U supermarketima zajedno sa hranom mere i kutiju, pa tako naplaćuju više nego što bi trebalo, navode u udruženju „Zaštita potrošača“.
Istraživanje tog udruženja, tokom kojeg je proveravana tačnost merenja u 68 prodavnica trgovinskih lanaca, pokazalo je da trgovci mere hranu koju pakuju u plastične kutije tako da zakinu potrošače od sedam do čak 30 odsto, kaže za Radio 021 Nenad Bumbić iz „Zaštite potrošača“.
Kako navodi, sa hranom koju nam prodaju, ujedno nam prodaju i plastiku, odnosno ona ulazi u ukupnu težinu, pa i kutiju plaćamo po ceni kolača ili suhomesnatih proizvoda.
„Tajni kupci koje je udruženje poslalo su, na primer, u jednoj radnji kupili 270 grama sitnih kolača upakovanih u plastičnu kutiju. Nakon pravilnog merenja ispostavilo se da u kutiji ima 60 grama manje tj. samo 210 grama kolača. Cena sitnih kolača je 1.100 dinara po kilogramu pa je kupac na samo jednoj kutiji zakinut za 66 dinara. Nijedno pakovanje sitnih kolača koje su tajni kupci proveravali u toj prodavnici nije izmereno pravilno“, navodi Bumbić.
Prema njegovim rečima, proizvodi koje su kupili i u drugim trgovinskim lancima mereni su tako da je naplaćeno najmanje 20 grama više nego što treba. Trgovci čak, tvrde oni, daju i uputstva kupcima kako da sami izmere namirnice tako da pogrešno izmere veću gramažu.
U više prodavnica, na odeljenjima gde kupci sami mere i pakuju robu, postoji uputstvo u kojem je kao prvi korak navedeno da kupci treba da stave na vagu robu koju su već sipali u ambalažu, iako prvo treba da tariraju vagu, odnosno izmere praznu kutiju.
Prvo treba staviti praznu ambalažu na vagu, pa zatim pritisnu dugme sa slovom T ili natpisom Tara, tada će vaga pokazati da je težina kutije nula i tek tada treba sipati proizvod. Kupci treba da traže i od trgovaca da urade isto pre nego što sipaju željenu hranu u kutiju.
Nenad Bumbić napominje da kada bi kupci prvo merili ambalažu saznali bi da plastične kutije imaju do 43 grama i da, prateći uputstvo, sami sebe „potkradaju“ za tu težinu, tj. za 43 dinara ako kupe recimo borovnice koje koštaju 1.000 dinara po kilogramu.
Udruženje „Zaštita potrošača“ je sve trgovinske lance koje su proveravali obavestilo o tome šta su utvrdili i ostavili su im rok od tri meseca da to promene, a u septembru će ponoviti istraživanje. Ako se ispostavi da trgovinski lanci i dalje krše zakon, u udruženju kažu da će podneti prijave tržišnoj inspekciji i prekršajnim sudovima.
Prema rečima Bumbića, u tom udruženju su izračunali da kupac, sa prosečnom platom i prosečnom potrošnjom, u radnji bude na razne načine, preko mere ili kroz razne manipulacije sa pakovanjima, mesečno zakinut za oko 700 dinara.
„Probajte da kupite u nekoj prodavnici litar jogurta. Saznaćete da je to skoro nemoguće, nego da uglavnom možete da kupite kilogram jogurta. Da li je logično da se tečnost meri na kilograme? Kilogram jogurta nema jedan litar i kada nam prodaju kilogram faktički nam zakinu 4,7 odsto“, kaže Nenad Bumbić za 021.
Nacionalna organizacija potrošača Srbije ranije je ukazivala na ove probleme kada je reč o zamrznutim namirnicama, poput ribe ili povrća, gde u stvari plaćamo i led koji ulazi u težinu koja piše na ambalaži, ali se ništa nije promenilo.