Home / SPEKTAR / ROBOVSKA SRBIJA: POSLE ZAHTEVA EU DA BUDEMO NEPRIJATELJI RUSIJI, TRAŽE TO ISTO I ZA KINU

ROBOVSKA SRBIJA: POSLE ZAHTEVA EU DA BUDEMO NEPRIJATELJI RUSIJI, TRAŽE TO ISTO I ZA KINU

Predrag Simić smatra da kinesku kupovinu solunske luke i izgradnju železnice kroz Srbiju Brisel doživljava kao pokušaj razbijanja EU na istok i zapad.

Zapadni zvaničnici su srpskim političarima do sada stavljali do znanja da bi Beograd morao odnose sa Rusijom da uskladi sa politikom EU, ali do sada niko otvoreno nije srpsko-kineske odnose stavio na listu spornih pitanja.

Da se nešto promenilo, diplomatski izvori u Beogradu naslućuju na osnovu nastupa ministra spoljnih poslova Ivice Dačića koji je poručio svima da se manu politike pritisaka prema Srbiji, pogotovu kada se radi o odnosima Beograda sa Moskvom i Pekingom.

Srbiji je zamerano što sa Kinom pravi tako dobre odnose, „a onda ode delegacija iz velikih evropskih država i potpiše ugovore od stotinu milijardi evra sa Kinom, a mi mali i jadni, ne možemo da potpišemo nijednu milijardu. A i to kad potpišemo nekome smeta”.

Iako od Dačića nismo saznali ko je i zašto konkretno zamerio Srbiji što njeni odnosi sa Kinom postaju sve bolji, profesor FPN-a Predrag Simić nema dilemu da su packe mogle da stignu samo sa dve adrese – iz Brisela i Vašingtona, to jest od istih onih koji su Srbiji zamerali zbog stava u vezi sa Ukrajinom, to što ne osuđuje Rusiju, onih koji joj zameraju što ne odustaje od Južnog toka…

Prema njegovom mišljenju, odgovor na pitanje zašto zapad ima problem zbog saradnje Pekinga i Beograda leži u novom kineskom putu svile.

„Novo kinesko rukovodstvo, sa Si Đinpingom na čelu, ima projekat kojim želi da kopneni promet sa Evropom zamene železničkim, to jest da izgrade ekonomski pojas novog puta svile. Veoma je važan i pomorski pravac tog puta, zbog čega su 2009. godine Kinezi otkupili veliki deo solunske luke.

Prvi voz koji bi tom novom trasom roba trebalo da stigne u Evropu prošao je pre dva meseca upravo preko Srbije”, objašnjava Simić pozadinu problema EU dodajući da bi novi kineski železnički i pomorski put mogao da se nazove i kineskim južnim tokom.

Prodor Kine u ovaj region u onoj meri koja zabrinjava više Brisel nego Vašington, počeo je krajem prošle godine kada je u Bukureštu održan samit kome je prisustvovao kineski premijer i šesnaest predsednika vlada centralne i istočne Evrope (među njima bio je i tadašnji srpski premijer Dačić).

Tada je kineski premijer Li Kećeng obećao ulaganja u ove zemlje, vredna deset milijardi dolara. Za zapad je posebno neprijatno bilo to što su samitu prisustvovale ne samo zemlje koje nisu u EU, već i mnoge članice EU. Briselu svakako nije prijala poruka mađarskog premijera Viktora Orbana koji je, izrazio zahvalnost Kini na sredstvima koje će uložiti, a što „evrozona nije u stanju da obezbedi”.

Zato ne čudi upozorenje koje je zemljama centralne i istočne Evrope uputio zvanični Brisel upozorivši ih da „prilikom zaključivanja ekonomskih sporazuma sa Kinom ne prekrše regulatorne propise EU”.

Prema Simićevim rečima, ta konferencija i kupovina solunske luke, kao i put železnice kroz Srbiju, u Briselu se tumače kao pokušaji da Kina uđe na mala vrata i da razbije EU na istok i zapad. U Briselu se, kako kaže, čak upotrebljavaju dosta teške reči u tom pogledu.

„To što je Kina spremna da plati modernizaciju pruge od Budumpešte do Beograda kao deo Koridora 10, želja da se gradi i deo Koridora 11 prema Čačku, ulaganja Kostolac, most na Dunavu, sve se to Briselu baš ne sviđa mnogo i doživljava se kao zabijanje klina u EU.

Kost u grlu im je i naš mali udeo u kineskom putu svile”, ocenjuje Simić i dodaje da je apsurd još veći zato što u ovome učestvuju i Amerikanci, pošto kompanija „Hjulit Pakard” preko pirejske luke sve svoje kompjutere i štampače koje pravi u Kini pretovaruje za Evropu, jer im je Pirej postao bliži od Roterdama i Antverpena u koji su ranije odlazili.

Činjenica da neko Beogradu spočitava dobre odnose sa Kinom potpuno je nova za javnost, kaže Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose.

Ovo je u neku ruku nova tema što se javnosti tiče i mislim da treba sve to pažljivo izanalizirati i videti suštinu kritičke primedbe na saradnju Srbije i Kine i polazeći od toga zauzeti uravnotežen stav. Teško je dopustivo da neko vrši pritisak na Srbiju kada mnoge zemlje, uključujući i najveće sve uspešnije razvijaju saradnju sa tom zemljom”, objašnjava Lazić koji inače zamera Dačiću što je u javnost izašao sa poluinformacijom ako već nije bio spreman da kaže ko vrši pritisak.

U ovoj kritici nema ničeg čudnog, jer se na zapadu insistira da Srbiji vodeći spoljnopolitički partneri budu EU i SAD pošto je reč o zemlji koja pretenduje da uđe u EU, smatra Dragan Đukanović, član Foruma za međunarodne odnose.

„Ta insistiranja su što se tiče usklađivanja spoljne politike Srbije sa zajedničkom spoljnom politkom EU nešto što ide korak po korak. I to je jedna od bitnih stavki u procesu pridruživanja. Moguće je da će se nastaviti pritisci da se redefiniše odnos, ne samo prema Kini nego i drugim nezapadnim činiocima svetske politike”, zaključuje Đukanović.

Za modernizaciju pruge Beograd–Budimpešta 2,4 milijarde evra

Prema grubim procenama, vrednost investicije u modernizaciju pruge Budimpešta–Beograd, za šta je zainteresovan Peking, jeste 2,4 milijarde evra, od kojih je za srpski deo pruge potrebno nešto manje od 900 miliona evra. Projektna dokumentacija za taj deo pruge se radi i biće završena tokom sledeće godine.

(Politika)

Check Also

OTAC MI JE UBRIZGAO ŠPRIC KRVI ZARAŽENE HIV-om: IMAM SIDU, A SAD SAM SAZNAO I ZAŠTO JE TO URADIO.. (VIDEO)

Kada je otac Brajana Džeksona ubrizgao svom sinu špric pun krvi zaražene sidom, nadao se …