VELIKE PROMENE ZA PENZIONERE: Poštari neće više donositi pezije na vrata

 Budući penzioneri mogli bi da ostanu bez mogućnosti da se izjasne o tome da žele da im penziju svakog meseca donosi poštar

Posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vladan Manić založio se za to da se novim penzionerima ne dozvoli opcija primanja penzija na ruke, već da moraju da otvore tekući račun.

– U Srbiji 1,3 milion penzionera prima penzije preko tekućih računa i prošle godine to je koštalo 80 miliona dinara – navodi Manić.
– S druge strane, 426.000 penzionera primalo je penziju na ruke, što je koštalo državu 811 miliona dinara godišnje.

Zbog toga novim penzionerima ne bi trebalo dozvoliti opciju primanja penzija na ruke, već da moraju da otvore tekući račun – dodaje on.

Nesporno je da je jedan od dobrih načina borbe protiv sive ekonomije i bezgotovinsko plaćanje, odnosno obavljanje poslova preko bankovnih računa kao i svih drugih uplata jer tako postoji siguran trag da je neka novčana transakcija obavljena.

Opcija da se penzionerima ukine isplata penzija dostavom na kućnu adresu mogla bi se eventualno primenjivati na one koji će se tek pridružiti penzionerskoj populaciji, ali i to pod uslovom da u penziju ne odlaze oni koji žive u delovima Srbije u kojima nema banke ili pošte.

Jer, teško da se „stari” penzioneri mogu usloviti otvaranjem tekućih računa, tim pre što ih nekoliko stotina hiljada živi rasuto po brdima i selima Srbije u kojima ne da nema banke već ne postoji ni pošta pa im je jedini spas poštar koji im svakog meseca donosi prinadležnosti.

Uz to, veliki deo penzionera čak ni ne ume da koristi usluge banke niti bi pod stare dane mogli naučiti da raspolažu tekućim računom i onim što on nudi.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje već godinama penzionerima nudi da sami biraju način isplate penzije, a kao opcije su im ponuđeni tekući račun, kućna adresa, šalter isporučne pošte ili devizni račun.

Kada naši penzioneri žive u inostranstvu, zbog uštede, država im penzije isplaćuje tromesečno jer se one po pravilu plaćaju u valuti zemlje u kojoj sada imaju prebivalište, dok je isplata u bivšim jugoslovenskim republikama jednom mesečno, a ne dva puta kao što je to slučaj s onima koji žive u Srbiji, prenosi Dnevnik.

Po pravilima Fonda PIO, kada penzioner prvi put nakon rešenja o penzionisanju dobija penziju, ona se dostavlja na kućnu adresu.

Nakon toga penzioner ima obavezu da Fondu PIO dostavi zahtev za isplatu u kojem će navesti način na koji želi da se ona isplaćuje.

Kada u tom zahtevu naglasi da želi da prima penziju dostavom na kućnu adresu, onda to tako mora i da bude.

Za podatak da više od 400.000 penzionera danas prima penziju dostavom na kućnu adresu i da je to skupo za državu nisu krivi sami penzioneri, već činjenica da mnogi od njih žive daleko od gradova u kojima postoje ekspoziture banaka, a ima i manjih varošica u Srbiji u kojima nema otvorenih šaltera banaka, tako da, čak i kada bi penzioneri želeli i hteli da imaju tekući račun, morali bi da idu u neki drugi grad da bi došli do svojih para.

U toj situaciji oni se radije odlučuju na to da im penziju svakog meseca donosi poštar i isplaćuje na ruke.

S druge strane, penzije nisu tajna i nisu nepoznanica državi, odnosno tačno se zna koliko ima penzionera i kolika su njihova primanja, tako da, i ako ne ide sve preko tekućih računa, uvek se u dinar zna koliko novca se svakog meseca izdvaja za isplatu penzija.

Jedini gubitnici u malom korišćenju tekućih računa u bankama su zapravo penzioneri jer isplatom na ruke gube mogućnost da podignu kredit, odnosno dođu do novca i da ga onda vraćaju na rate.

Gube i mogućnost da koriste čekove neke banke pomoću kojih postoji mogućnost odloženog plaćanja.

Možda bi oni, da imaju prilike i da im se pruži mogućnost, želeli da imaju otvorene tekuće račune, ali ih je život naterao da budu zadovoljni i kada poštar stigne na vreme.

(Telegraf.rs)