SENZACIONALAN OTKRIĆE: Nemci pokrenuli fuzioni reaktor – beskonačan izvor energije!

U postrojenju za nuklearnu fuziju “Vendelštajn 7-X” u Grajfsvaldu (Nemačka) fizičari su prošle nedelje proizveli prvu plazmu. Oko deset miligrama helijuma dovedeno je u magnetno polje vakuumske komore postrojenja teškog 725 tona i zagrejano do temperature od milion stepeni.

“Ovo je divan dan”, izjavila je naučni direktor Sibile Ginter posle prvog eksperimenta, obavljenog u četvrtak. U postrojenju Instituta za fiziku plazme Maks Plank (IPP) u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija, treba da bude ispitano stapanje nuklearnih jezgara u svrhu proizvodnje pretežno čiste energije.

Stručnjaci za nuklearnu fuziju nameravaju da u budućnosti koriste iste procese kakvi se odvijaju i na Suncu, gde se atomi vodonika stapaju u teže atome helijuma. Prilikom tog procesa oslobađa se izuzetno mala masa, koja se pretvara u energiju u skladu sa formulom E=mc2. Da bi tu reakciju iskoristili za snabdevanje energijom na Zemlji, neophodna je proizvodnja plazme, tj veoma vrelog gasa.

U postrojenju “Vendelštajn 7-X” fizičari ispituju da li se takav gas zagrejan za 100 miliona stepeni može pola sata držati zatvoren. Više desetina superprovodljivih kalemova proizvode kavez od magnetnih polja iz koga vrela atomska jezgra i elektroni teško mogu da pobegnu. Veoma razređeni helijum se zagreva mikrotalasima na temperature od pet do deset miliona stepeni, kako bi se gas jonizovao i prešao u stanje plazme.

Eksperimentalni reaktor, međutim, za sada, neće fuzionisati atomska jezgra kako bi proizvodio struju, jer bi za to bila potrebna mnogo veća mašina.

Fizičarima iz Grajfsvalda je cilj da utvrde da li fuzioni reaktori mogu da se konstruišu po drugačijem principu od onog koji je korišćen u Međunarodnom fuzionom reaktoru Iter, na jugu Francuske. “Vendelštajn 8-X”, je pored postrojenja u Japanu, najveći fuzioni eksperiment tipa “Stelarator”.

“Proizvodnja helijumske plazme je naša generalna proba”, kaže direktor Instituta u Grajfsvaldu Tomas Klinger. Sa deuterijumom, teškom varijantom vodonika, institut će početi da radi najranije 2017. Kada se koristi ovaj izotop, stvara se mala količina radioaktivnog zračenja.

Pogledajte video:

(ipp.mpg.de / Blic)