Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Posle razornog zemljotresa koji je prošle nedelje pogodio centralnu Italiju i odneo najmanje 290 života, u srpskoj javnosti otvoreno je pitanje da li i našu zemlju može da zadesi sličan scenario.
Posle zemljotresa u Kraljevu 2010. godine taj strah je čini se i – legitiman. Evo šta kažu stručnjaci iz Republičkog seizmološkog zavoda.
U najkraćem, opasnost postoji, u bliskoj budućnosti ne baš takva kakva je zadesila Italiju, ali na duže staze i Srbiji prete zemljotresi jačine od oko 6 stepeni Rihterova skale, kakav je pogodio protekle nedelje i centralnu Italiju.
Kako kaže, zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda Branko Dragičević u Srbiji se registruje oko 1.500 zemljotresa godišnje i još 2.500 iz bližeg okruženja, ali mnoge od njih čovek ne može da oseti, već ih vide samo instrumenti.
„Seizmička opasnost po Srbiju je prisutna i konstantna, ali ne onakva kakva je zadesila Italiju. U poslednjih stotinak godina dogodilo se oko 40 zemljotresa jačine veće od 5 Rihtera, a pretpostavlja se da će najveći zemljotresi u budućnosti kod nas i biti do 6 stepeni“, upozorava Dragičević.
Zemljotres svakih 30 sekundi
Svakih tridesetak sekundi događa se neki zemljotres na planeti Zemlji i iako se oni ne mogu kratkoročno predvideti, može se uticati na smanjenje njihovih posledica.
„Na osnovu aktuelnih dešavanja i istorijskih zemljotresa i geoloških izučavanja vrši procena očekivanih parametra budućih zemljotresa na teritoriji naše zemlje i onda se prave karte hazarda na kojoj se prognozira kakav će dinamički parametar nekog zemljotresa biti u budućnosti u Srbiji.
One takođe predstavljaju i osnovu za prostorno planiranje, a onda se na tom tlu aseizmičkim projektovanjem grade objekti otporni na dejstvo zemljotresa ili se neke od njih ograničavaju“, kaže Dragičević.
To se praktikuje u Kraljevu, koje je 2010. godine zadesio zemljotres jačine 5,3 po Rihterovoj skali. Zemljotres koji je u sredu zadesio centralnu Italiju bio je jačine 6,2 stepena, a potom drugi 5,4 stepena nakon čega su usledili i slabiji potresi.
Najjači 1922. godine u Lazarevcu
Po karti hazarda, centralni deo Srbije, kao i Italije, je nanepovoljnije tlo na kojem se očekuju zemljotresi maksimalnog inteziteta. Zemljotres najjačeg inteziteta koji se dogodio na teritoriji Srbije bio je 1922. godine jačine 5,9 po Rihterovoj skali u blizini Lazarevca.
„To je naš najjači zemljotres, a on je mnogo slabiji od ovog zemljotresa koji se dogodio u sredu u Italiji. U poslednjih stotinak godina dogodilo se oko 40 zemljotresa jačine veće od 5 Rihtera, a pretpostavlja se da će najveći zemljotresi u budućnosti kod nas i biti do 6 stepeni“, dodaje Dragičević.
Kako se prikupljaju podaci?
U Srbiji trenutno ima 20 seizmoloških stanica, a Republički seizmološki zavod u sistemu koristi još dvadesetak seizmoloških stanica iz okolnih zemalja kao što su Rumunija, Bugarska, Grčka, Albanija, Crna Gora, Hrvatska, Mađarska, Austrija, Slovenija pa čak i Italija.
„Ukoliko se dogodi zemljotres na tim stanicama biva registrovano oscilovanje tla i seizmički signal se u realnom vremenu transportuje u centralnu seizmološku stanicu.
Tu se vrši automatsko lociranje za nekih 70 odsto svih dogođenih zemljotresa u Srbiji, a ostala lociranje vrši seizmolog.
Pored ove mreže mi posedujemo i takozvanu mrežu za jake zemljotrese gde 55 osciliografa je raspoređeno na lokacijama na teritoriji Srbije.
Ukoliko je zemljotres poprimio rušilačko dejstvo takođe izlazimo na teren i prikupljamo podatke o njegovoj manifestaciiji na terenu, objektima i kod ljudi“, dodaje Dragičević.
Zemljotres u Italiji
On dodaje da se zemljotresi sa ovakvim dejstvom najčešće događaju u ruralnim delovima.
„Zemljotres u Italiji je bio u slabo naseljenom planinskom ruralnom delu gde su objekti izgrađani pre nekoliko stotina godina i koji su istorijska baština koja potiče iz rimskog doba i iz tog razloga nisu rekonstruisani i korišćeni su kao turistička atrakcija.
Vlasnici tih kuća ne žive u njima nego dolaze samo preko leta, a to kažem jer one tako nisu seizmički osigurane“, dodaje Dragičević.
Kada je zemljotres lociran, utvrđena njegova magnituda, geografska širina i dužina i vreme, ta informacija se šalje Centru za vanredne situacije, Ministarstvu odbrane, Seizmološkim centrima u svetu i medijima kako bi se što obavestila javnost.
(blic)
