Home / AKTUELNO / Prof. dr Vladan Petrović: U Srbiji je počinjen industrijski genocid!

Prof. dr Vladan Petrović: U Srbiji je počinjen industrijski genocid!

Prof. dr Vladan Petrović o svojim inovacijama i položaju nauke u Srbiji
500
Posle rasturanja bivše Jugoslavije, mi smo kao narod najgore prošli, Ali, naša visprenost i vitalnost treba da nam pomognu za izađemo iz ove agonije, koja je postala neizdrživa
Prof. dr Vladan Petrović je izrazito talentovan i produktivan naučnik, koji je zahvaljujući svom mukotrpnom radu, iznedrio na desetine novih tehnoloških rešenja i naučnih metoda. U svetu je najpoznatiji po sistemu solarnog grejanja i alternativne proizvodnje struje. U tom smislu, nema mu premca.

 Nemačke gde je proveo 25 leta, krajem osamdesetih vratio se u zavičaj. Sada u Srbiji stvara. Iako visoko kotiran u savremenoj nauci, ovde ostaje neshvaćen. Put realizacije njegovih patenata, za koje novac izdvajaju napredne zemlje u Srbiji nailazi na gluva vrata. Dobitnik je vrhunskih nagrada za nauku i inovaciju u Evropi i Srbiji. Dr Petrović govori o svetu inovacija, položaju nauke u Srbiji, o mogućnosti ekonomskog preporoda.

Naša zemlja treba naučno da doživi ekspanziju, jer da bi se desila ekonomska „revolucija”, pre toga treba da se desi tehnološka. Bio sam vodeći čovek u nemačkim industrijskim gigantima, poput koncerna „Krup” u Esenu, Manesman u Manhajmu, Simensa … u nekim institutima i pomno sam pratio kako se razvija nemačka privreda, na kojim principima funkcioniše i napreduje. Cela nemačka industrija počiva na inovacijama, na njima je nastala kompletna njihova moćna privreda. Nije nastala od stranih investitora. Vidite, danas u Srbiju dovode strane investitore. To daje neimpresivne i kratkoročne rezultate – kaže na početku razgovora dr Petrović.

 

*Kako u postojećim tehničkim privrednim okolnostima može u Srbiji da se desi bilo koji oblik tehničke revolucije?
Činjenica je da je u prethodnih 15 godina u velikoj meri uništen nekada, odličan sistem našeg srednjoškolskog i visokog obrazovanja. Mi smo imali prosvetu kojoj je mogla da zavidi svaka zemlja na Zapadu. Iz naših škola su izlazili svršeni srednjoškolci sa opštim ili stručnim odličnim znanjem, studenti, postdiplomci… Naši stručnjaci, inženjeri i lekari svuda su bili poštovani i rado viđeni u svetu kao visoki stručnjaci. Nažalost, taj sistem obrazovanja je napušten, tako da je danas reč o devalvirajućem bolonjskom i promašenom srednjoškolskom obrazovanju. Uporedo sa raspadom bivše Jugoslavije, u Srbiji je posebno uništavana privreda, tehnologija, nauka, školstvo, zdravstvo, poljoprivreda…

Sada se nalazimo u fazi, kada su ljudi koji su bili nosioci društveno-privrednog napretka ili penzionisani, ili su oterani. Imamo mlade generacije koje nisu obučene. Kako su posledice pokušaću da objasnim na primeru Kragujevca, koji je bio u neku ruku Detroit Jugoslavije… pre 20-30 godina, izjutra, kada se krećete po Kragujevcu, sudarate se sa rekom ljudi koji idu na posao. Toga danas nema… nema naravno, ni u drugim gradovima.
Privreda Srbije je potpuno uništena. Ne znam samo kome je palo na pamet da se fabrike, rudnici, banke, sve baš sve, pod nekom vrstom naloga, mora da privatizuje. Ne bih rekao da je taj nalog iz EU toliko rigidan, rekao bih da su mnogi u Srbiji pokušali da se bave u procesu privatizacije „mutnim lovom”, stoga imate prekonoćne biznismene, koji sada drže četvrtinu, osminu, devetinu… bogatstva, privrede ili zemljišta po Srbiji. Verujte, toga nema nigde na svetu. Mogu vam reći da se na Zapadu mnogo kompanija čuva u državnom vlasništvu i da se ne privatizuje.

Taj proces uništavanja privrede je započeo uvođenjem sankcija SRJ, a potom, agresijom NATO na našu zemlju… nastupio je neviđen grabež. Sve vredno što NATO nije uništio, kupile su zapadne države. Niko od političara u Srbiji nije ništa učinio da se pokuša revitalizacija privrede. U našu privredu planski se ulagalo, razvijalo, više od pola veka. Uzeću za primer kragujevačku fabriku „Filip Kljajić”, koja je svake godine stvarala vrednost od preko 20 miliona maraka. Imala je svoje klijente, svoje poslovne partnere u inostranstvu, sve je to uništeno. Onoga trenutka kada fabrika nije više mogla da isporučuje svoje proizvode, strani partneri su potražili druge. A šta se desilo sa fabrikom? Došli ljudi, procenili da su zgrade najvredniji deo fabrike… niti imaju tehnologiju, niti kupce. Slična sudbina je zadesila ogroman broj naših firmi.
*Postoji način zapošljavanja o kojima pred izbore pričaju srpski političari, dok je realno u privredi situacija katastrofalna. Šta misliti o jednoj državi, njenom sistemu koji hrli u EU, a narod umire od gladi, ljudi u nemaštini dižu ruku na sebe, gde vlada nacionalna depresija zabrinjavajućih razmera?

 

Postoje paradoksalne situacije, država daje pet hiljada evra po radniku, sa mogućnošću da se na taj način zaposli pet i više ljudi. Šta vredi u takvim okolnostima zaposliti pet ili deset ljudi, kada mora da se ima program, tržište. Dakle, plaćaće radnike dok ne potroše taj novac i šta posle?
U Kragujevcu je brutalnim rasturanjem firmi uništeno preko 20 hiljada radnih mesta. O položaju zaposlenih, o dostojanstvu radnika u Srbiji, da ne govorim! Bilo je mnogo slučajeva da su se neke firme po Srbiji uništavale, da bi mogle za minoran novac da budu otkupljene. Tvrdim da je u Srbiji počinjen industrijski genocid.
Danas, umesto da se razvijaju sopstvene tehnologije, bez obzira gde, ako se proizvodi u poljoprivredi posebna vrsta krastavca, svoje voće, povrće, treba brzo da učimo, da imamo sopstvene ideje, poslovanje, od stolara, inženjera, do poljoprivrednika, do tehnološki jakih firmi. Proizvodnja, čiji je cilj, izvoz! Smatram da ovoj zemlji treba da se napravi makar 20 novih tehnologija u svim segmentima privrednog života, koje će da budu investirane od stranaca.
*Vi ste u svetu priznat stručnjak, naučnik, inovator. Vratili ste se u 1998. u Srbiju iz Nemačke. Kakva su vaša iskustva i da li država ima razumevanja za vaše projekte, po koje dolaze iz mnogih država?

Bili su kod mene mnogi predstavnici Vlade Srbije, ministri, niko im nije tražio novac. Upoznao sam ih sa projektom solarnog grejanja, da se recimo, za mali novac greje veliki deo grada. Čak sam bio našao investitora iz Engleske, koji će da finansira izgradnju toplane. I gde je bio problem? Bio je u tome što niko toj firmi koja hoće da investira izgradnju toplane nije hteo da garantuje da će se plaćati prodata energija. Nisu hteli da garantuju ni opština, ni Republika. Valjda misle da će da dođe strani investitor koji će ići u Lozovik i okolna sela da naplaćuje grejanje. Za tu ponudu, znali su brojni ministri u vladi Srbije, pa sve do sadašnjeg predsednika Nikolića, do članova Vlade i sadašnjih ministara… koji su kod mene dolazili, razgledali moje tehnološke inovacije… ovde su se sa mnom dogovarali po nekoliko sati. Imao sam situaciju kada su mi dolazili predstavnici iz drugih zemalja i ovde se susretali nekim članovima srpske Vlade.
Ali, moram da budem iskren, visoka srpska svita se slivala u moje dvorište najviše u vreme izbornih kampanja, kada ih je trebalo zabeležiti kamerama, da se oni interesuju na privredni napredak Srbije i tehnološke inovacije… Naravno, nisam ljut na njih, ali nije mi jasno zašto sede u tim foteljama kada ne pomažu svom narodu i zemlji? Možda ne umeju, pokušavam da ih razumem.

Oni ne treba da dolaze zbog mene i mog imena, nego da vidimo kako ćemo našoj zemlji koja ekonomski tone, da pomognemo. Ja ne mogu ravnodušno da posmatram, da me se ne dotiče nemaština, nesreća našeg naroda, koji nema posao, koji sanja zaposlenje gladnog stomaka i ne zna kako da prehrani porodice. To su ne samo porodične agonije, u određenom smislu, govorim o srpskoj privrednoj nacionalnoj agoniji. Tvrdim da smo posle rasturanja bivše Jugoslavije, mi i kao narod i kao država najgore i najtragičnije prošli, daleko gore od svih preostalih republika. Ali, naša visprenost i vitalnost treba da nam pomognu da izađemo iz ove agonije, koja je postala neizdrživa. Pogledajte Srbiju južno, zapadno i istočno od Beograda… Upravo spoznaja o našoj inteligenciji, vitalnosti, snalažljivosti meni je kao naučniku pomogla da realizujem 20 mojih vrhunskih tehnologija, za koje sam dobio brojna priznanja.

*Vi ste postali poznati i po osmišljavanju sistema tehnologija za alternativno grejanje, za koje su veoma zainteresovani stranci. O kakvim tehnologijama je reč?
Moja prva tehnologija je izgradnja toplana s akumulacijom solarne energije. Potom, mogu da se izgrade i solarne elektrane kao hibridno rešenje za proizvodnju struje i ne samo što ćemo mi to da radimo, nego će da se pokrenu firme koje će da proizvode ista postrojenja koja će se izvoziti van Srbije. Predložio sam i tehnologiju dobijanja nafte iz sunčane energije i to iz kalcijum karbonata. To je posebna priča.
*Patent sistema grejanja, napajanja solarnom energijom i njenom akumulacijom izazvao je veliku pažnju u javnosti, kako srpskoj tako i inostranoj. U čemu je suština vašeg inovativnog projekta?

Kada je u pitanju solarna energija i moj patent, u svim tehničkim procesima bitno je da se dobiju veoma visoke temperature, zbog visokog stepena korisnosti. U sličnim nekim projektima, recimo španskim tzv. CSP rade sa 19 stepeni korisnosti. Takođe, razvijaju nisku temperaturu oko 350 stepeni koriste parabolna ogledala. Sistem se, zapravo, sastoji od koncentratora prečnika 10 metara i termičke snage 50 kilovata. Radi po principu optičkog sočiva tako što prihvata sunčevu energiju i sakuplja je u žižinu ravan, prečnika 300 milimetara. Kada sa koncentratora sakupite sunčevu energiju i stavite je na malu površinu, u žižinoj ravni dobijate temperaturu od 1.800 stepeni Celzijusa. Nemci su uspeli da dostignu samo 1.000 stepeni.

U mom dvorištu sam izradio solarnu toplanu u kojoj se energija akumulira tokom leta da bi se tokom zime koristila za grejanje. Taj izvor toplote može da se koristi i u industriji za sušenje voća i povrća, hemijskoj ili industriji drveta, kao i za procese sterilizacije, pasterizacije, izbeljivanja ili pranja.
U ovom sistemu može da se akumulira toplotna energija od 40.000 kilovat-časova. Sa mojim koncentratorom koji koncentriše na akumulirano solarnu eneregiju, sa ogledalima koja su postavljena centrično, može da se postigne čak 3.000 stepeni. Ta energija se ne gubi, nego se akumulira. Akumulira se sa granulatom, u proseku lako da postignemo 800 stepeni. A primena tako dobijene energije, odnosno, temperature je moguća svugde, a pogotovo, u metalnoj industriji, recimo, pri livenju metala.

Jedna engleska firma je finansirala ovaj moj projekat, jer je videla šansu u toj tehnologiji. Kada sve bude zaživelo, njima će uložena sredstva biti vraćena. Pregovaramo sada o praktičnoj primeni i naravno prodaji i za sada imamo ozbiljne firme iz Amerike koje su zainteresovane, još smo u fazi pregovora, potom predstavnici iz Južne Afrike, Nigerije, Tajlanda, Saudijske Arabije, Švajcarske. Znate, kada se ima kontakt sa ozbiljnim kompanijama, onda je jedino prihvatljivo da se sve obavlja uz podršku države, naše Vlade, ili kompetentnih zvaničnih ustanova… to nam je potrebno. Meni ne treba novac, nego da moja država stane iza mene da bude posrednik.
*Kada u Srbiji dolaze strane privredne delegacije da li vas je ikada neko iz Vlade pozvao da im se pridružite?

 

Niko me do sada nije pozvao da dođem kada u Srbiju stignu predstavnici iz država koje su zainteresovane za privrednu, naučnu saradnju. Nikada nisam pozvan da prezentiram tehnologiju svoju, a to se radi svuda u svetu. Mada naša javnost zna da su moja predavanja na recimo, Mašinskom fakultetu u Beogradu vrlo posećena i da tu osim univerzitetskih profesora, mojih kolega, studenata, dolaze i predstavnici stranih država. Desi se čak da dođe strana delegacija u zvaničnu posetu Srbiji, kao recimo poseta iz Kipra i da traže baš mene, ali taj poziv iz Vlade nije stigao do mene. Kiprani su direktno pitali Ministarstvo energetike za mene.
Iako su ti predstavnici ministarstava satima ovde sedeli, kada je trebalo, zvanično da me povežu sa Kipranima, zaboravili su da postojim. To mnogo govori kakav odnos ima država prema nama, naučnicima, a posebno inovatorima. Apsurd.
Desila se, takođe, velika neprijatnost, čovek iz Švajcarske, koji je želeo preko banke iz Linthenštajna da uloži dve milijarde evra u moje projekte, odjednom je odustao. Posle nekoliko dana me je pozvao telefonom i rekao da mu je u našem Ministrastvu za energetiku, iz samog vrha, sugerisano da ne ulazi u moj projekat, jer je veoma skup, čak je, u tom smislu, pomenuo ime nekog Vujovića.

*Zašto je tako nepovoljna situacija za naučnike i inovatore u Srbiji?
Puno sam o tome razmišljao. Mislim da je u pitanju neznanje, jer ljudi koji dolaze na neke pozicije da odlučuju, nisu dovoljno obrazovani, ili uošte nesposobni su da odlučuju o patentima, elektronici, energetici, inovacijama, nauci, naučnicima. Opet paradoks. Uz to ljudi iz političkih struktura misle da niko ništa ne zna, da ni narod ne ume da razmišlja svojom glavom. I da mi koji ništa ne znamo, treba da tražimo pamet od stranaca. Bio sam dugo na Zapadu i odlično znam koliko se puno ceni znanje naših stručnjaka. Ko onda ne govori istinu, oni koji nas u svetu cene, ili srpski političari?
*Strani investitori često posećuju Srbiju, zašto?

Strani investitor dolazi u našu zemlju zato što mu je lepo, jeftino povoljno. Nijedan investitor iz inostranstva neće doći u Srbiju da bi nama bilo lepo i dobro. I što je najgore, oni dođu ovde budu dok sve ne iscrpe, a onda sa odlaskom pokupe sve naše dobre i kvalitetne kadrove, visoko obrazovane. I mi ostadosmo i bez naših fabrika, rudnika, bogatstva i bez obrazovanih ljudi.
Uostalom, treba se raspitati kakve su plate našim radnicima u Fijatu, Juri – to su mizerna primanja. Treba da se zna da se u Fijatu 80 odsto repromaterijala uvozi. Ja sam protiv te investitorske najezde. Mi u Srbiji moramo nešto da započnemo, makar to bio crni luk, ili krastavac… Ali da se ostvari sopstvena tehnologija i da se u svet izvozi svoj proizvod i svoja tehnologija. Vidite, imam 20 novih tehnologija. Neka se rodi iz njih samo deset firmi, to je 200 firmi, po hiljadu radnika, to je 200 hiljada radnika u Srbiji.
*U jednom od intervjua ste izjavili da Srbija može da bude u energetskom smislu potpuno nezavisna. Svojevremeno je Nikola Tesla govorio o zelenim energijama u kojima se krije neslućena snaga i budućnost čovečanstva. Objasnite nam.

U ovom momentu treba da budemo realni. Ne znam da li je i u kom stepenu obaveštena srpska javnost o našim energetskim zalihama. Na teritoriji Srbije je oko 16 odsto rezervi uglja, a 84 odsto je na teritoriji Kosova i Metohije. Imamo rezervi uglja za narednih 60-80 godina. Šta će biti posle? Što se tiče resursa hidroenergije u velikoj meri su ograničeni. Verovatno ćemo u bližoj budućnosti u ovakvim okolnostima kakve su danas biti prinuđeni da uvozimo energiju. Dakle, za 80 do 100 godina mi ćemo biti u energetskom smislu zavisni od drugih. I kakva je onda naša budućnost? To su ozbiljna pitanja.

Evo, nedavno je bio organizovan naučni skup u Parizu, sa odlukom da se prestane sa proizvodnjom električne energije iz elektrana na ugalj. Još mi u Srbiji imamo nekvalitetan ugalj, lignit. Ako nam još i ugalj zabrane, onda ćemo morati da uvozimo neku od savremenih alternativnih izvora iz inostranstva. Dakle, vreme je ili da Srbija usvoji nove tehnologije, koje joj se nude na dlanu, ili da bude u teškoj poziciji i da prosi električnu energiju, pored svojih izvora, o kojima sam govorio.
Mnogo još vremena treba da prođe da se realizuje ono o čemu je Tesla govorio – dobijanje struje iz jonosfere. To je najidealniji način dobijanja struje. Najviše sunčevog zračenja je u jonosferi i zna se da imo oko 400.000 volti napona između jonosfere i zemlje. Jonosfera je udaljena između 40 i 80 kilometara od zemlje. I ako sada preko koncentracije elektromagnetskih talasa kao što sam konkretno predložio, napravite da, recimo, vazduh bude elektroprovodan, odmah se uspostavlja kontakt sa jonosferom. Na tome treba ozbiljno da se radi.

Šta rade naši instituti? Čime se bave? Napravljene su zgrade za naučni centar, nisu bitne zgrade, bitna je nauka, znanje, primena našeg znanja. U Ministarstvu za nauku i tehnologiju treba da rade ljudi od integriteta, znanja i poštovanja, a ne ljudi koji su tu upali po političkoj liniji. Ovako, na pozicijama u ministarstvima se nalaze strukture koje nanose veliku štetu i državi i narodu, koji sve što je pozitivno ometaju. Takvi kriterijumi su katastrofa za narod i državu! Moramo da pravimo kvalitetnu ljudsku infrastrukturu u svim segmentima, pa i u nauci! Ljude koji su obrazovani, koji su informisani, koji mnogo znaju, imaju savremene poglede i vole svoj narod.
*Ko danas da napravi tehnološku revoluciju u Srbiji?

Kao naučnik i stručnjak u vašoj oblasti priznati ste u Evropi, bili ste univerzitetski profesor, doktorirali ste u Nemačkoj, iza vas je preko 60 naučnih radova, patenata. Kažite nam nešto o vašem periodu stranstvovanja.
U Nemačkoj sam živeo i radio od 1972, u Srbiji sam se definitivno vratio 1998. Želim da vam ispričam malu anegdotu, kako sam otišao u Nemačku. Kada sam se vratio iz vojske predavao sam u Mašinskoj školi u Kragujevcu, završio sam Mašinski fakultet u Beogradu, na odseku za balistiku. U Nemačkoj sam konkurisao u MBB u Minhenu, želeo sam da radim na raketama. Tamo sam upoznao nemačkog stručnjaka Grafa von Stauffenberga, mog kolegu, čiji je otac Claus Schenk, 20. jula 1944. pokušao da izvrši atentat na Hitlera. Tamo sam želeo da se afirmišem, ali nisam imao nemačko državljanstvo i nije bilo mogućnosti za moje balističko usavršavanje.

Potom sam se zainteresovao za energetiku i tako sam ušao u novi svet. Samoupravljanje je bio apsurdni sistem, jer su radnici, donosili odluke za firmu ne poznavajući ni problem ni suštinu. Suprostavljao sam se, pa su me optužili da na mala vrata u Kragujevac uvodim kapitalizam. Tako sam otišao u Nemačku. I da ne oduzimam suviše prostora, dobio sam stipendiju nemačke Vlade, moj doktorat je bio prenos toplote u procesu gasifikacije uglja. Uporedo sam radio kao vodeći stručnjak u Esenu. Potom su usledile serije mojih naučnih radova, a onda, inovacija i njihove primene u praksi. Pred polazak za Srbiju, imao sam mesto vodećeg stručnjaka u nemačkom Krupu Thyssen Krupp, i do danas sam iznedrio 36 patenata.
*Da li vam se dešavalo da u svetu, Nemačkoj, pokradu vaše patente?

Ružna iskustva imam, i to ne samo ja. To je nešto što se događa u celom svetu. Ne mogu sve da registrujem, ali ima više slučajeva. Recimo, jedna poznata evropska kompanija je tražila da joj pošaljem neke moje nove tehnologije, poslao sam im, a oni se više nisu javili. A kasnije sam video da koriste moje principe dobijanja energije. Opet, nedavno sam dobio od prijatelja informaciju da Simens u blizini Hamburga radi akumulator identičan mom projektu. Naravno, ja sam samo dobio obaveštenje. Što je i u kojem stepenu uzeto od mog patenta, ne znam. Dešavalo mi se to i u vreme dok sam aktivno radio u Nemačkoj. Zar mislite da ako je u pitanju Zapad da nema krađe, ima ali je ona perfidnija, potmulija, licemernija.

*Šta vas je motivisalo da se vratite u zavičaj?
Pripadam onim ljudima koji su duboko vezani za svoj narod, svoje korene i to je jače od čoveka, od bilo kakvog novca, blagostanja, društvenog prestiža, i želje da se po svaku cenu ostane na visokoj nozi. Sve u životu ima svoju cenu. Taj način života, u lažnom sjaju i blještavilu po svaku cenu, nije deo moje ličnosti. U jednom momentu čovek shvati gde mu je srce i duša, gde pripada i gde najslobodnije diše. Naravno, ne zameram nikome ko se odluči da se doživotno veže za tuđinu. Volim našu zemlju, koja je uistinu prelepa, blizak mi je mentalitet naše neposrednosti i topline.

Unutrašnjost Srbije je mnogo lepša od Beograda. Mada imam stan u prestonici, nijednom u njemu nisam noćio. Srbija je prelepa zemlja, treba sebe naći u njoj, izgraditi svoj svet, evo ja sam u mom rodnom selu, na porodičnim imanju, živim u svojoj kući, koju sam osmislio sa suprugom, i veliki park. U našoj oazi stvaram, radim satima. Radujem se kada vidim da ima mladih ljudi, bračnih parova koji napuštaju Beograd i sele se u ove naše divne predele. U Beogradu imaju firme, radnje, antikvarnice… a u unutrašnjosti žive.

Smatram da je veoma pogrešno toliko investirati samo u jedan grad. To je katastrofalno za Srbiju. Beograd ispada rak Srbije. Lepo je imati projekat o Beogradu na vodi, ali pogledajte kako Srbija odumire na zapadu, istoku, jugozapadu… a to naše političare ne interesuje… kao da sve na svetu zavisi od Beograda na vodi.
*Kako komentarišete činjenicu da se od 2000. godine odvija katastrofalan odliv naše mlade inteligencije, ili kako danas kažu, odliv mozgova iz Srbije?
Nažalost, svestan sam činjenice da Srbiju napuštaju naši najobrazovaniji mladi ljudi, mada nigde nisam našao validne statističke podatke koliko godišnje ode ili koliko je otišlo mladih za prethodnih 10-15 godina. I veoma me interesuje zašto nema precizne statistike. Šta onda radi Zavod za statistiku? Možda bi bilo zaprepašćujuće kada bismo saznali pravu istinu koliko je mladih napustilo Srbiju.

U početku sam verovao u novu demokratsku vlast, ali sam veoma brzo uvideo da sve kreće putem uništenja, počev od Đinđića, pa do danas. Najkatastrofalnije što su uradili posle 2000. jeste uništenje privrede, industrije, i na silu je izvršena privatizacija. To nije praksa na Zapadu i ako vas u to ubeđuju, treba da znate da je to daleko od istine. Mogu slobodno da kažem da je od 2000. izvršen genocid nad industrijom, ekonomijom u Srbiji. U Kragujevcu je počinjen industrijski genocid.Moramo stvarati takve okolnosti, infrastrukturu da se ljudi vraćaju u Srbiju, razvojem industrije, tehnologije, proizvodnje. Kada se to desi onda će se mladi vraćati, porašće natalitet. To je mora da bude velika trka sa vremenom.

*Kako ocenjujete sadašnji sistem školstva u Srbiji?
Nikada ne bih menjao osnovu sistema obrazovanja koji smo imali u staroj Jugoslaviji. U gimnaziji sam učio osim srpskog, latinski, nemački, francuski, književnost, istoriju, filozofiju… kada izađete iz gimnazije, vi ste već stekli odlično obrazovanje, koje se kasnije na fakultetu, shodno usmerenju, produbljivalo.
Vidite, kada sam otišao u Nemačku, upravo zbog tog i takvog širokog obrazovanja, odmah sam imao prednost u odnosu na Nemce, u karijeri sam preskakao odjednom po dve, tri stepenice. Mnogo brže sam napredovao. Imao sam odlično obrazovanje, stečeno u Srbiji, iz matematike, i iz svih drugih oblasti čvrste temelje. Tadašnje naše obrazovanje je stvaralo istinske stručnjake svih profila, inženjere, lekare, hemičare, biologe… Upravo takvo obrazovanje mi je pomoglo da budem ovo što sam danas. Naravno, u Nemačkoj postoji jaka tradicija visokog tehnološkog znanja i zato sam se potrudio da tamo doktoriram.
*Procenjujete da je srpsko nacionalno biće u velikoj krizi.
Verujte, poželim da ostavim nauku i da krenem u narod da pokušam da ih osvešćujem, prosvećujem. Narod je u agoniji, ne razmišlja. Bilo mi je veoma teško onih godina, kada sam rešio da se vratim iz Nemačke. Gledao sam jednu državu koja se ujedinjuje, ruši se Berlinski zid… a Jugoslavija se raspada, našu zemlju planski uništavaju, cepaju, ojađuju, unesrećuju.

Nama nedostaje svest o tome koliko je bitno da budemo sabrana nacija i da budemo jedinstveni! Nisam mogao da shvatim u nesrećnim 90-im godinama način razmišljanja nijedne zaraćene strane. Šta smo dobili ratovima, nijedan narod nije prosperirao.Srpski narod je najviše izgubio. Svi smo katastrofalno izgubili. Unesrećene i oštećene generacije. Voleli se ili ne voleli, moramo zajedno, mi govorimo istim jezikom. Najsmešnije je što sad u Crnoj Gori izmišljaju da govore nekim crnogorskim u Hrvatskoj hrvatskim ili u BiH bošnjačkim, kada svi odlično znaju čiji jezik koriste i ko su kog su porekla svi oni. Ta svest o istom poreklu, o pripadnosti istom korenu, mnogo bi pomogla.

*Pripremate knjigu. O čemu je reč?
Radim na knjizi koja će se zvati „Kako je sve nastalo”. Knjiga na engleskom treba da da odgovore na ona pitanja gde je nauka u zabludi. I danas imamo situaciju kada nauka mnoge stvari ne može da objasni. Moram da priznam da se ponekad nauka koristi u manipulativne svrhe. Ni danas nauka ne može da objasni šta je to gravitacija. Ili da pitate profesore elektrotehničkog fakulteta da vam objasne šta je to magnetsko polje, i da ga vidite – neće moći. Ili da vam objasne zašto se odbija pozitivni elektricitet – ne znaju. Nauka mnogo toga ne može da objasni pa onda kaže, recimo – defekt mase, ili slično. Pokušaću u knjizi da objasnim gravitaciju, pozitivno naelektrisanje… i mnoge druge pojave.

*Kako se rađa pronalazački duh?
Mladi ljudi koji žele da se bave ozbiljnije naukom, treba da imaju radoznali duh. Radoznalost je znak inteligencije i želje za saznanjem. Da budu nemirnog, istraživačkog duha, da žive 24 sata sa svojim mislima, da budu koncentrisani nad svojim procesima, zamislima. Da u svemu budu uporni. I da imaju i kreiraju sopstvene ideje… i naravno, mnogo rada i vere u sebe. I veliki entuzijazam.
Uz to, čovek u sve treba da unese i svoje emocije. Nijedno moje predavanje u Nemačkoj, Srbiji… nije bilo bez emocija, kako ćete nešto da radite i da želite uspeh, ako ne volite to što radite, ili ako ne želite sa entuzijazmom to da prenesete na druge? Mirni ljudi ne prave revoluciju.

 

(SRBski FBReporter priredila Biljana Diković)

Check Also

AMERIKANCI UBEĐENI DA POČINjE TREĆI SVETSKI RAT: VOJNICI OČEKUJU BORBE USKORO

Skoro polovina američkih vojnika smatra da će SAD uskoro biti uvučene u veliki rat, pokazuje …