Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ako se izuzmu diplomatski segmenti boravka predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Turskoj povodom otvaranja Transanadolijskog gasovoda (TANAP), u energetskom smislu ta poseta nema nikakav značaj jer taj gasovod niti prolazi teritorijom Srbije niti obezbeđuje potrebne količine gasa za našu zemlju.
Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije kaže za Danas da su količine gasa koji će se transportovati tim gasovodom već rezervisane za potrošače u Italiji i Evropskoj uniji te da zemlje poput Srbije ne mogu da računaju na snabdevanje iz tog pravca.
– Energetski gledano, Srbija od te posete nema nikakvu korist. TANAP ne prolazi teritorijom Srbije pa je samim tim jasno da nam ne garantuje ni snabdevanje gasom ni naplatu tranzitnih taksi. Taj gasovod nije projektovan za transport većih količina gasa, a i one kojih će biti već su rezervisane za potrošače u EU. Ukoliko bi se kapacitet tog gasovoda povećao, i njime započeo transport dodatnog gasa iz Irana, Kazahstana i Turkmenistana, pored već postojećeg iz Azerbejdžana, onda bi u tom slučaju mogli da razmišljamo o eventualnom snabdevanju iz tog pravca. Dotad je on za nas u energetskom smislu potpuno nezanimljiv – navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da se koncentriše na najavljene gasne projekte od kojih može da ima koristi.
– Prvi je izgradnja „Severnog toka 2“ preko koga bi Srbija mogla da se snabdeva u slučaju da Rusija prekine transport gasa preko Ukrajine 2019. godine, kako se najavljuje iz Moskve. Drugi projekat interesantan za Srbiju je proširenje gasovoda „Turski tok“ na teritoriju Evrope jer bi na taj način Srbija mogla da postane tranzitna zemlja i nađe se u veoma povoljnoj situaciji, u kojoj bi primera radi bila, da je izgrađen zaustavljeni projekat „Južni tok“ – objašnjava Vuletić.
S njegovim mišljenjem slaže se i Nikola Rajaković, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu energetike, ali dodaje da bi taj projekat mogao da bude zanimljiv za Srbiju na „drugu loptu“.
– Sasvim je jasno da TANAP koji ne prelazi preko teritorije Srbije niti garantuje gas za naše potrošače nije projekat od važnosti za našu zemlju. Međutim, u slučaju da se donese odluka o proširenju gasovoda „Turski tok“ na teritoriju Evrope onda bi moglo da se razmišlja o mogućnostima priključenja na tu gasnu konekciju. Dakle, morali bi da se stvore određeni preduslovi kako bi TANAP postao projekat od važnosti za snabdevanje gasom u Srbiji – smatra Rajaković.
Da TANAP nema značaja za našu zemlju, bar u ovom trenutku, potvrđuju i izjave predsednika Aleksandra Vučića u Eskišehiru u Turskoj odakle je gasovod svečano pušten u rad. On je istakao da je izgradnja gasovoda TANAP veoma važna jer daje nadu da region jugoistočne Evrope neće ostati izolovan kada su u pitanju veliki energetski projekti. Vučić je rekao i kako će taj gasovod znatno poboljšati energetsku povezanost tog dela Evrope čime će poboljšati i klimu za dolazak novih investitora u zemlje regiona.
Godišnji kapacitet TANAP-a iznosi 16 milijardi kubnih metara gasa, a od toga Turska će koristiti šest milijardi kubnih metara dok će preostalih deset milijardi kubika biti isporučivano evropskom tržištu. Taj gasovod je dugačak 1.850 kilometara, povezan je sa s gasovodom Kavkaz-jug (SCP) koji potiskuje gas iz ogromnog nalazišta Šah Deniz u Kaspijskom moru, a zatim šalje gas Turskoj preko Azerbejdžana i Gruzije. Drugi kraj TANAP-a povezan s Trans-jadranskim gasovodom (TAP), preko Grčke i Albanije, do Italije. Inače, SCP, TANAP i TAP formiraju takozvani „Južni gasni koridor“, čija je vrednost 40 milijardi dolara, sa ciljem da Evropa smanji zavisnost od ruskog gasa.
Podsećanja radi, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan otvorio je prekjuče TANAP na svečanosti u Eskisehiru, u središnjoj Turskoj, sa svojim kolegama iz Azerbejdžana Ilhamom Alijevom, Srbije Aleksandrom VučicŽem, Ukrajine Petrom Porošenkom i sa liderom međunarodno nepriznate „Turske republike Severni Kipar“ Mustafom Akinčijem.
