Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Pre 14 godina umro je Dragoslav Avramović, DEDA AVRAM, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994. kojim je suzbio hiperinflaciju u SR Jugoslaviji i čijeg se dinara Srbi rado sećaju jer je vredeo koliko i MARKA!
Pre više od dvadeset godina doktor Avramović pronašao je lek za HIPERINFLACIJU koja je divljala u tadašnjoj SRJ i od svakog Srbina pravila lažne milijardere. Njegov, novi, dinar vredeo je koliko i jedna nemačka marka. Na njegovu inicijativu i po planu koji je on osmislio septembra 1993. godine donet je Zakon o denominaciji nacionalne valute. On je tada izbrisao šest nula, pa je 1. oktobra dotadašnjih milion dinara postalo – jedan dinar.
Ipak, tim zakonom inflacija nije odmah stala već je krajem godine štampana novčanica od 500 milijardi dinara sa likom Jovana Jovanovića Zmaja. Cene su se udvostručavale svakih 17 sati. Oni koji su tih dana dobijali jednog „zmaja“ pa za njega želeli da kupe hleb od samo devet milijardi dinara, to su teško uspevali, jer prodavac gotovo sigurno nije imao sitno.
Kilogram sendvič-mortadele tada je koštao velikih 4.160 milijardi, švargla je bila 3.120 milijardi, piknik kobasice koštale su 12.770 milijardi, za čajnu i sremsku kobasicu bilo je potrebno 11.000 milijardi, a za zimsku salamu oko 20.000 milijardi dinara. Litar sirćeta je bio 1.802 milijarde, aleva paprika od 100 grama 1.100 milijardi. Kesica mlevenog bibera oko 700 milijardi. Prašak za pecivo je bio 260 milijardi, a vanilin-šećer 120 milijardi dinara.
Savezni zavod za statistiku je tada, na primer, saopštio da je inflacija u tom decembru u odnosu na novembar iznosila 178.882 odsto. To znači da je u decembru bila oko 28 odsto dnevno, ili oko 1,05 odsto na sat. A, gledano godišnje, iznosila je neverovatnih 116 biliona odsto. I troškovi života u decembru 1993. godine uvećani su u odnosu na novembar za 283.900 odsto!
Krajem januara 1994. godine dobili smo novi dinar, jaku nacionalnu valutu koja je trebalo da prokrči put ekonomskom prosperitetu naše zemlje. Avramović na čelo Narodne banke dolazi nekoliko meseci kasnije, uz ogromnu podršku javnosti.
– Mera jakog dinara je da se za njega može kupiti pljeskavica na Zelenom vencu, kesica girica ili burek – rekao je Avramović kome nije bilo teško da se u merenju snage dinara zaputi na pijacu i da sa seljacima, proizvođačima, nakupcima i ostalima za tezgom razmeni dileme da li nešto mora biti toliko skupo.
Sumirajući svoju dugogodišnju borbu sa vetrenjačama, jednom prilikom je rekao za „Novosti“: „Ja vam dođem kao trkač. Sav svoj pedesetogodišnji rad i iskustvo sam uložio u ovaj projekat. Ili ću proći kroz cilj, ili potreti sve što sam uradio.“
Superdeka, koji je svima ostao u sećanju, umro je 26. februara 2001. godine u mestu Rokvil kod Vašingtona. Sahranjen je 10. marta 2001. u Beogradu, na Novom groblju.
BIOGRAFIJA:
Dragoslav Avramović je rođen 14. oktobra 1919. u Skoplju gde je završio gimnaziju 1937. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1941. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1956. godine.
Bio je savetnik NBJ od 1951. do 1953, rukovodilac stručnog tima za mobilizaciju inostranih sredstava od 1946. do 1951. Od 1953. do 1977. godine radio je kao ekonomista u Svetskoj banci. U Svetskoj banci je od šefa Odeljenja za opšte studije napredovao do mesta direktora. Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije UN za trgovinu i razvoj UNCTAD za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja (Ženeva, 1980 — 1984); ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj (Vašington, 1984 — 1988).
Njegovim programom je 24. januara 1994. zaustavljena hiperinflacija i dinar postao 1:1 u odnosu na nemačku marku.
Od 2. marta 1994. do 15. maja 1996. godine bio je guverner NBJ i glavni koordinator priprema Ekonomskog, socijalnog i finansijskog programa 1995-1997.
Dragoslav Avramović je bio simbol stabilnosti dinara posle hiperinflacije iz 1993. Bio je lider „Saveza za promene”. Imao je veliku popularnost u narodu. Kod pristalica Slobodana Miloševića bio je drugi političar po rejtingu, a kod Miloševićevih protivnika prvi.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 27. oktobra 1994. godine.
(Telegraf.rs)
