Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Rusija namerava da proširi vojno-tehničku saradnju sa Kubom, Venecuelom i Nikaragvom, i u tim zemljama napravi „punktove materijalno-tehničkog obezbeđenja“, izjavio je Anatolij Antonov, zamenik ministra odbrane RF. Antonov je objasnio da je Moskva zainteresovana za mogućnost da u luke spomenutih zemalja mogu da svraćaju ruski ratni brodovi kao i da vojni avioni mogu da sleću na tamošnje aerodrome.
Pregovori o tome se već vode i ako se domaćini slože Rusija bi izgradila potrebnu strukturu u tim punktovima. Zasada Rusija ima takvu tehničku bazu u Siriji, u luci Tartus. Bivše baze u Vijetnamu i na Kubi su odavno zatvorene, što je je automatski uticalo na smanjenje prisustva ruskih brodova u tim regionima, za koje Moskva sada pokazuje i politički i ekonomski interes.
Izjava ruskog zamenika ministra odbrane Anatolija Antonova ne protivreči onome što je kazao Dmitrij Rogozin, potpredsednik ruske vlade, koji je posle nedavnih pregovora na Kubi sa tamošnjim liderom Raulom Kastrom objasnio da Moskva neće da pravi bazu na tom ostrvu da ne bi „razdražila guske“.
– Vojno-tehnička infrastruktura se mnogo izmenila i nema potrebe da se približavate granicama zemalja koje na to mogu preosetljivo da reaguju – kazao je Rogozin. Jednostavnije, Rusija ne namerava da obnavlja staru sovjetsku špijunsku stanicu u mestu Lurd, koja je udaljena samo 250 km od obale SAD. Taj prislušni centar bio je osnovan 1964. godine, a u Lurdu je radilo i živelo čak i 3.000 sovjetskih građana. To je bio nekada glavni punkt iz kojeg su tokom Hladnog rata špijunirane SAD, a i hvatani su radio-signali, uključujući i one s podmornica i brodova, kao i satelitska komunikacija.
Rusija je bazu u Lurdu zatvorila 2001. godine, baš po naređenju predsednika Putina, zbog besparice ali i kao dokaz jačanja poverenja Moskve i Vašingtona. Za korišćenje špijunske baze u Lurdu Rusi su godišnje plaćali 200 miliona dolara.
Za vreme poslednje posete Putina Havani, Rusija je oprostila Kubi stari dug od 29 milijardi dolara. „Ostrvo slobode“ je Moskvi ostalo dužno još tri milijarde dolara koje bi trebalo da vrati u narednih desetak godina. Posle raspada SSSR, kada je Kremlj zaboravio na svog vernog saveznika, kubansko rukovodstvo nije više priznavalo dug novim ruskim vlastima. Fidel Kastro je otvoreno govorio da je Rusija dužna Havani jer je devedesetih godina jednostrano prekinula ekonomske odnose.
KOJI JE CILj SANKCIJA
Zapad ne krije da je cilj sankcija protiv Rusije da nanesu štetu ruskoj privredi i okrenu narod protiv vlasti, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
– Javno se kaže da je cilj sankcija da nanesu neprihvatljivu štetu ruskoj privredi, da narod oseti kako loše živi pod ovim režimom – rekao je Lavrov u intervjuu za dnevnik „Komersant“.
– Povodi za jačanje tog pritiska biraju se veoma prljavo, pa su u julu sektorske sankcije uvedene na talasu histerije dignute posle pada malezijskog „boinga“. Nepošteno je i prljavo koristiti tragediju za postizanje svog geopolitičkog cilja.
ZAMRZAVANjE CENA
Ruske vlasti spremne su da iskoriste mehanizam zamrzavanja cena ako bude neophodno, rekao je ministar industrije i trgovine Rusije Denis Manturov. Zbog devalvacije rublje, cene niza proizvoda snažno su porasle. Mehanizam regulisanja cena socijalno važnih proizvoda omogućava regionalnim vlastima da zamrznu cene u slučaju tridesetoprocentnog rasta tokom meseca. Socijalno važni proizvodi su hleb, mleko, jogurt, ulje i jaja.
(Večernje novosti)
