AKO BUDE OBJAVLjENO DA JE BAJDEN ODNEO TESNU POBEDU- TRAMP ĆE SVOJE PRISTALICE POZVATI NA ORUŽJE

Nurijel Rubini (62) jedan je od najpoznatijih svetskih ekonomista. Profesor na Stern Skul of Biznis u Njujorku, on je jedan od retkih koji je prognozirao pucanje američkog balona nekretnina i finansijsku krizu u 2008. Takođe je bio među onima koji su rano upozorili na to da će KOVID-19 ukočiti ekonomiju.

ŠPIGL: Gospodine Rubini, pandemija je globalnu ekonomiju bacila na kolena, a milioni ljudi ostali su bez posla. Da li je ova kriza  ozbiljna kao Velika depresija 1930-ih?

Rubini: Udar je veći nego što je tada bio. Prošle su godine od 1929. do punog obima krize. U poređenju sa današnjim, to je poput olupine voza sa usporenim kretanjem. Sada se svetska ekonomija urušila u roku od nekoliko nedelja, a samo u Sjedinjenim Državama više od 40 miliona ljudi je nezaposleno. Mnogi veruju da će se ekonomija jednako brzo ponovo ubrzati, ali to je zabluda.

ŠPIGL: Ne verujete u oporavak u obliku slova „V“ uprkos velikim paketima ekonomskih stimulacija? Uostalom, 2,5 miliona novih radnih mesta je u maju ponovo otvoreno u SAD.

Rubini: Naravno, uspon ćemo videti u drugoj polovini godine. Ali, to neće biti stvarni uspon, već iluzija. Ekonomija je pala tako naglo da je praktično neizbežno da će se u jednom trenutku ponovo pribrati. Ali, to ni na koji način neće nadoknaditi pad. Čak i na kraju 2021. američka ekonomija će i dalje biti ispod nivoa sa početka 2020. godine; previše toga se pokvarilo.

Stopa nezaposlenosti smanjiće se na 16 ili 17 procenata – tokom finansijske krize bila je samo 10 procenata. U maju je bilo svega 2,4 miliona otvorenih radnih mesta nakon što su 42 miliona izgubila posao za poslednjih nekoliko meseci. A stvarna stopa nezaposlenosti mnogo je viša od službeno izmerene.

ŠPIGL: Na berzi se stvari očigledno vide drugačije, akcijama se već trgovalo na istom nivou kao i početkom godine.

Rubini: Berza se zavarava. Investitori se klade da će biti dodatnih ekonomskih stimulativnih paketa i oporavka dobiti u obliku slova „V“. Ali za ljude ovde u Sjedinjenim Državama to ne znači ništa.

ŠPIGL: Otkad to Amerikanci ne brinu o berzi?

Rubini: Na Volstritu velike korporacije daju ton, posebno banke i tehnološke kompanije. Preživeće krizu jer im država nikada neće dozvoliti da propadnu. Oni će izbaciti ljude na ulicu, smanjiti troškove i na kraju će imati još veću tržišnu moć nego ranije. Ali, ono što mi ovde zovemo Mejnstrit, male i srednje kompanije, to ne mogu. One bankrotiraju. Procenjujem da će svaki drugi restoran u Njujorku morati da se zatvori, ali MekDonald’s će preživeti. A to nije sve.

ŠPIGL: Šta još?

Rubini: Najbogatijih 10 procenata Amerikanaca poseduje 80 procenata bogatstva na berzi, dok 75 procenata uopšte nema akcije. Studija Federalnih rezervi pokazuje da 40 odsto Amerikanaca nema 400 dolara u gotovini da bi se pripremilo za vanredne situacije. Sada doživljavamo ovo vanredno stanje. Sistem je bolestan i ljudi izlaze na ulice zbog toga.

ŠPIGL: Mislite da protesti posle policijskog ubistva Džordža Flojda takođe imaju socijalnu komponentu?

Rubini: Naravno! U oblasti u kojoj živim, u Boveriju na Donjem Menhetnu, tri četvrtine demonstranata je belo. Mnogi od njih su mladi i pripadaju gradskom „prekarijatu“, novoj podklasi koja je zamenila tradicionalnu radničku klasu, „proletarijat“, u ekonomijama sa naprednim uslugama. Prekarijat čine privremeni radnici, frilenseri, ljudi koji rade na sat, oni koji rade po ugovoru – iako često imaju univerzitetsku diplomu. Oni koji nisu u redovnom radnom vremenu više ne dobijaju državne transfere nakon tri meseca. Ti ljudi više ne mogu da plaćaju kiriju i račune za telefon, a struja i voda su im isključeni. Biće dugo vruće leto.

ŠPIGL: To će značajno umanjiti šanse Donalda Trampa za ponovni izbor, zar ne?

Rubini: U pravu ste. Ali Džo Bajden će morati da pobediti sa vrlo velikom razlikom da bi Donald Tramp otišao iz Vašingtona. Predviđam da se to neće dogoditi. Ili će se Tramp jedva zadržavati na vlasti, iako podrška među belom radničkom klasom, koja ga je dovela na funkciju, opada. Ili će izgubiti tesom razlikom, ali neće priznati rezultate.

ŠPIGL: Vi stvarno verujete da bi se on zabarikadirao u Beloj kući?

Rubini: Naravno. Tramp neće ići pred Vrhovni sud kao Al Gor i tražiti ponovno prebrojavanje glasova ukoliko rezultati izbora u nekim okruzima budu izjednačeni. Kriviće Kinu, Rusiju, crnce ili imigrante i ponašati se poput diktatora banana republike. Pozvaće svoje sledbenike na oružje – tamo ima dovoljno naoružanih belih fašista. Podseća ih dovoljno često na Drugi amandman koji Amerikancima omogućava posedovanje oružja.

ŠPIGL: Gadan scenario. Tramp će verovatno kriviti i Federalne rezerve za ekonomski razvoj. Želi da Fed još snizi kamatne stope.

Rubini: Fed je već učinio sve što nije morao da radi. Spasio je banke, finansijske investitore, hedž fondove i upravljače imovinom prelavivši tržišta likvidnošću. To je bilo ispravno u kratkom roku da se izbegne deflacija. Ali, javni dug je toliko visok da vlade i kompanije mogu sebe refinansirati samo ako kamatne stope ostanu ultra niske. Fed to mora pokazati kupovinom obveznica i na taj način povećavajući njihove cene i snižavajući kamatne stope. Dugoročno se neće izvući. Fed je u istoj situaciji kao i sve centralne banke širom sveta.

ŠPIGL: Mislite da su centralne banke izgubile nezavisnost?

Rubini: Apsolutno. Pogledajte: u decembru 2018. godine predsednik Feda, Džerom Pauel, najavio je da će podići kamatne stope i smanjiti bilans centralne banke zaustavljanjem kupovine obveznica. Kao rezultat toga, berza je pala za 20 procenata. Pauel se brzo povukao i danas je bilans stanja Fed dvostruko veći nego ranije. Dugoročno gledano, to će dovesti do inflacije.

ŠPIGL: Kako se to može dogoditi kada je toliko ljudi nezaposleno, a ekonomija zaista nema čvrsto tlo pod nogama?

Rubini: Dogodiće se jer ćemo doživeti negativan šok na strani ponude. Možda zvuči tehnički, ali lako je objasniti.

ŠPIGL: Samo napred.

Rubini: Globalizacija je godinama držala niske troškove radne snage i proizvodnje, samo na 2,5 milijardi jeftinih radnika iz Indije i Kine. Ali globalizacija je već dostigla vrhunac nakon finansijske krize, a pandemija je pojačala taj trend. Svedoci smo renacionalizacije, raspadaju se lanaci snabdevanja, imamo trgovinski sukob Kine i Sjedinjenih Država.

ŠPIGL: Znači, očekujete da cene porastu na sve strane?

Rubini: Uzmite primer 5G tehnologije: Nokia i Erikson su 30 odsto skuplji a 20 odsto manje efikasni od Huaveija. Dakle, ako se neka zemlja odluči protiv Huaveija za širenje 5G, za što postoje dobri razlozi zbog bezbednosne politike, cene svih vrsta krajnjih proizvoda, od 5G usluga do tostera i mikrotalasa sa 5G čipovima, automatski će rasti. A to na kraju vodi ka inflaciji.

ŠPIGL: Ali, tada bi kamatne stope morale rasti.

Rubini: Po udžbeniku, da, ali to se neće dogoditi. Države i kompanije bi u suprotnom svoje budžete i bilanse uvalile u teškoće.

ŠPIGL: Da li vas je iznenadilo koliko novca Evropljani odjednom mobilišu za stabilizaciju svojih ekonomija?

Rubini: Ne baš. Napokon, stvar je u održavanju evrozone. Bez akta solidarnosti, naročito bi se Italija urušila i napustila zajedničku valutnu zonu. Tada bi sve bilo gotovo.

ŠPIGL: Kad je reč o paketu pomoći u iznosu od 500 milijardi evra, koji se Nemačka i Francuska nadaju da će zajedno sastaviti, nemački ministar finansija Olaf Šolc govorio je o evropskom trenutku Hamiltona, imajući u vidu prvog američkog ministara finansija Aleksandra Hamiltona, koji je postavio finansijske  osnova za američku naciju. Da li Šolc preteruje?

Rubini: Naravno da preteruje. Paket je u redu i dobar je, ali tu nedostaju dva ključna preduslova za evropsku saveznu državu: prvo, komunikacija obaveza – italijanski dug je i dalje dug Italije. I drugo, zajednički budžet značajne veličine, tj. od 20 ili 30 procenata bruto domaćeg proizvoda, a ne, kao što je to sada slučaj, od samo 2 procenta.

ŠPIGL: Po nemačkim standardima, odluke nemačke vlade su revolucionarne.

Rubini: Ne možete uvek da kažete ne! Berlin ne može biti protiv činjenice da budžet EU raste i da Evropska centralna banka igra veću ulogu a istovremeno se iznenađuje kada sve ide dalje. Tada bi Evropa bila mrtva! Srećom, kancelarka Angela Merkel na vreme je shvatila o čemu je reč. I trenutno je toliko popularna da može da progura te stvari. Sumnjam da bi to pod njenim naslednikom bilo moguće, bez obzira ko postao vođa njene stranke i kancelar.

ŠPIGL: Ali sledeća kriza već vreba iza ugla: Bregzit. Hoće li Britanci ponovo zatražiti produženje prelaznog perioda?

Rubini: Razgovaram redovno sa predstavnicima britanske vlade i imam utisak da se oni jasno kreću ka tvrdom Bregzitu. London ne želi sporazum o slobodnoj trgovini poput onog između EU i Kanade, jer vlada zaista želi jasan rez. To je, naravno, ludo. Kamioni će se gomilati na carinskoj granici, evropska berza će naglo pasti, britanska ekonomija će takođe pasti, a takođe će pasti i evropska ekonomija, mada ne u istom stepenu.

ŠPIGL: Postoji li nešto što vam daje nadu?

Rubini: Nada? Morao bih razmisliti. Dobro je što su vlade tako brzo i masovno reagovale na pandemiju i njene posledice. A inače? Bojim se da će naredne godine biti upamćene kao propast i katastrofa. Možda će globalna ekonomija nakon toga biti održivija. Ali, zasad sve izgleda mračno.

(Tekst je objavljen u Špiglu, br 25/2020. – original)