Dunavom je tokom prošle godine prevezeno više od 10 miliona tona robe, ali to je malo u odnosu na potencijal koji ova reka ima. Strategijom razvoja vodnog saobraćaja planirano je da do 2025. godine on učestvuje sa oko 15 odsto u ukupnom prevozu robe u Srbiji.
U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, međutim, još su optimističniji, pa smatraju da će se gotovo petina robe do tada prevoziti brodovima duž srpskih reka.
Osnovni preduslov je da se realizuju najavljeni projekti od oko 66,5 miliona evra. Ta sredstva će omogućiti Srbiji da poveća obim rečnog transporta, privuče investicije i tako iskoristi jedan od svojih najvećih prirodnih i privrednih resursa.
Da bi se to i dogodilo, neophodna su ulaganja u čišćenje korita na nekoliko mesta, izgradnju luke, ali i modernizaciju plovnog puta. Radovi na prvom projektu počeće već u septembru u delu od Beograda do Bačke Palanke. U Suseku, Futogu, Arankinoj Adi, Čortanovcima, Beški i Prelivu će izgradnjom hidrotehničkih objekata biti uspostavljeni propisani gabariti plovnog puta kako bi se omogućila nesmetane plovidbe na srpskom sektoru Dunava.
U naredne dve godine planirano je i da se na Dunavu uvede elektronsko obeležavanje plovnog puta (AtoN), pa će umesto navigacionih bova brodove usmeravati elektronski obeleživači.
– Time ćemo omogućiti daleko brže reakcije u situaciji kada neki brod tokom plovidbe ošteti navigacionu bovu, jer će Direkcija za vodne puteve aktivirati virtuelni aton, koji će postati vidljiv na brodskim elektronskim navigacionim kartama – kažu u resornom ministarstvu.
Za sledeću godinu planiran je i početak renoviranja brodske prevodnice u sastavu HEPS „Đerdap 1“, koja je izgrađena davne 1972. godine. To je jedan od od najznačajnijih objekata rečne transportne infrastrukture, od čijeg rada zavisi nesmetano obavljanje saobraćaja u celoj Evropi.
– Imajući u vidu dug period neprekidnog rada prevodnice, kao i projektovani radni vek opreme, neophodan je njen kapitalni remont – navode u Ministarstvu građevinarstva.
– Realizacijom ovog projekta njen radni vek će biti produžen za 25 godina. Vreme čekanja plovila će se smanjiti, kao i troškovi rada i održavanja. Dunav će tako postati pouzdaniji i konkurentniji, odnosno važna karika u povezivanju drugih vidova transporta u okviru evropske transevropske transportne mreže.
Projekat će se realizovati u periodu od 2018. do 2020. godine, pri čemu će EU finansirati 40 odsto vrednosti radova, odnosno oko 11,5 miliona evra, dok će preostalih 60 odsto, odnosno 17 miliona evra biti obezbeđeno iz budžeta.
Da je nastavak izgradnje infrastrukture na Dunavu jedan od prioriteta države, nedavno je izjavio i ministar turizma Rasim Ljajić. On je istakao da je Dunav jedna od tri destinacije u Srbiji, sa najvećim potencijalom, ne samo u oblasti turizma.
KONCESIJA I ZA LUKU SMEDEREVO
POČETKOM septembra će se znati ko će projektovati budući izgled luke Smederevo, a polovinom sledeće godine bi trebalo da bude spremna tehnička dokumentacija. Planirano je da dogodine u septembru započne izgradnja lučke infrastrukture.
– U Srbiji danas ne postoji moderan lučki terminal za pretovar generalnih i rasutih tereta – kažu u resornom ministarstvu. – Njegova izgradnja će doprineti regionalnom i nacionalnom ekonomskom razvoju ovog dela Srbije. Omogućiće se gašenje Stare luke, koja se nalazi u centru grada, u blizini zaštićenog područja istorijskog spomenika kulture – Smederevska tvrđava.
(Z. Radović, Novosti)