Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Negativni decembarski saldo EU u borbi s migrantskom krizom krunisan je juče ostavkom premijera Belgije Šarla Mišela zbog potpisa koji je 10. decembra stavio na neobavezujući sporazum UN za bolje globalno rešavanje sudbine 21,3 miliona izbeglica.
Iz sedišta u Briselu, EU je ovog meseca zvanično saopštila da odustaje od dugo najavljivane reforme sporazuma „Dablin 3” koja je trebalo da omogući brže raseljavanje migranata iz zemalja prvog prihvata izbeglica.
Potom je na samitu lidera EU u Briselu doneta odluka da se u „ovom trenutku” ne donosi nikakva odluka o reformi regulative za podnošenje azila. Centrala EU u Briselu zatim je prebrojala deset država unije protivnika sporazuma, kome su se sredinom meseca u Marakešu pridružile 164 države sveta.
Dotični sporazum UN inače „potvrđuje suvereno pravo država da odrede svoju nacionalnu migrantsku politiku” i istovremeno naglašava „fundamentalni značaj legalnih migracija”.
Među deset evropskih protivnika „Marakeške povelje”, na svečanosti u Maroku nije bila Belgija, i to samo zahvaljujući odlučnosti njenog sada već bivšeg premijera advokata Šarla Mišela (41). Naime, Mišel je odlučio da pridruži Belgiju „Marakeškom sporazumu” uprkos odlučnom protivljenju najveće stranke u njegovoj (dojučerašnjoj) koaliciji.
„Međunarodni ugled Belgije je u pitanju. Ne možemo se protiviti nastojanju UN da predloži globalni okvir za rešavanje migrantske krize, niti odbiti da učestvujemo u rešavanju takvog problema”, smatrao je Mišel.
Koliko početkom meseca, Mišel je poručio da države koje ne iskazuju „minimum solidarnosti u rešavanju izbegličke krize” treba da se zapitaju da li im je mesto u šengenskoj zoni.
Većinska, desničarska stranka Flamanaca (N-VA) u Mišelovoj koaliciji – koja je u septembru podržala nacrt „Marakeške povelje” – od pre neki dan misli sasvim drugačije.
„Dosta nam je haotičnih najezda nepozvanih stranaca. Dokument UN pod parolom prava na migracije izjednačava dolazak legalnih migranata i ekonomskih pečalbara”, smatra Teo Franken, visoki zvaničnih N-VA stranke.
Pošto je koalicionim partnerima postalo jasno da je Mišel odlučan da putuje u Marakeš, najveća stranka u koaliciji (N-VA) povukla se iz vlade. Premijer je pred odlazak u Maroko pitao i dobio saglasnost belgijskog parlamenta da pristupi sporazumu UN.
Kada se vratio u Belgiju, Mišela su dočekale tako žestoke demonstracije protivnika „Marakeške povelje” u Briselu, da su jedinice konjičke policije pozvane da brane objekte Evropske unije od razjarene mase.
„Naši ljudi prvo!”, „Zatvorite smesta granice”… neke su od poruka na transparentima demonstranata koji su policiju i sedište Evropske komisije gađali kamenicama, iščupanim semaforima, gvozdenim uličnim klupama: među 5.500 učesnika demonstracija prošle nedelje, više od 90 izgrednika privedeno je na saslušanje.
Šta je vodeću stranku belgijske vladajuće koalicije nagnalo da od septembra do decembra za 180 stepeni promeni mišljenje o neobavezujućem sporazumu UN za borbu sa migrantskom krizom?
Kako se dogodilo da 193 države u junu podrže isti taj dokument, a da ga u decembru u Marakešu potpišu 164 zemlje? Odgovori za sada ostaju zagonetke.
U međuvremenu, belgijski premijer Šarl Mišel podneo je ostavku uoči glasanja parlamenta o njegovom poverenju. Belgijskog kralja Filipa iza Nove godine čeka nelagodna odluka.
Naime, da li Belgija izlazi na prevremene izbore već u januaru – i to pet meseci pred majske regionalne izbore i izbore za Evropski parlament? Ili Belgiju vodi do maja tehnička vlada? Predosećajući političku krizu, Šarl Mišel je upozorio da će kolaps vlade u Briselu „gurnuti zemlju u maglu tokom cele 2019”.
Tanja Vujić, Politika/Stanje stvari
