Svako ko ponovo gura Srbe, Hrvate i Makedonce u rat je lud!

Glumački velikan Dragan Bjelogrlić (53) do pre nekoliko dana boravio je u Sarajevu. Povod za dolazak prestonicu BiH bila je pretpremijera serije

“Senke nad Balkanom” u okviru 23. Sarajevo Film Festivala.

U intervjuu za “Dnevni avaz” Bjela je pričao o društvenom sistemu te o tome koje je ključno pitanje mlađih generacija, a priznao nam je da sebi nikad nije mogao odgovoriti zašto postoje granice između zemalja u našoj regiji.

Serija predstavlja Balkan prošlog veka kao prostor u kome se ukrštaju visoka politika, lokalni interesi, kapital i kriminal.

Da, politički uticaji vetrovi koji duvaju s različitih strana. Otprilike je i danas tako. Taj usud Balkana, prvo jedna ogromna netolerancija, zapravo je naš problem sukob malih razlika. Faktički, ako pogledamo, mi bismo na Balkanu verovatno mogli da živimo kao jedan narod, iz kojem je s vremenom, istorijski, nastalo nekoliko naroda. Tu su uglavnom verske podjele, onda kulturološke i političke.

Sukob malih razlika deluje kao nešto lako premostivo, a ustvari, kada bi se nekako racionalno spustila lopta, videli bismo da sve to može da se prevaziđe vrlo lako, ali nekako nam to ne uspeva čitav jedan vek. Zapravo ti sukobi malih razlika postaju konstanta življenja i oni se prenose s generacije na genraciju, nekako se optimizam koji nosim u sebi, zbog svega toga, gasi i neću da kažem da dižem ruke, ali postajem svestan da će biti potrebno mnogo godina da prođe, mnogo mudrosti i hrabrih odluka da se sukobi, eventualno, reše jednom zauvek.

U jednom intervjuu kazali ste da niste znali odgovoriti na pitanje svoje kćerke: “Hoće li nas uvek primitivci voditi?”

Da. Ona je sama dala sebi odgovor i drago mi je da je kćerka odličan student i bar za sada vidim da želi da se bori za svoju budućnost na ovim prostorima. Jedan od najvećih problema s kojima se region suočava je odlazak mladih ljudi, koji ne odlaze zbog siromaštva nego zbog toga što gube veru da će ovde ikad biti normalno i prosto kao mladi ljudi ne žele da svoj život provedu baveći se nekim iracionalnim stvarima i da žive u svetu mržnje i sukoba.

Oni beže od primitivizma. Zna ona da Knez Mihailova nikad neće biti kao Kerntner štrase u Beču, i zna da nikad neće imati platu kao u Švajcarskoj ili Engleskoj, i nema problem s tim, ali ima problem kada vidi da primitivci zauzimaju glavna mesta i odlučuju o našim sudbinama.

E, s tim se teško miri čovjek koji želi nešto od svog života, koji je obrazovan i osvešćen. Mi nećemo da se uhvatimo u koštac sa primitivizmom nego on danas postaje model i to je najveći problem. Prosto je, što si beskrupulozniji, imaš veće šanse da uspeš ovde, a ako si fin, normalan i uljudan, onda su ti manje šanse. To je ono što je velika opasnost i to je ono što ne slute političari. Taj odliv mozgova je godinama problem, ali on ne da se ne zaustavlja nego traje. To me zabrinjava.

Pokazujete li pred decom tu zabrinutost?

Pokušavam da im pričam bolju stranu, da im objasnim, teram ih da idu, obiđu bivšu Jugoslaviju, da upoznaju nove ljude i da shvate da je to srdačan i normalan svet, koji je, po meni, dominantan. Ja imam problem da u stvarnom životu ne osećam ono što vidim u informativnim emisijama, ja to samo u “Dnevniku” vidim, i u govorima političara.

E, to je apsurd u kom živimo. Sigurno nećemo ponovo biti jedna država, ali moramo naći model da ovo funkcionira kao jedan prostor, jer je besmisleno da između Srbije i BiH postoji granica, a nema je između Francuske i Italije. To, zaista, ne razumem. Suludo mi je da, da bih ušao u BiH, čekam dva sata u redu, zaista glupost.