Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da bi veličina evrozone jednog dana mogla da se smanji ako jače članice tog bloka odluče da „zbiju svoje redove“.
„Ne isključujem mogućnost donošenja neke odluke koja bi objedinila grupu zemalja s jednakim nivoima razvoja, čime bi, po mom mišljenju, došlo do jačanja evra“, izjavio je Putin u intervjuu agenciji „Blumberg“ u Vladivostoku, gradu na obali Pacifika u kom je danas počeo drugi Istočni ekonomski forum.
Činjenicu da Rusija drži 40 odsto svojih deviznih rezervi u evrima, šef ruske države je naveo kao dokaz da „kolaps“ 19-članog monetarnog bloka nije u interesu njegove zemlje. Pohvalio je vodeće evropske ekonomije za „vrlo pragmatičan pristup“ u rešavanju problema bloka.
Manja evrozona, fokusirana na ekonomski snažne članice sličnog razmišljanja, ojačala bi jedinstvenu valutu, što bi podiglo i vrednost ruskih rezervi, konstatuje njujorška agencija.
Zajednička 17-godišnja valuta bila je ugrožena tokom dugotrajne grčke ekonomske krize, kada se najslabija karika Evropske unije našla blizu ispadanja iz zone evra pre postizanja sporazuma o spasilačkom paketu pomoći u „zadnji čas“, dodaje „Blumberg“.
Moguć dogovor SAD i Rusije o Siriji
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas da bi Moskva i Vašington, uprkos nesuglasicama, uskoro mogli da postignu dogovor o saradnji po pitanju Sirije.
„Po mom mišljenju, postepeno idemo u pravom smeru“, rekao je Putin u intervjuu za Blumberg, prenosi Rojters.
On nije isključio mogućnost da bi SAD i Rusija mogli da se dogovore o nečemu u bliskoj budućnosti i da o tome informišu međunarodnu zajednicu.
Obama i Putin će se, kako je najavljeno, sastati na samitu G20 4. i 5. septembra u Kini.
Projekat gasovoda Turski tok će biti realizovan
Predsednik Rusije je rekao da će projekat gasovoda Turski tok konačno biti realizovan.
„Mislim da ćemo ga (projekat) konačno realizovati, bar prvi deo koji se odnosi na proširenje transportnih kapaciteta i povećanje isporuka domaćem turskom tržištu“, rekao je Putin.
Ruski predsednik je dodao da ti će kapaciteti takođe omogućiti snabdevanje Evrope gasom, ali da će te isporuke zavisiti od odluke Evropske komisije, prenosi Rojters.
Sporazum o izgradnji gasovoda Turski tok je postignut u decembru 2014. godine, nakon što se, zbog izostanka saglasnosti Bugarske, izjalovio projekat izgradnje gasovoda Južni tok.
Prvobitnim planom je bilo predviđeno da četiri linije gasovoda Turski tok imaju kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
Međutim, generalni direktor ruskog Gasproma Aleksej Miler je izjavio prošle jeseni da će se graditi samo dve linije, jer gasovod Severni tok 2 može da pokrije rastuću tražnju Evrope za gasom.
Nakon što su turske vojne snage oborile ruski vojni avion na sirijskoj granici u novembru prošle godine, ruski ministar energetike Aleksandar Novak je saopštio da su pregovori o izgradnji gasovoda Turski tok obustavljeni.
Putin u njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan dogovorili su se o obnavljanju projekta Turski tok početkom avgusta ove godine na sastanku u Sankt Peterburgu, koji je usledio posle Erdoganovog izvinjenja ruskom predsedniku zbog obaranja ruskog aviona i pogibije pilota.
(Tanjug)
