DOKAZ IZ HILANDARA: TAČIJEV PRADEDA JE SRPSKI PRAVOSLAVNI SVEŠTENIK

Nešto što sam Hašim Tači, bivši premijer a sad i predsednik okupatorske šiptarske države tzv. Republike Kosovo zna, ostatak sveta ne zna.

Zna i cela njegova familija, a bilo kojeg starijeg Šiptara starosedelaca iz Drenice ako pitate i ako sme da vam to kaže, reći će vam sledeće: zasigurno se zna i pamti da je pradeda Hašima Tačija bio Srbin, pravoslavni pop. Po imenu i prezimenu Radoslav Danilović.

Čitajući ove prve redove naše priče, prvo što će te pomisliti: „Pa ovo je prosto nemoguće i neistina“.

Evo i činjenica, nepobitnih i dokazivih.

U pismu Mitrovačkog hodže, Turčina Mula-Ibrahima, sa početka 1912. godine, koje je on pisao muftiji u Skoplju stoji ovako:

„Pravu veru su primili mnogi ovde. Među njima mnogi viđeniji Srbi, pa čak i neki popovi kao što su Milutin Jakšić iz sela Pantina, kojeg su Srbi ubrzo ubili, jer, su smatrali da je sram veliku naneo njima. U Starome Trgu pravu veru je primio pop Jovan Aksić, ali nije smeo ostati medju svojima već je tražio da se naseli ovde u Mitrovicu. U Srbici je u našu veru prešao pop Radoslav Danilović i sve svoje priveo svemogućem Alahu i pravoj veri.Ovaj Radoslav se preobratio i primio ime Jusuf, a važi za jako ugledna čoveka među svojim Kaurima. Mnogi su tamo u njegovoj parohiji pošli njegovim stopama i primili pravu veru. Ja mu ne smem verovati, Kaurin je Kaurin, držim ga na udaljenosti, već sve verske poslove i upravu nad Srbicom i tim krajem puštam već proverenom Ibri Pećancu koji drži na oku ovog Radoslava, a pravovernog Jusufa, pa mu je i rečeno, da ako šta primeti, da ga pošalje ovamo nama u Mitrovicu. Mi bi smo ovde znali kako bi sa njime. Ako je Kaurin lažno to uradio, lako će mo ga skloniti. Držimo ga stalno na oku“.

Ovaj dokumenat, u originalnom rukopisu, danas postoji u istorijskom arhivu Turske u Ankari.

Drugi dokument, koji se nalazi u biblioteci manastira Hilandara, a datira iz 1898. godine, iz manastira Sokolica potiče i to je spisak sveštenika i paroha. Kao paroh Srbički na spisku stoji pop Radoslav Danilović, za kojeg se u napomeni dopisuje da je jedan od najrevnosnijih i najboljih sveštenika, te da uživa veliki ugled kod svojih parohijana.

Tu se ispod tog spiska sveštenika još i navodi da je izvesni Radoslav nešto zabolovao, tako da je vladika morao slati sveštenika iz Žerovnice (selo pored Zvečana) da ga menja na službama, ali da se je oporavio.

Četrnaest godina nakon pravljenja ovog spiska, taj isti pop Radoslav se preobratio u Islam. Niko ne može sa sigurnošću da zna zašto je to uradio, jer, je važio za jako uglednog čoveka i cenjenog sveštenika.

Poznato je da je u to vreme, pre balkanskih ratova, masa Srba po Raškoj oblasti i severu Kosova poturčeno silom. Da li je i u ovom slučaju sila bila presudno da pop Radoslav, a pradeda Hašima Tačija promeni veru, ne zna se sa sigurnošću.

Primivši Islam, pored žene, popadije sa kojom je živeo, novo pečeni Musliman Jusuf, a bivši pop Radoslav ženi se sa još jednom ženom Arnautkinjom iz nekog zaseoka sa Ćićevice, ona umire na porođaju sa prvim detetom. A tek sa drugom Arnautkinjom koja je bila iz Glogovca dobija dedu Hašima Tačija i još četvoro dece.

Zanimljivo je, da iako nije kao musliman dobio versku upravu nad stanovništvom, većinu svojih parohijana uspeo da preobrati u Islam, verovatno se nadajući da će da postane hodža i nanovo dobije versku upravu tu u Srbici. Nikada do kraja života, 1929. godine to nije uspeo, iako Turci već dugo nisu tuda vladali.

Krsna slava Danilovića je bila Mitrovdan, a ima i zanimljiv podatak, da deo te familije Danilovića, koji nisu se hteli poturčiti, prebegli su u ondašnju Srbiju i naselili se u sam grad Kraljevo, gde njihovi potomci i danas žive.

Jasno je da Hašim Tači u sebi ima jako malo arbanaške krvi i to samo po ženskoj liniji u tri generacije. Zasigurno se zna da je ovo njemu poznato i da je pred svedocima, u Bregi Hodžes poviše Ponoševca, u glavnom štabu UĆK, revoltiran neuspehom terorističkih komandanata na terenu, na jednom od sastanaka to javno i rekao. Kako su oni Šiptari nesposobni, a da imaju veliku sreću da on u sebi ima srpske krvi i da trebaju biti srećni da ih on kao takav vodi.

O tome i danas postoje svedoci. Jedan od njih je to javno i rekao u jednoj televizijskoj emisiji 2005. godine na jednoj Pećkoj lokalnoj televiziji. Naravno, ismejan je, na njega su počeli da bacaju i drvlje i kamenje, voditeljka ga je tada u emisiji javno pitala da li se on drogira ili je pod uticajem alkohola. Nakon mnogobrojnih pretnji, upućivanih njemu i njegovoj porodici, pobegao je sa Kosmeta i zatražio i dobio politički azil u Brazilu. Sada živi u Sao Paolu.

Hašim Tači to zna, jako dobro, međutim, krije to iz političkih razloga. Svestan da bi ga politički protivnici naprosto „rastrgli“ kada bi to saznali i kada bi imali ikakve dokaze o tome. Na Mitrovdan, proverite ako imate načina, svestan da mu je to Krsna Slava, Tači ništa ne radi. Ne dolazi na posao.

Kako je njemu, koji sve to zna, a opet mora da radi po diktatu Amerike i njenih saveznika, ne bih znao. Da negira svoju prošlost možda i može, ali svoju krv ne može da istoči. Neka mu je Bog ili Alah na pomoći.

(Balkanoid, vestionline.com)