Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
U predstavničkom domu američkog Kongresa počelo je javno svedočenje najvišeg diplomatskog predstavnika SAD u Ukrajini Vilijema Tejlora i savetnika državnog sekretara SAD Džordža Kenta u istrazi o opozivu predsednika Donalda Trampa.
Sesiju je obraćanjem otvorio demokrata Adam Šif, predsedavajući Odborom Predstavničkog doma za obaveštajne službe.
Šif je istakao da je suština istrage u tome da se utvrdi da li je predsednik Donald Tramp zloupotrebio položaj i pozvao Ukrajinu da se meša u američke izbore, te da li je iznuđivao ili ucenjivao tu zemlju saveznicu.
Šif je rekao da će odgovori na ova pitanja pogoditi ne samo budućnost ovog predsednika, već i odrediti šta Amerikanci mogu da očekuju od bilo kog budućeg predsednika.
„Ako ovo nije za opoziv, šta je onda? Da li je predsednikova dužnost da poštuje Ustav?“, upitao je Šif.
Planirano je da najpre svedoci iznesu uvodna izlaganja, a onda će advokati i predstavnici u Kongresu moći da postavljaju pitanja.
Odbor Predstavničkog doma za obaveštajne službe nadzire istragu.
Posle nekoliko nedelja ispitivanja iza zatvorenih vrata, u kojima su učestvovale sadašnje i bivše diplomate i zvaničnici, zakonodavci i oni koji će svedočenja pratiti širom SAD biće u prilici da čuju i Vilijema Tejlora, trenutno visokog američkog diplomatu u Ukrajini i Džordža Kenta, koji nadgleda poslove u Ukrajini, prenio je Glas Amerike.
Šif je rekao je da su Tejlor, Kent i treća svedokinja, Mari Jovanovič bivša ambasadorka SAD u Kijevu koja bi trebalo da se pojavi u petak, , „decenijama predano i uzorno služili našoj naciji“ i da veruje da je od vitalnog značaja da američki narod i svi članovi Kongresa, čuju njihove sopstvene reči o tome šta su doživeli i čemu su svedočili.
I Tejlor i Kent rekli su da je Tramp vršio pritisak na ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da otvori istragu o jednom od Trampovih glavnih demokratskih izazivača na izborima 2020, bivšem potpredsedniku Džou Bajdenu, a pre nego što Ukrajini bude odoborena vojna pomoć od 391 milion dolara, koje je Kijev želeo „za borbu protiv proruskih snaga na istoku zemlje“.
Ali, republikanci, sudeći po memorandumu koji je juče kružio među članovima stranke uoči početka svedočenja, planiraju da oštro stave pod sumnju to koliko su dvojica zvaničnika razumela Trampove namere u odnosu prema Ukrajini i da insistiraju na tome da je Tramp imao „dubok, istinski i razuman skepticizam“ u vezi sa korupcijom u Ukrajini, te da je to što je zdržavao pomoć toj zemlji bilo „u potpunosti razumno“.
U razgovoru sa Zelenskim krajem jula, Tramp je zatražio „uslugu“ od ukrajinskog lidera u vidu istrage o Bajdenu, o radu njegovog sina Hantera Bajdena u ukrajinskoj kompaniji za prirodni gas i plasiranju teorije da se Ukrajina mešala u izbore 2016. godine na kojima je Tramp pobedio, a ne Rusija, kao što je zaključila američka obaveštajna zajednica.
Memorandum republikanske strategije koji kruži zdanjem Kapitola predviđa četiri stuba odbrane za Trampa: jedan je da poziv od 25. jula ne pokazuje nikakvo uslovljavanje niti ima dokaza o pritisku, drugi da su i Zelenski i Tramp posle toga rekli da nije bilo pritiska tokom poziva, treći da Kijev tada nije bio svestan – već kasnije – da je američka vojna pomoć uskraćena i četvrti da je Tramp na kraju 11. septembra odobrio vojnu pomoć, a da istraga o Bajdenu nije otvorena.
„Ove četiri ključne tačke potkopavaju narativ demokrata o opozivu prema kojem je predsednik Tramp iskoristio američku vojnu pomoć i predsednički sastanak (sa Zelenskim u Beloj kući) kako bi primorao Ukrajinu da istraži političke rivale predsednika“, navodi se u tom dopisu.
Šif je rekao pred 435 članova Predstavničkog doma da organizovanje svedočenja koje prenose američki telekanali, ima za cilj da „iznese činjenice na svetlo dana i pred Amerikance“.
Odbor će svedočenja organizovati u tri dana naredne sedmice.
Među svedocima koji bi trebalo da se pojave su i ambasador Kurt Voker, potpukovnik Aleksander Vindman, ambasador Gordon Sondlend i bivša viša direktorka Saveta za nacionalnu bezbednost Fiona Hil.
Republikanci tvrde u svom dopisu, braneći Trampa, da „demokrate žele da opozovu predsednika zato što se neizabrane i anonimne birokrate ne slažu sa njegovim odlukama i zato što im je neugodno zbog telefonskog razogovora sa predsednikom Zelenskim. Predsednik radi za američki narod. I predsednik Tramp radi ono za šta su ga Amerilanci i izabrali da radi“.
U transkriptima njihovih iskaza Tejlora, Kenta i Jovanovič detaljno je opisano kako su Tramp i njegovi saradnici pritiskali Ukrajinu da pokrene istragu o Bajdenima i bilo kakvoj ukrajinskoj umešanosti u izbore u SAD 2016.
U prethodna tri pokušaja da se opozove predsednik SAD, dva predsednika, a to su Endrju Džonson sredinom 19. veka i Bil Klinton pre dve decenije, opozvani su u donjem domu Kongresa SAD, ali su oslobođeni u procesu pred Senatom, dok je treći, Ričard Nikson, podneo ostavku i pre nego što bi, izvesno je, bio opozvan, a to se događalo tokom 70-ih.
(Fakti)
