Šta se krije iza tkzv. „Inicijative tri mora“, poznatije kao „Intermarium“ (MAPA)

Dok ceo svet ove nedelje bruji o samitu G20 u Hamburgu, dan ranije u Poljskoj je održan manje zvučan sastanak grupe zemalja koje sebe nazivaju „Inicijativa tri mora“. Da u pitanju nije jedna od mnogih konferencija koje obično prolaze „ispod radara“ pokazao je i dolazak najekskluzivnijeg gosta – Donalda Trampa. Šta je zapravo „Inicijativa tri mora“, ko ju je osnovao, i šta su njeni glavni ciljevi?

Inicijativu čini savez 12 zemalja – Austrije, Bugarske, Hrvatske, Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Slovačke i Slovenije – koje za cilj imaju da povežu Jadransko, Baltičko i Crno more.

Sve zemlje su članice EU, a sem Austrije sve pripadaju bivšem socijalističko-komunističkom bloku i NATO paktu. Inicijativa je u svojoj strukturi neformalna, nema administraciju, već uključuje korišćenje zajedničkih fondova. Kao glavni ciljevi navode se jačanje infrastrukture, komunikacija, transporta i energetike.

Energetika

Kao jedan od glavnih fokusa „Inicijative tri mora“ navodi se što veća energetska nezavisnost, odnosno uvoz prirodnih energenata iz što više različitih izvora. Poljaci su se tu već istakli i ponosno naglasili da su nedavno primili prvu pošiljku američkog prirodnog tečnog gasa (LNG). Novi plan što manje energetske zavisnosti od Moskve uključuje uvoz američkog gasa od Hrvatske (gasovod Krk) pa sve do Crnog mora. Ako ste se pitali otkud Tramp na konferenciji, eto odgovora: sve se savršeno uklapa u njegov biznis-plan o većem izvozu energenata u Evropu.

Energetika nije jedini fokus „Inicijative tri mora“. Zemlje potpisnice čine 22% površine EU, ali svega 10% njenog BDP, te je plan da se ubuduće saradnja regiona centralne i istočne Evrope osetno poveća, kako bi se smanjila ekonomska zavisnost od Nemačke. „Inicijativa tri mora“ se zalaže za zajedničke infrastrukturne projekte, kao što je autoput između severa i juga kroz istok Evrope, takozvana „Via Carpatia“, a želja je i da se pomogne siromašnijim regionima uz istočnu granicu Evropske unije.

Strateški aspekt: da li je ovo američki Trojanski konj?

Iako se predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović hvali da je čitav projekat zasnovan na ideji do koje je došla zajedno sa predsednikom Poljske Andržejom Dudom, istina je malo drugačija, bar tako tvrdi američki „Volstirt džurnal“. Ugledni list je prošlog avgusta, nakon potpisivanja inicijative, tvrdio da je „sve osnovano na insistiranje, gotovo naređenje bivšeg predsednika SAD Baraka Obame, koji je još 2014. u Varšavi istakao hitnu potrebu da se zaustavi širenje ruskih energetskih investicija u Evropi“.

– Amerika će se čvrsto boriti protiv evropske zavisnosti od ruskog gasa i širenja ruskih naftnih kompanija po Evropi – poručio je tada Obama i jasno podvukao jedan od primarnih ciljeva SAD u Evropi.

Zapravo, Obama je samo „apdejtovao“ staru poljsku geopolitičku ideju o tri mora, poznatiju kao „Intermarium“. Ideja vuče korene još od srednjevekovnog poljskog carstva, a nedugo nakon Drugog svetskog rata oživeo ju je državnik Jozef Pilsudski, koji je insistirao na stvaranju konfederacije od Baltika do Crnog mora kako bi se Poljska otrgla iz čeličnog sendivča između SSSR-a i Nemačke.

Da Americi nimalo ne odgovara ruska energetska dominacija nad Evropom, na prvom samitu „Inicijative tri mora“ u Dubrovniku prošlog avgusta potvrdio je i američki general Džejms Džons:

– Rusi koriste energiju kao sredstvo pritiska na Evropu. Ovim ujedinjenjem udarićete na neprijatelje njegovim oružjem – čime je zapravo pokazao koliko je Americi stalo do ove koalicije 12 evropskih zemalja, koje je proglasio „neprijateljima Rusije“.

Bezbednosna saradnja

Još jedna važna stavka jeste to što 11 od 12 članica „Inicijative tri mora“ pripadaju NATO alijansi, koja u poslednje dve godine ubrzano gomila snage na istoku Evrope, a sve kako bi se region zaštitio od „eventualne ruske agresije“. Države članice će dodatno intenzivirati saradnju i u razmeni informacija, jačanju antiruskog bloka na istoku, kao i borbi protiv terorizma.

Dok ceo svet ove nedelje bruji o samitu G20 u Hamburgu, dan ranije u Poljskoj je održan manje zvučan sastanak grupe zemalja koje sebe nazivaju „Inicijativa tri mora“. Da u pitanju nije jedna od mnogih konferencija koje obično prolaze „ispod radara“ pokazao je i dolazak najekskluzivnijeg gosta – Donalda Trampa. Šta je zapravo „Inicijativa tri mora“, ko ju je osnovao, i šta su njeni glavni ciljevi?

Inicijativu čini savez 12 zemalja – Austrije, Bugarske, Hrvatske, Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Slovačke i Slovenije – koje za cilj imaju da povežu Jadransko, Baltičko i Crno more. Sve zemlje su članice EU, a sem Austrije sve pripadaju bivšem socijalističko-komunističkom bloku i NATO paktu. Inicijativa je u svojoj strukturi neformalna, nema administraciju, već uključuje korišćenje zajedničkih fondova. Kao glavni ciljevi navode se jačanje infrastrukture, komunikacija, transporta i energetike.

Podele u samom savezu

Ipak, da sve ne ide kao podmazano potrudile su se pojedine članice „Inicijative“ koje ne gaje snažna antiruska osećanja, konkretno Mađarska. Premijer Viktor Orban ima i više nego prijateljski odnos sa Vladimirom Putinom, a dve zemlje su nedavno potpisale ogroman ugovor o uvozu ruskog gasa u Mađarsku.

Tu je i Austrija koja nema nameru da tek tako odustane od „Severnog toka 2“ i dogovora sa Nemačkom o uvozu gasa iz Rusije. S druge strane, Poljska, baltičke zemlje i Hrvatska su najverovatnije „siguran oslonac“ za Vašington, s obzirom da će zbog svog antiruskog stava lakše ispunjavati američke sugestije i tako se pokazati kao pouzdan partner za jedinu svetsku supersilu.

Faktor zvani Poljska

Glavni član u „Inicijativi tri mora“ svakako su Poljaci. Jedna od najvećih evropskih država sa jednom od najbrže rastućih ekonomija ima konzervativnu desničarsku vladu koju je sastavio Jaroslav Kačinjski. Koliko god ne vole Rusiju, toliko im nisu dragi ni Nemci, a naročito njihova dominacija u EU. Poljaci imaju svojih mimoilaženja i sa Briselom, naročito po pitanju migranata, ali i različitog viđenja demokratije (smanjenje ovlašćenja Ustavnog suda u Poljskoj, koji je Partiji prava i pravde Jaroslava Kačinjskog praktično dala apsolutnu vlast u zemlji, izazvalo je žestok sukob na relaciji EU-Varšava).

Poljska ima tendencije da postane jedna od vodećih sila u Uniji, i teži ka makar ravnopravnom statusu sa gigantima poput Nemaca i Francuza. „Inicijativa tri mora“ je jedan od jasnih koraka ka tom cilju.

Srbija kao slepo crevo

Kada bacimo pogled na mapu zemalja članica „Inicijative tri mora“, preskakanje Srbije upadljivo bode oči. Na pomenutom samitu u Dubrovniku 2016, prilikom osnivanja same Inicijative, kao gosti članovi pozvane su i delegacije iz Albanije, Makedonije, Crne Gore, Kosova i Turske, kao i predstavnici SAD i Kine. Rusija nije pozvana, kao ni Srbija, što nažalost nije iznenađujuće.

Jedan od razloga za izostavljanje Srbije iz ovakvog projekta svakako treba tražiti u činjenici da nismo članica EU, ali i NATO. Međutim, važniji razlog mogao bi da leži u bliskim vezama naše zemlje sa Rusijom. Odbijanje da Rusiji uvede sankcije, iako je zemlja koja teži članstvu u Evropskoj uniji, bio je jedan od jasnih signala kako Amerikancima, tako i zemljama članicama Inicijative da Srbiju ne treba uvrstiti u ambiciozan projekat.

Pitanje je samo da li je odnos sa Rusijom isplativiji od ekonomskih i strateških benefita eventualnog članstva u nekom od saveza nalik na „Inicijativu tri mora“?

Umesto učešća u evropskim projektima i savezima, naša zemlja ostaje potpuno usamljena i okružena sadašnjim i budućim članicama NATO, EU, a sada i „Inicijative tri mora“. Kratkoročno, čini se da Srbija može da balansira između Istoka i Zapada. Međutim, čini se da na dugoročnom planu takva strategija može da ostavi našu zemlju van svih evropskih (i svetskih) saveza i tokova, rastrzanu između dve strane: jedne čiji deo žarko želimo da postanemo, i druge koje se čvrsto držimo, a da, pri tom, ni od jedne ne dobijamo ekonomske, političke, informacione i druge benefite čime se sva svetska dešavanja odvijaju mimo nas.

(Vladimir Filipović, Blic)