Sa velikim vrućinama dolazi do opasnosti od kvarenja namirnica i trovanja hranom. Zato je veoma važno da se pridržavate ovih saveta.
Jasna Vujičić, nutricionista sa sajta „Nadijeti“, detaljno je objasnila za „Blic“ o čemu sve treba da povedemo računa, od odabira i pripreme, pa do konzumiranja namirnica.
Sve namirnice koje se lako kvare mogu postati potencijalni izvor zaraze, što se u prvom redu odnosi na sveže meso, mleko i mlečne proizvode, jaja. Visoke spoljašnje temperature pogoduju bakterijama. Meso ne kupujte ukoliko nećete da ga pripremite danas ili najkasnije sutra.
Obavezno čitajte deklaraciju proizvoda kako biste se uverili da je svež i ispravan. Ako kupujete na pijaci, obratite pažnju da li je proizvod svež, kada je ubran, da li ima nekakve nedostatke i slično.
Prodavnice velikog prometa najbezbednije
Najbezbednije je kupovati hranu u prodavnicama koje imaju velik promet robe i koje poštuju sve zakonom propisane standarde čistoće i čuvanja proizvoda. Ako pak vidite da u trgovinskom objektu drže proizvode nabacane jedne preko drugih, to je siguran znak da se ne poštuju procedure čuvanja robe. Takve objekte izbegavajte.
Na pijacama nikako mlečno
Pijace su širom Srbije u hladnijem delu godine bezbedne za promet mlečnih proizvoda, dok su u ovim tropskim danima ovde ipak moguće pojave neispravnih proizvoda zbog uslova čuvanja proizvoda. Uvođenjem mlečnih hala u kojima su uslovi čuvanja bolji, pijace postaju bezbednije za potrošače. Što se tiče onoga što nije pametno kupovati na pijaci, to su svi složeniji proizvodi koji se prave u domaćoj radinosti bez ikakvih normi i kontrole, recimo paprika u pavlaci.
Temperature skraćuju vek slatkiša
Kada pročitate deklaraciju proizvoda, obično je lako odrediti da li proizvod može i koliko da bude na temperaturi većoj od one koju naznačava proizvođač. To se može videti iz sastava i roka trajanja. Što je veća temperatura slatkiša, jasno je da im rok trajanja ističe znatno brže nego pri normalnim uslovima.
Možemo li čokoladu staviti u frižider kako bi se stegla i onda je pojesti
Ako ste, na primer, držali nenačetu čokoladu sat, dva, tri u kolima i ona se istopila, naravno da je bezbedno istu po dolasku kući staviti u frižider i jesti kada očvrsne.
Međutim, ako ne znate koliko je na stajala tako ili je ranije bila otvorena, opšta je preporuka da takve proizvode izbegavate.
Kolači do 14 dana
Vek trajanja kolača je znatno kraći od čokolade – obično je 14 dana u frižideru, pa ih u slučaju visokih temperatura ipak izbegavajte.
Saveti za putovanja
Pršuta pre salame, kačkavalj pre domaćeg sira
Što se tiče jaja, ona mogu podneti visoke temperature na putovanjima ako ste ih prethodno skuvali i nosite ih u ljusci. U sendvičima je bolje koristiti suvu pršutu od neke barene salame, kao i kačkavalj pre nego neki domaći sir.
Uložite u putni frižider za duže relacije
Svakako je za preporuku da imate putni frižider i prehrambene namirnice koje želite nositi na putovanje držati u njima.
Ako putujući sa ovakvim namirnicama prelazite državnu granicu, svejedno će vam biti oduzete, pa je svakako bolje ih pojesti pre toga.
Kuvani pirinač ne trpi visoke temperature
Bilo koja jela ili slatkiši koji u sebi sadrže kuvan pirinač ne trpe visoke temeprature duže vreme i brzo se kvare. Ako ste popodne u kolima pronašli sutlijaš koji ste jutros kupili i ostavili u autu, možete ga baciti jer nije za upotrebu.
Može li ručak da se pokvari na putu do posla?
Obično ne. Ako, međutim, nosite neki burger ili neki drugi proizvod od mesa ili pirinča na posao, treba da znate da je po standardima nekih franšiznih restorana koji rade u Srbiji usvojeno vreme upotrebe koje može biti kratko kao i vaš put do posla.
Kuvana jela imaju duži rok upotrebe a bitno je da ih nosite u ambalaži koja je čista. Ako na poslu imate frižider, odmah jelo ubacite u njega. Ako ste obožavalac kineske kuhinje (koja svakako sadrži kuvani pirinač), telefonom naručite sveže jelo i pojedite ga na pauzi, pre nego da ga donosite na posao.
Simptomi trovanja
Trovanje hranom je pojava koja se najčešće javlja tokom letnjih meseci, a kod većine je blagog inteziteta. Naravno, trovanje hranom može biti i znatno izraženije sa teškim simptomima, a može doći i do smrti.
U najčešćem broju slučajeva trovanje hranom se javlja kada osoba konzumira hranu ili piće koji su zaraženi bakterijama, bakterijskim toksinima, parazitima ili virusima. Trovanje hranom se može pojaviti i prilikom konzumiranja hrane koja nije infektivna (poput otrovnih gljiva) ili hrane koja sadrži teške metale (poput žive ili olova) ili otrovne hemikalije (insekticidi).
Simpotmi trovanja
Sve vrste trovanja hranom imaju zajedničke simptome: mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku i dijareja. Ako je bakterija krivac, uz pomenute treba dodati i glavobolju i groznicu. Simptomi se javljaju već posle sat-dva od konzumiranja hrane, a traju od jednog do sedam dana.
Trovanje koje nije infektivno ima drugačije simptome: na primer kod školjki – slabosti ili paraliza koja se od usta širi po celom telu, iritacija, osećaj toplote ili hladnoće, a kod trovanja ribom sa histaminom – crvenilo, jak bol u stomaku. Ova trovanja mogu izazvati velike posledice po nervni sistem.
Kod trovanja otrovnim gljivama – suženje zenica, suze, znoj, preterano lučenje pljuvačke, vrtoglavica, zbunjenost, koma, napadi. Trovanje organofosfatima (insekticidima) ima iste simptome kao kod trovanja gljivama.
Pravac kod lekara
Najveća komplikacija kod trovanja hranom je dehidratacija, kada telo gubi više vode i elektrolita (natrijuma, kalijuma). Bakterija listerija može izazvati probleme kod još nerođene dece, a ešerihija može negatvno uticati na bubrege. Dalje komplikacije su i artritis i krvarenje
Dijagnozu trovanja lekar lako uspostavlja fizičkim pregledom i upoređivanjem simptoma. Uz to, može zatražiti i nalaz krvi i uzorak mokraće i stolice da bi se potvrdilo prisustvo bakterija ili parazita. Ukoliko ste pojeli nešto pokvareno, obavezno potražite lekarsku pomoć.
(Agencije)