Švedska je voljna da zapošljava i radnike iz zemalja koje nisu članice EU, a sve što je dovoljno jeste pasoš i dogovor sa poslodavcem. Posao se nalazi putem direktnog kontakta sa poslodavcem u ovoj zemlji ili pomoću oglasa na internetu.
Spisak zanimanja po državama: Pročitajte ovo ukoliko tražite posao u EU
Sistem iseljeničkih viza u Švedsku ne postoji. Dovoljno je da jedan član porodice nađe posao i to je uslov da u Švedsku ode cela porodica – kaže Marija Danić iz odeljenja za migracije u Švedskoj ambasadi.
Posao je moguće naći i pomoću poznanika i rodbine koji već rade u Švedskoj. Poznavanje jezika nije obavezno za sve struke, posebno ako se radi o zanatima, ali je poznavanje engleskog prednost.
Gotovo slično je i u Norveškoj, gde je prosečno radno vreme oko 7,5 sati dnevno, ali je uz nadoknadu moguće raditi i prekovremeno. Plata se dobija jednom mesečno, a godišnje ima 30 dana odmora.
Građani koji žele da rade u Nemačkoj takođe moraju sami da nađu firmu koja će ih zaposliti – prelistavanjem štampe i kontaktiranjem agencija za zapošljavanje, kao i preko sajta jobboerse.arbeitsagentur.de.
Prednost imaju oni koji tečno govore nemački jezik. Prosečna neto plata u toj zemlji iznosi oko 2.000 evra. Troškove eventualnog lekarskog pregleda i prevoza najčešće snosi vlasnik firme.
Život u ovim zemljama, inače, je skup. U Norveškoj i Švedskoj skuplji je i do 20 odsto u proseku nego u Nemačkoj.
Želite da radite u Nemačkoj? Evo spiska zanimanja koja su im potrebna
– Za kiriju, komunalije, prevoz i hranu odlazi oko 40 odsto zarade. Prosečna stanarina je oko 600 evra, a garsonjera se može naći i za 400. Građevinski radnik može da zaradi oko 2.500, koliko i nastavnik, dok stomatolog zaradi i duplo više. Najbolje je ako stan i troškove deli troje ljudi – priča J. Simonović koja u Švedskoj radi na održanju zgrade.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
(24sata)