Home / AKTUELNO / Putin sasuo istinu o Prvom i Drugom svetskom ratu u lice Zapadu!

Putin sasuo istinu o Prvom i Drugom svetskom ratu u lice Zapadu!

U muzeju savremene istorije Rusije 5. novembra 2014. godine održan je susret šefa ruske države Vladimira Putina sa mladim naučnicima i predavačima istorije, saopštila je pres-služba Kremlja. U susretu su uzeli učešće predstavnici vodećih visokoškolskih ustanova i Instituta RAN, Instituta za opštu istoriju RAN, Arheološkog instituta. Tokom susreta pokrenuta je tema istorije Rusije u 20. veku.
putin
„A što se tiče 20. veka“, istakao je Vladimir Putin, „za sve nas je važna i dalja prošlost i novija istorija. Sa njom ima teškoća, sa tom novijom istorijom, zato što tamo ima još mnogo toga politizovanog, čak još uvek nismo sve rane zacelili, posebno kada je reč o građanskom ratu, sukobu crvenih i belih. No, uprkos svemu, mi se u tome moramo razabrati, treba težiti maksimalnoj objektivnosti i nesumnjivo je potrebno znati našu bližu prošlost”.

“Ove godine mi smo mnogo govorili o Prvom svetskom ratu, i ja mislim da su se o njemu veoma pravilno i prilično objektivno prenosile informacije“, izjavio je predsednik. „Praktično smo mi vratili imena mnogih zaboravljenih heroja, dali smo nove dosta objektivne ocene događajima koji su se tada dešavali i rezultatu, koji je bio tragičan za Rusiju. A zašto je bio takav? Odakle je došao poraz, jer nas niko na frontu nije pobedio? Nas su rasturili iznutra, eto šta se desilo. Rusija je sebe proglasila pobeđenom. Kome? Zemlji koja je sama izgubila rat. To je sve glupost svoje vrste. Prema mom mišljenju, to je jedinstvena situacija u istoriji. Izgubljene su ogromne teritorije, ništa se nije dobilo, samo kolosalne žrtve, i to je sve. Mi takođe moramo znati da su u suštini, zarad nekih političkih razloga, počinjeni tako kolosalni gubici. Čak nisam uveren da li smo uspeli da ih u potpunosti obnovimo”.

AKO BISMO SVE STAVILI NA TERAZIJE

„Da“, nastavio je on, „mi smo dobili rat protiv Napoleona, u Drugom svetskom ratu smo izašli kao pobednici. Verovatno ni to nije bilo slučajno, jer u suštini su borbenim dejstvima, frontovima i generalštabom rukovodili oni koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu. Ko je time rukovodio? Vojni stručnjaci koji su ratovali u Prvom svetskom ratu. Pojavili su se, naravno, i novi komandiri, potpuno, što bi se reklo nova generacija, posebno posle represija iz 1937. godine. No na prvom mestu to su ipak bili vojni stručnjaci koji su izašli iz ognja Prvog svetskog rata. Određenu ulogu odigrala je i žestina, pa možda i žestokost vlasti”.

„Može se naravno sada sporiti i mogu se davati političke ocene. Prosto je teško reći da li bismo mi mogli da dobijemo taj rat da vlast nije bila tako žestoka, nego da je bila onakva kao za vreme Nikolaja II. Posledice tog rata bile bi katastrofalne. Jednostavno, radilo se o fizičkom istrebljenju slovenskih naroda, ne samo ruskog nego i mnogih drugih – Jevreja, Cigana, Poljaka. Ako bismo sve to stavili na neke terazije, pitanje je na koju bi stranu pao tas. Potrebno je izučavati i davati ocene, ali one moraju biti maksimalno objektivne”.

„Da li je potrebno baviti se time? Naravno, potrebno je“, uveren je šef države. „Ja sam pomenuo Prvi svetski rat. Kod nas će 2017. godine biti stogodišnjica, neko će reći Velike Oktobarske revolucije, a neko će govoriti o Oktobarskom prevratu. Ali, u svakom slučaju, taj događaj od pre skoro sto godina se desio, i to zahteva objektivnu, duboku, profesionalnu svestranu ocenu. I sledeće godine je jubilej završetka Drugog svetskog rata. Naravno, bilo je mnogo događaja teških i krvavih, nažalost, ali mi moramo znati kroz šta smo prošli, i mi smo obavezni to da znamo”.

Prilikom susreta takođe je bila dotaknuta i tema događaja koji su prethodili Drugom svetskom ratu. Vladimir Putin je podvukao da je neophodno studiozno izučavati taj period, kao i sve druge.

„Zašto? Taj period takođe nije neinteresantan“, smatra on, „zato što je 1938. godine bio takozvani Minhenski sporazum. A šta je on predstavljao? Prećutkuju ga između ostalih i vaše kolege iz zapadnih zemalja. Eto, stigao je Čemberlen, mahnuo papirom i rekao: ‘Ja sam vam doneo mir’, pošto se vratio u London posle pregovora. Na šta je Čerčil, mislim, u nekom uskom krugu ljudi, izjavio: „Dobro, to je sve, sad je rat neizbežan”. Zato što je sporazum sa agresorom u liku hitlerovske Nemačke očigledno vodio ka budućem krupnom vojnom sukobu, i neki ljudi su to shvatali. To što se događalo uoči Drugog svetskog rata bi takođe moralo biti svestrano duboko istraženo. Ili, na primer, sve do sada se spore o paktu Molotov-Ribentrop i optužuju Sovjetski Savez zbog toga što je podelio Poljsku. A šta je uradila sama Poljska kad su Nemci ušli u Čehoslovačku? Uzela je deo Čehoslovačke. Tako da je ona to uradila. A potom je dobila pozvratnu lopticu i desilo se to isto”.

ZNAČAJ PAKTA RIBENTROP-MOLOTOV

„Ne želim sad ovde nikog da optužujem, ali ozbiljna istraživanja moraju pokazati da su tada bili takvi metodi spoljne politike. Sovjetski Savez je potpisao sporazum o nenapadanju sa Nemačkom. Kažu: ‘Uh, to je jako loše’. A šta je tu loše ako SSSR nije želeo da ratuje, šta tu ima loše?. To je prvo, a drugo, čak i znajući da je rat neizbežan, smatrajući da je on moguć, Sovjetskom Savezu je, kao krv iz nosa, bilo potrebno vreme da modernizuje svoju armiju. Bilo je neophodno postaviti novi sistem naoružanja. Svaki mesec je bio značajan, jer se količina lansirnih sistema koji su zvali “kaćuša” ili tenkova T-34 brojala u jedinicama u sovjetskoj armiji, a trebalo ih je hiljade. Svaki dan je bio značajan. Zato olako rasuđivanje, brbljanje na taj račun na političkom nivou, možda ima smisla da bi se obradilo društveno mnjenje, ali tome se moraju suprotstaviti ozbiljna, duboka i objektivna istraživanja”.

„Uloga SSSR i naših saveznika u Drugom svetskom ratu je takođe izuzetno važna stvar. Ne može se negirati izuzetan doprinos saveznika u pobedi nad nacističkom Nemačkom. Ali trebalo bi uporediti žrtve koje su prinete na taj oltar zajedničke pobede, napori, značaj. Zato je neophodno neke stvari jednostavno postaviti na mesto – koliko je bilo nemačkih divizija na Istočnom frontu a koliko na Zapadnom. Sve će odmah postati jasno. Potrebno je jednostavno još jednom to reći, ponoviti, proračunati. Ali ne tome je, naravno, potrebno raditi u arhivima. Koliko je bilo žrtava, koliko je poginulo ljudi u Velikoj Britaniji u Drugom svetskom ratu: 350 hiljada? A u SAD negde oko pola miliona, negde između 350 hiljada i pola miliona, i to je sve. Da, to je veoma mnogo, to je užasno, no to nije 25 miliona – shvatate – žrtava koje je poneo Sovjetski Savez. Trebalo bi prosto o tome govoriti, nama su potrebna, naravno, dobra, duboka istraživanja”.

„Veoma je interesantno pokazati realne događaje iz Prvog svetskog rata. To je izuzetno važno da bi se shvatila uzajamna veza među narodima, zemljama, vladama. Jer su zaista saveznici međusobno bili konkurenti, ali su uvek i pomagali jedni drugima. Na primer, svi su računali tada – i to sad niko ne poriče – da je Rusija svojim nastupom spasila Pariz. Trebalo bi odati priznanje saveznicima da su 1915. godine, kad je ruska armija trpela poraze, počeli ofanzivna dejstva po cenu ogromnih gubitaka, ne dobivši rezultata, ali istina je da su to oni uradili. I, eto, o svemu tome, naravno, trebalo bi govoriti, potrebno je istraživati”, zaključio je Vladimir Putin.

(Russkaя liniя/FSK/Standard.rs)

Check Also

RUSIJA JE SPREMNA DA BUDE ZAŠTITNIK SRBIJI KAO ŠTO JE AMERIKA IZRAELU! OVO SE DEŠAVA..

Rusija je spremna da u odnosima sa Srbijom ide onoliko daleko koliko Beograd sme da …