Home / AKTUELNO / PRIPREME ZA RAT: Rusija je rasporedila dve savremene armije od 150.000 vojnika na zapadnim granicama!

PRIPREME ZA RAT: Rusija je rasporedila dve savremene armije od 150.000 vojnika na zapadnim granicama!

Piše Bojan Bilbija
Dok američki tenkovi špartaju istočnom Evropom, Rusija je rasporedila dve savremene armije od 150.000 vojnika na zapadnim granicama, sa planovima dupliranja potencijala u roku od 48 časova

rat- putin- rusija- vojska

Najavljeno „restartovanje“ odnosa između Vladimira Putina i Donalda Trampa, odnosno Moskve i Vašingtona, po svemu sudeći se odlaže. Ne zato što Tramp to možda ne bi želeo nego zbog otpora američkog i evropskog establišmenta.

Oni na nišanu drže i Putina i Trampa, pa novi šef Bele kuće mora ozbiljno da pripazi ako ne želi da završi kao njegov dojučerašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin. Ili čak i gore. Zato pojedini eksperti u Rusiji i dalje veruju da Trampov Vašington nije zaoštrio retoriku prema Moskvi zato što je zbacio maske već zato što ih je navukao.

U svakom slučaju, zahtevi Kremlju da „vrati Krim“ Ukrajini, ili najava da će se s Moskvom razgovarati sa „pozicija sile“, učinili su da je svojevrsnoj trampomaniji u Rusiji – ako je nje ikada i bilo – sada došao kraj.

SAVETNIKOVA „RUSKOST“ I ZAMKA ZA TRAMPA

General Flin, čovek koga je Tramp zadužio za kontakte s Kremljom, sapleo se praktično na prvom koraku.

Srušili su ga antitrampovski mediji, pomognuti tajnim službama koje su dostavile novinarima prisluškivani razgovor između njega i ruskog ambasadora Sergeja Kisljaka. Posle samo tri i po nedelje savetnik Flin bio je prinuđen da podnese ostavku.

General je optužen da je prekršio zakon iz 1799. godine i neovlašćeno pregovarao s Kisljakom o mogućnostima ukidanja antiruskih sankcija. Na to, navodno, nije imao pravo, jer je razgovor vođen krajem decembra prošle godine, dok još nije bio u zvaničnom kapacitetu. Flin se branio da je Kisljaku samo rekao da će pitanje sankcija „biti proučeno“, ne obećavajući ništa.

Glavna tema razgovora s ambasadorom zapravo je bio Flinov predlog da Moskva ne odgovara recipročno na jednu od poslednjih Obaminih odluka, decembarsko proterivanje 35 ruskih diplomata iz SAD. Putin je to uvažio i decu iz američke ambasade pozvao na podelu novogodišnjih paketića u Kremlj.

Flin je upozorio Kremlj da ne naseda na provokacije smišljene da otežaju normalizaciju rusko-američkih odnosa posle promene vlasti u Beloj kući.

Posle svega, očigledne su bar dve stvari. Prvo, na Flinovo mesto došao je general Herbert Rejnold Mekmaster, nekadašnji vojni zapovednik u Iraku i saradnik bivšeg šefa CIA Dejvida Petreusa, koga su mediji takođe pominjali kao mogućeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost, ali i šefa diplomatije.

I drugo, američke specijalne službe, s kojima je Tramp u otvorenom ratu, do sadržaja razgovora Flina i Kisljaka došle su na protivzakonit način, bilo da su prisluškivale ruskog ambasadora ili predsedničkog savetnika.

Ostavka savetnika na naslovnim stranicama predstavljena je kao gubitak za Moskvu, aludirajući da je Flin bio ruski čovek, što je etiketa koju nosi i Tramp. Savetnikova „ruskost“ dokazivana je time što je u decembru 2015. u Moskvi sedeo pored Putina i Emira Kusturice na proslavi decenije rada ruske televizije „Raša tudej“.

Mnogima je čak promaklo da je za ovim stolom, pored Kusturičine supruge Maje, tada sedeo još jedan „ruski čovek“, tačnije žena – Džil Stajn, kandidatkinja „Zelenih“ na američkim predsedničkim izborima 2016. godine. Ona je zauzela četvrto mesto u predsedničkoj trci, iza Trampa, Hilari Klinton i Garija Džonsona, sa milion i po osvojenih glasova.

Američki mediji, naravno, ne analiziraju kako je moguće da „ruski čovek“ pobedi na izborima u SAD i da li to onda znači da Amerikanci više vole Putina nego Obamu?

Tramp i Flin su tipični predstavnici američkih konzervativnih krugova, koji veruju da je saradnja, a ne sukob s Rusijom bolje rešenje za Ameriku.

Politički protivnici to žele da predstave kao izdaju, što je zamka u koju korak po korak uvlače Trampa. To se najbolje vidi ovih dana na istoku Evrope, gde američka vojska, kako tvrde zapadni mediji, sve više „steže obruč oko Rusije“.

Kremlj u tome vidi pretnju, što je prošle nedelje naglasio i Putin na godišnjem Kolegijumu FSB-a. Ruski lider je ocenio da ne jenjavaju napori Zapada za mešanje u unutrašnje stvari Rusije i saopštio da su samo tokom prošle godine otkrivena 53 pripadnika stranih službi i skoro 400 njihovih agenata. Osim toga, trostruko je porastao broj hakerskih napada na državne i informacione resurse.

„NATO svojim delovanjem provocira Rusiju i pokušava da uvuče našu zemlju u konfrontaciju. Na samitu NATO u julu prošle godine u Varšavi, prvi put posle 1989, Rusija je označena kao glavna pretnja bezbednosti za Alijansu, a njeno obuzdavanje zvanično je proglašeno novom NATO misijom. S ovim ciljem sprovodi se dalje širenje bloka.

Ovo širenje se odvijalo i ranije, a sada su pronašli novo, kako se njima čini, ozbiljnije obrazloženje. Ubrzani su procesi razmeštanja konvencionalnog i strateškog naoružanja izvan nacionalnih granica vodećih država članica. Nas često provociraju, zapravo stalno nas provociraju, težeći da nas uvuku u konfrontaciju“, poručio je ruski predsednik.

KONTRADIKTORNE PORUKE

Očigledno je da Trampova administracija još uvek ne može jasno da definiše politiku prema Rusiji, zbog čega šalje kontradiktorne poruke. U mnogo čemu one liče na stavove administracije Baraka Obame, gde se od Rusije stalno nešto „zahteva“ i na nju se vrši pritisak. Tako je prošle nedelje, na sastanku ministara odbrane NATO, novi šef Pentagona Džejms Metis izjavio da će dijalog s Rusijom biti vođen „sa pozicija sile“.

„Mi ostajemo otvoreni za obnavljanje partnerskih odnosa s Rusijom, ali smo i dalje realistični u svojim očekivanjima i omogućujemo našim diplomatama da vode pregovore s pozicije sile. Mi nismo spremni da odustanemo od NATO vrednosti i dozvolimo Rusiji da svojim akcijama govori glasnije od ovde prisutnih članica alijanse“, bio je jasan Metis.

Na to mu je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu odgovorio da su i u Moskvi „spremni za obnavljanje saradnje s Pentagonom, ali pokušaji da se dijalog s Rusijom gradi s pozicija sile su besperspektivni“. Metisova ocena je u skladu s „obuzdavanjem Rusije“ kao glavnim prioritetom NATO. A za to je neophodno stalno širenje Alijanse na istok, radi sprečavanja ruske „pretnje i agresije“.

To i jeste vođenje pregovora s pozicije sile, o čemu je govorio Metis. Međutim, i ruski odgovor je takođe više nego jasan, da će na silu odgovoriti silom, pa je očito neophodan kompromis između Vašingtona i Moskve. Tramp je u kampanji najavljivao dogovor s Rusijom, a general Flin je bio zadužen za traženje ovog rešenja.

Imajući u vidu da politiku NATO kreiraju isti krugovi u SAD i Evropi koji stoje iza antitrampovskih protesta, onda je jasno da upravo oni iscrtavaju ratnu stazu za novog šefa Bele kuće. Tako su svojevremeno pritiskali i Obamu, s tim što su njegov otpor slomili uz pomoć medijske kampanje, dok je protiv Trampa organizovana i pokazna vežba obojene revolucije.

Ali, čim su Trampovi ljudi uputili nekoliko oštrijih izjava na račun Moskve i ovaj front je utihnuo. Novi predsednik je razumeo poruku i sada je osnovno pitanje da li će zarad „mira u kući“ nastaviti ovim putem, ili će ipak pokušati svoju politiku da sprovede u delo.

FIGURE NA TABLI SU RASPOREĐENE

Nade za poboljšanje odnosa polažu se na lični susret Putina i Trampa, ali još uvek nije poznato kada će do njega doći. Pripremajući samit, prvi susret imali su i šefovi diplomatija Sergej Lavrov i Reks Tilerson. Sastanak u Bonu, kako je naglasio Lavrov, „protekao je produktivno“.

Tilerson je ostavio odškrinuta vrata za dogovor sa Moskvom. „Mi tražimo zajedničko tlo za saradnju s Rusijom i istovremeno očekujemo da će se ona pridržavati svojih obaveza iz Minskih sporazuma i raditi na deeskalaciji nasilja u Ukrajini“, saopštio je američki šef diplomatije.

Ovoj izjavi, kojom se opet nešto zahteva i očekuje od Rusije, treba dodati i znatno povoljniju ocenu samog Trampa, koji je zapitao da li je Obama „bio suviše mek prema Rusiji“, jer je Krim otcepljen u mandatu prethodnog predsednika.

Osim toga, Tramp je ocenio kao „otvorene laži i zaveru“ praktično sve što o Rusiji objavljuju vodeći američki TV kanali, poput „Si-En-Ena“, „En-Bi-Sija“ i „Ej-Bi-Sija“, kao i liberalni svetionik američkog žurnalizma, uticajni „Njujork tajms“. Sve njih Tramp je nazvao „neprijateljima američkog naroda“.

Reči Tilersona i Trampa donekle mogu da ohrabre Moskvu, ali su i tamo svesni da su mogućnosti američkog predsednika sada ograničene. Na rukovodećim mestima u Vašingtonu i dalje sede pristalice politike sile prema Rusiji.

Dok američki tenkovi špartaju istočnom Evropom, mnogima u Rusiji postaje jasno da je reč o pravim pripremama za rat. Moskva je takođe rasporedila dve savremene armije na zapadnim granicama, jednu na severu i drugu na jugu, ukupne brojnosti do 150.000 vojnika, sa planovima dupliranja ovih potencijala u slučaju potrebe – u roku od 48 časova. Figure su već raspoređene na tabli i Tramp ima sve manje vremena za spoljnopolitičku rokadu koja bi odagnala mogućnost sukoba.

(pecat.co.rs)

Check Also

PRONAĐEN DNK, KOJI SVE OTKRIVA! JELENU MARJANOVIĆ UBIO POZNATI POLITIČAR! BIO BOLESNO ZALJUBLJEN U NJU, EVO I MOTIVA…

Pevačica Jelena Marjanović (33) iz Borče ubijena je iz ljubomore, a ubicu treba tražiti u …