za sve to vreme njegova žena i deca u njegovom ponašanju nisu primetili ništa neobično!
Andrej Čikatilo je bio majstor da svoj morbidni hobi drži odvojeno od života uglednog porodičnog čoveka i dobrog građanina komunističkog Sovjetskog Saveza ’70-ih godina 20. veka. Bio je oženjen i imao je decu, a njegova porodica nikada nije ni pomislila da bi on mogao biti monstrum koji teroriše čitav region.
Niko nikada nije ni posumnjao da je Andrej Čikatilo bio “Građanin X” – Monstrum iz Rostova.
Dobri sovjetski građanin
Andrej Čikatilo je rođen u malom ruralnom selu u Ukrajini koja je sredinom ’30-ih bila deo Sovjetskog Saveza. U vreme njegovog rođenja, Staljin je sproveo kolektivizaciju poljoprivrednih dobara što je u Ukrajini izazvalo masovnu glad.
Priče o gladnim, očajnim ljudima koji su pribegavali kanibalizmu da bi preživeli bile su uobičajne i majke su ih pričale deci kao morbidne bajke za laku noć.
Koliko je u njima bilo istine i danas je predmet spekulacija, ali sve one su ostavile dubokog traga na Andreja, piše portal Allday.com
Tokom Drugog svetskog rata, Andrejev otac je mobilisan i bio je odsutan godinama. Za to vreme, majku su mu silovali nacisti, a prema pričama, Andrej koji je bio tek dečak i nije mogao da učini ništa, bio je primoran da gleda.
Andrej nikada nije bio popularan među vršnjacima. Kada je ušao u pubertet otkrio je da je impotentan i ovo saznanje ga je učinilo još nesigurnijim i nervoznim u prisustvu žena.
Da nadoknadi ovo, Andrej je počeo strastveno da uči, postao je odličan đak i uskoro posvećeni član Komunističke partije.
Negde u to vreme je Andrej upoznao Feodosiju – devojku koja se zaljubila u njega. Par se venčao. Pričalo se da su pribegli bapskim lekovima i nekoj vrsti primitivne veštačke oplodnje kako bi dobili decu. Kako bilo, par je uskoro blagoslovljen sinom i ćerkom.
Andrej je spolja izgledao kao dobar otac, uljudan komšija i posvećen član Komunističke partije.
Nastanak “Monstruma iz Rostova”
Nevolje su počele kada se Andrej Čikatilo zaposlio kao učitelj u jednoj školi. Bio je loš predavač i đaci su ga ismevali.
Seksualno frustriran i nesiguran, Andrej je počeo da maltretira učenike – i devojčice i dečake. Kada je vest o tome stigla do direktora škole, umesto da ga prijavi, on ga je samo otpustio.
Andreju nije trebalo mnogo pre nego što je pronašao drugi posao, takođe kao učitelj, samo u susednom gradu. Nedugo pošto je Andrej Čikatilo počeo da predaje u novoj školi, devetogodišnja Lena Zakatnova je nestala.
Policija je nekoliko dana kasnije pronašla njeno masakrirano telo u reci. Kako nije imao dosije, u Andreja niko nije sumnjao.
Godine 1981. Andrej je napustio posao učitelja i zaposlio se kao dobavljač. To zanimanje mu je omogućilo da intenzivno putuje širom Sovjetskog Saveza i dalo savršen alibi za ubistva.
Naime, kretanje po ovoj komunističkoj državi u to vreme bilo je sve samo ne slobodno. Za prelazak iz jednog grada u susedni bile su potrebne gomile papira i dozvola, a putovanje u drugi kraj zemlje za obično stanovništvo bilo je faktički nemoguće.
Ipak, za Andreja kao dobavljača, sve ove prepreke nisu važile. Tako je počela njegova 12-godišnja vladavina terora.
Andrejev šablon ubijanja se nikada nije promenio – svoje žrtve, mlade žene ili decu je pronalazio na železničkim ili autobuskim stanicama i namamljivao ih u šumu.
Zatim bi ih vezao, kasapio do smrti i silovao. Na telima žrtava je uvek ostavljao prepoznatljive tragove, i skoro sve bi kastrirao. Verovatno se vraćajući na priče iz detinjstva, Andrej je žrtvama odsecao jezike i jeo ih.
Policija je bila šokirana! Prozvali su ga “Ubica iz šume” jer su sve žrtve pronalažene u lokalnim šumama. Za vreme 12 godina, policija je ispitala preko pola miliona ljudi, često koristeći i surove metode mučenja, ali nije otkrila ništa.
Kako? Lokalni ogranci policije nisu sarađivali međusobno niti su razmenjivali podatke iz straha da će biti optuženi kao nesposobni i kažnjeni.
Nikakve druge državne institucije, pre svega ozloglašeni KGB, nikada se nisu uključile u istragu jer, zvanično, “Ubica iz šume” nije postojao!
Andrej Čikatilo bio je “anomalija” neprihvatljiva za “napredno” sovjetsko društvo u kome stopa kriminaliteta stalno pada, nema tuča i krađa, a kamoli ubistava.
Komunistička propaganda je ulagala ogromne napore da serijske ubice prikaže isključivo kao produkt “trulog kapitalizma” i iskrivljenih zapadnih vrednosti, pa samim tim ni Andrej Čikatilo nije mogao da postoji!
Policija ga je imala u pritvoru, ali je onda pušten!
U septembru 1984. jedan saobraćajac je primetio sredovečnog čoveka kako pokušava da zapodene razgovor sa mladićem na autobuskoj stanici.
Policajac je nastavio nadzor neznanca nedeljama pre nego što mu je prišao. Prilikom pretresa, u torbi su pronađeni nož, kanap, vazelin i peškir. Andrej Čikatilo je konačno uhapšen.
Ali ovo nije bio kraj priče! Andrejeva krvna grupa A nije odgovarala AB grupi sperme pronađene u telima žrtvi. Naučnici tada još nisu znali da u retkim slučajevima krvna grupa osobe može da se razlikuje od one njegove sperme i Andrej je pušten na slobodu.
Nakon toga, mogao je da se vrati svom krvavom hobiju… Tek 1990. šest godina nakon prvog hapšenja, Andrej je ponovo pritvoren i tada je priznao svoje zločine.
Ubio je 53 osobe u periodu od 12 godina. “Kasapin iz Rostova“ kako su ga mediji prozvali, konačno je uhvaćen.
Andrej Čikatilo je sa ponosom objasnio nadležnima kako je pronalazio i ubijao svoje žrtve. Takođe ih je i odveo do ostataka nekoliko tela koje policija nije uspela da otkrije.
“Filmsko” suđenje i smrt
Hiljade članova porodica njegovih žrtava pohrlilo je u sudnicu kada je u aprilu 1992. godine monstrum izveden pred sud. Andrej je morao da bude stavljen u gvozdeni kavez kako bi nadležni sprečili gnevnu masu da ga rastrgne.
Nakon šest meseci suđenja, Andrej Čikatilo je proglašen razumnim i krivim za sva ubistva. Pogubljen je metkom u potiljak 14. februara 1994. godine.
Do danas je reč o najmasovnijem serijskom ubici u Sovjetskom Savezu. O njegovom životu su snimljena dva igrana filma – “Citizen X” i “Evilenko”.
(Dnevno.rs)
