Uključivanje Rusije u dijalog Beograda i Prištine: Nož u leđa Zapada

Želja Srbije da se Rusija uključi u pregovore Beograda i Prištine izgledala bi logično, ali je drugo pitanje koliko je to realno, jer nisam siguran da će evropski i američki partneri dozvoliti Beogradu da to uradi, kaže za Sputnjik ruski stručnjak Georgij Engelhard sa Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

Komentarišući pisanja medija da bi srpski državni vrh mogao da zatraži uključivanje Rusije u taj dijalog, Engelhard naglašava da je neophodno sačekati reakciju zvanične Moskve, ali ipak ističe da ne veruje da je takav scenario moguć.

„U uslovima krize u odnosima velesila, ovakav potez će izazvati protivljenje Zapada“, ističe ruski ekspert.

Osim toga, podseća on, svojevremeno je Srbija sama pristala da kosovsko pitanje bude izvedeno iz sfere uticaja Ujedinjenih nacija, u kojima Rusija ima veoma ozbiljnu ulogu.

„Trebalo bi podsetiti i na ’berlinski proces‘, koji podrazumeva jačanje uticaja EU u zemljama Zapadnog Balkana koje još nisu postale članice Unije i, naravno, istiskivanje Rusije sa ovih prostora. Zato će Zapad svaki pokušaj uključivanja Rusije u pregovore o Kosovu doživljavati kao ’nož u srce‘“, naglašava Engelhard.

Komentarišući činjenicu da Zapad ipak sarađuje sa Rusijom kada je reč o Siriji ili Donbasu, Engelgard kaže da je po pitanju Kosova neki novi „minski format“ ipak nemoguća opcija.

„SAD sarađuju sa Rusijom povodom Sirije, ali to ne znači da je Vašington presrećan zbog toga. To se odnosi i na Francusku i Nemačku, koje učestvuju u ’normandijskom formatu‘. Jednostavno, ove zemlje moraju da sarađuju sa Moskvom jer ova pitanja ne mogu da budu rešena bez Rusije“.

Kako kaže, što se tiče Kosova, Zapad odavno smatra da je Balkan njegovo „dvorište“ i neće tolerisati famozni „ruski uticaj“ na tom području. On dodaje da bi trebalo reći da Zapad namerno preuveličava uticaj Rusije u ovom delu Evrope.

Odgovarajući na pitanje da li bi Rusija mogla da pomogne Srbiji, budući da je veći deo „svetske zajednice“ na strani Prištine, Engelgard kaže:

„To prevashodno zavisi od same Srbije. Ako zemlja ima dosledan stav, njenim spoljnopolitičkim prijateljima je mnogo lakše da pomognu Beogradu u odbrani strateških interesa. Nažalost, sa jedne strane čujemo izjave o ’suverenim odlukama‘, a sa druge strane svedoci smo da Beograd pravi ogroman broj ustupaka po kosovskom pitanju, i to dodatno ograničava prostor za manevre prijateljima Srbije, koji žele da joj pomognu“.

Na tu temu se danas oglasio i srpski predsednik Aleksandar Vučić, koji je rekao da se razgovori u Briselu vode pod patronatom EU i da Srbija ne misli da menja taj format.

„Ne mislimo da menjamo format, a ako budu tražene neke velike promene, verovatno će sve velike sile biti uključene, ali ne mislim da je to u ovom trenutku na bilo koji način u igri“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da će se dijalog u Briselu nastaviti, ali i napomenuo da je uvek važno imati dobre konsultacije i razgovore sa SAD, Nemačkom, Rusijom, Kinom… I da se podrazumeva da važna pitanja poput zamrznutog konflikta ne mogu da se rešavaju bez znanja nekih od značajnih faktora.

(Sputnik)