Home / AKTUELNO / „Put svile“ je kinesko-britanski projekat, London se već naziva „prirodnim saveznikom Pekinga“

„Put svile“ je kinesko-britanski projekat, London se već naziva „prirodnim saveznikom Pekinga“

Piše: Sarkis CATURJAN
U PEKINGU se danas završava dvodnevni forum „Jedan pojas, jedan put“ koji je okupio goste iz 29 zemalja.

500

Kina je privlačna. Samo od 2014. do 2016. godine zaključila je infrastrukturnih ugovora na $304,9 milijardi, tvrdi iranski telekanal Press TV. A u narednih pet godina će u 65 država investirati do $500 milijardi.

Nije slučajno što je SAD na pekinškom forumu predstavljao direktor istočnoazijskih programa Saveta nacionalne bezbednosti SAD Metju Potinger, autor – zajedno sa Majklom Flinom – izveštaja iz 2010. o problemima američke špijunaže u Avganistanu, koji je (po proceni New York Times) odigrao glavnu ulogu prilikom razrade azijske strategije Bele kuće.

„Američka preduzeća imaju višegodišnje iskustvo uspešnog učešća u globalnim infrastrukturnim projektima. Mi smo spremni da učestvujemo u gradnji Ekonomskog pojasa Puta svile. Korporacije SAD mogu ponuditi najbolje cene za robu i usluge“, – citira Potingera hongkonški list South China Morning Post.

Međutim, ulogu „prve violine“ igra Velika Britanija, koja sebe naziva „prirodnim saveznikom“ Kine, šaljući na taj način neformalni signal SAD.

Zanimljivo je da je Forum u glavnom gradu Kine počeo samo dan nakon dvodnevnog samita ministara finansija „Velike sedmorke“ u italijanskom gradu Bariju, a 11 dana pre početka samita NATO u Briselu, na kojem Donald Tramp treba da se pomiri sa rastućom ekonomskom moći Kine ili da joj nešto konkurentno suprotstavi.

Trenutno preovlađuje tendencija ekonomskog zbližavanja dve zemlje: 12. maja su (paralelno sa ministarskim samitom G7 u Italiji) Kina i SAD potpisale po razmerama istorijski trgovinski sporazum koji je američkim rejting-agencijama i bankama otvorio pristup kineskom tržištu.

Tako će Fitch, Standard & Poor’s i Moody’s otkriti u Kini otvoriti filijale u Kini, aJPMorgan Chase i Citibank dobiće do 16. jula ekskluzivne licence za emitovanje i distribuciju vrednosnih papira na tržištu Kine, što neće biti prosto „gest dobre volje“, već strateško zbližavanje Kine sa magnatima sa Vol-Strita.

Interesantno, zar ne?
Idemo dalje.
Odsad će se kompanije Visa, Master Card i American Express, koje „štampaju“ kreditne kartice, u Kini osećati komotno, a Peking je još ukinuo i ograničenja za američke izvoznike komprimovanog gasa.

Ovo će smanjiti deficit platnog bilansa SAD, ali se neće bitno odraziti na otvaranje novih radnih mesta u Americi – izjavio je šef kineskog biroa konsultantske agencije APCO WorldwideDžejms Makgregor.

Radi poređenja: Barak Obama nije uspevao da stigne do ovakvog nivoa odnosa sa Pekingom. Uostalom, Bela kuća je 2012. tužila Kinu sudu, optuživši je da krši norme Svetske trgovinske organizacije. A to se dogodilo upravo zbog kineskih ograničenja uperenih protivVisa, MasterCard i American Express.

 

„Rubikon“ je pređen. Kinezi otvaraju svoje tržište za američke bankarske usluge i govedinu, a obavezali su se da će u SAD isporučivati piletinu.
Ministar trgovine SAD, Vilbur Ros, nada se da će na ovaj način do kraja 2017-te smanjiti platni deficit u odnosima sa Kinom. Saradnja se proširila čak i na tako osetljivu (za Kineze) oblast saradnje kao što je genetski modifikovano seme.

Tramp otkriva Kinu za Monsanto, DuPont i Dow Chemical, a to je novo tržište sa 1,3 milijarde ljudi.
Kinezi su zadovoljni jačanjem ekonomskog saveza sa Sjedinjenim Državama.
„Predsednik Tramp je uman. On traži globalne investitore, uključujući i kineske.

To će ekonomiji SAD omogućiti da reši infrastrukturna pitanja, da izgradi luke, mostove, železnice i automobilske puteve. Gde su Amerikanci slabi – jaki su Kinezi. Mi smo u stanju da povećamo investicije u infrastrukturne projekte na teritoriji SAD“ – izjavio je ekonomista Kineskog centra za međunarodnu ekonomsku razmenu Siu Gončaj.

Indija ljubomorno motri na aktivnosti Kine i bojkotuje forum „Jedan pojas, jedan put“, proglasivši za razlog to što je Peking izgradio ekonomski koridor kroz Pakistan vredan 57 milijardi dolara čije saobraćajnice prolaze kroz konfliktnu zonu Kašmira.

„Ni jedna zemlja ne može prihvatiti projekte koji ignorišu pitanja povezana sa njenim suverenitetom i teritorijalnom celovitošću“ – objasnio je britanskoj agenciji Reutersportparol Ministarstva spoljnih poslova Indije Gopal Baglaj.

Samo, diplomatski demarši ne smetaju Pekingu da lobira gradnju železničkog koridora Bangladeš-Kina-Indija- Mjanmar. Učesnici tog projekta su se sreli 26. aprila u Kalkuti i razmotrili rad zajedničke istraživačke grupe (Joint Study Group, JSG). Kako izgleda, kad su u pitanju velike pare – čak je i Nju Delhi spreman da zažmuri na svoje istorijske razmirice sa Islamabadom.

Indija i nema kud. Britanski Telegraph piše o nameri Londona da pređe na zonu slobodne trgovine sa Pakistanom, Nigerijom i Bangladeša, a posle okončanja procedure Brexit – vlada Tereze Mej planira da se „fokusira na razvoj trgovinskih odnosa sa Kanadom, Kinom, Indijom i Izraelom“.

Bivši ambasador Indije u Pekingu – Ašok Kanta – pokušao je da „popravi utisak“, pa je na stranicama South China Morning Post napisao da će 2030. godine SAD, Kina i Indija biti najveće ekonomije planete i da će mnogo šta u globalnoj ekonomiji zavisiti od toga kako će Kina i Indija iskoristiti plodove svog razvoja.

Indija će prokineski Pakistan morati da prihvati kao ekonomsku i političku realnost. Utoliko pre što njihov glavni partner na Srednjem Istoku, Iran, takođe polaže velike nade na Peking.

Iranski ministar ekonomije i finansija, Ali Tajebni, već je izjavio: „Iran će iskoristiti sve mogućnosti radi efikasne saradnje u okviru „Puta svile“ jer smatramo da taj projekat igra važnu ulogu u globalnom razvoju i odnosima između zemalja“.

Kina nastupa na više frontova i prisiljava EU da zauzme aktivniju poziciju. Zato predsednik Trgovinske komore EU za odnose sa Kinom – Jorg Vutke – zvoni na uzbunu: „Svake nedelje iz Čuncina u Nemačku se upućuje po pet kompletno natovarenih vozova, a samo jedan odlazi u pravcu Kine. Međutim, da bi trgovina bila ekonomski opravdana i politički prihvatljiva u zemljama, kroz koje ti vozovi prolaze, ona mora biti dvosmerna“.

Vutke je u Financial Times naglasio da se evropski biznis žali da se suočava sa zakonskim barijerama i ograničenjima na kineskom tržištu.
Šta će biti dalje?

Ispostavlja se da je trgovinski sporazum između Kine i SAD od 12. maja – pokušaj Vol-Strita da pretekne razvoj ekonomskih odnosa između Pekinga i Brisela.
Vašington i Njujork nastoje da odvoje Kinu od Evropske unije. Međutim, taj zadatak je svake godine svet teži jer je 2016-te trgovinska razmena između Kine i Nemačke sumarno premašila američko-kinesku razmenu.

Situaciju može spasiti jedino savez SAD i Rusije, bez kojeg Amerikanci neće biti u stanju da „prelome tendencije“, pa će se i dalje motati na repu kinsko-britanskog projekta Put svile“.

Žalosno je, ali je činjenica: trenutno je savez transnacionalnih korporacija i američke države jači od saveza američke države i nacionalno orijentisanog kapitala. A to znači da će Rusija u narednih nekoliko godina biti prisiljena da nastupa sama. I sa osloncem samo na vlastite snage.

 

(Agencije)

Check Also

VUČIĆ OTKRIO: VAKCINISAĆEMO I DECU- ZA NJIH SMO SPREMILI POSEBNU VAKCINU!

Pre nego što su regulatori odobrili kinesku vakcinu kompanije Sinofarm, avion Er Srbije (Air Serbia) …