ZAKLEO SE NA USTAVU PA HOĆE DA GA PROMENI: Vučić odmah traži dijalog o promeni Ustava i priznanju Kosova

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da želi da otvori društveni dijalog o Ustavu i odnosu prema KiM, kao i o odnosu prema regionu.

On je istakao i da bi taj dijalog trebalo da traje tri, šest i više meseci.

Promena ustava dugo se najavljuje, a poznavaoci prilika tvrde da ona najviše zavisi od političke volje.

Tek što je na Ustavu polozio zakletvu,novi predsednik želi da ga promeni i o tome hoće da razgovara i sa političkim strankama i predstavnicima, verskim zajednicama, civilnim društvom….

“Hajde da sednemo da razgovaramo, ako možemo da razgovaramo.

Ako možemo da se dogovorimo, mi smo nešto uradili za svoju zemlju. Ako propadne, znači da smo još jednom više brinuli o zemlji svojih dedova nego o zemlji svoje dece”, rekao je Vučić.

U Ustavu bi se mogao promeniti i deo koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, a Brisel očekuje i odvajanje pravosudnog sistema od bilo koje druge grane vlasti.

“To znači da bi se korigovalo da više Skupština ne bi birala sudije, Vrhovni sud, javna tužilaštva…”, kaže Đorđe Komlenski, funkcioner Pokreta socijalista i predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja.

Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.

O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština.

Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga i građani potvrde na republičkom referendumu.

Pre decenije Boris Tadić je kao predsednik države okupio tim eksperata za rad na ustavu. Njihov predlog prošao je Venecijansku komisiju, ali su konačan tekst ipak dogovorili političari.

Na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, procena je da će Srbija dva puta morati da izmeni najviši zakonodavni akt, osim zbog sudstva i zbog uvođenja mogućnosti da naši građani, kao građani Unije, glasaju za Evropski parlament.

(B92)