Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Foto: Profimedia/Alamy, Privatna arhiva, Telegraf
– Bio sam tri dana bez vode i hrane. Povremeno bi mi davali vodu pomešanu s naftom da bi me održavali u životu – priča Miroslav Tomić
Miroslav Tomić koji je uspeo da preživi kidnapovanje u Libiji kada su ga otrli pripadnici terorističke organizacije Boko Haram rekao je da su ga mučili, vezali za automobil i vukli
– Nisam odmakao ni 15 metara, ispred mene su iskočila trojica muškaraca. Odmah sam znao da su to pripadnici Boko Harama, video sam crne kundake, na kojima piše ISIS. Zavezali su mi noge i ruke i stavili me u prtljažnik mog džipa. Posle nekog vrmemena zaglavili su se u pesku – priseća se Miroslav, prenosi “Alo!”.
Iako govori arapski, pravio se da ih ne razume. Naredili su mu da vozi.
– Čuo sam kako su rekli: “Bolje da ga ne ubijemo sad, nego da ga iskoristimo”. Slupali su mi telefon. Njihovo nepoznavanje engleskog jezika mi je produžilo život. Stavili su mi nož pod grlo i naredili da prevodim navigaciju. Prevodio sam pogrešno, kupujući vreme – objašnjava Miroslav.
Dve hiljade kilometara dalje su se zaustavili.
– Bio sam tri dana bez vode i hrane. Povremeno bi mi davali vodu pomešanu s naftom da bi me održavali u životu. U toku noći uspeo sam da pregrizem konopce. Ujutru su me dvojica izvela napolje, jedan s uperenom puškom, drugi s nožem. Rekoše mi da se pomolim bogu. Pomislio sam da je bolje da umrem od metka, a ne do noža – priča Miroslav.
– Podigao sam kamen i udario vojnika s nožem u prepone, pa u glavu. Podigao sam ga i koristio kao štit. Treći vojnik, je stajao na litici i hvatao signal od satelita. Počela je pucnjava, jedan metak mi je okrznuo čelo, drugi deo iznad uva. Pao sam. Zavezali su mi noge i ruke, pa me vezali za džip i vukli po putu jedne doline, gde su me ostavili da iskrvarim na suncu – prepričava Tomić.
Život duguje plemenu Crni Tabu.
Miroslav je njimna dva meseca pre otmice pomagao i komandant je rekao da im je brat. Kad su čuli za otmicu, krenuli su u potragu.
– Deset dana me Crni Tabu negovao ranjenog. Mazali su me krvlju antilope da mi rane brže zarastu. U hladnim pustinjskim noćima grejali su me svojim telima. Tako smo putovali dok nismo stigli u bolnicu – ispričao je Mirosalv.
(Telegraf.rs)
