AKO RAZMENIMO TERITORIJE sa tzv. Kosovom, EVO ŠTA ĆE SE DESITI…

Šta bi na terenu predstavljalo razgraničenje, a šta korekcija granica, kao i šta svetske sile kažu o ovim predlozima rešenja za Kosovo koji se sve jače lansiraju iz Beograda i Prištine?

O tome smo razgovarali sa gostima emisije „Svet sa Sputnjikom“, diplomatom Zoranom Milivojevićem i bivšim generalima Mitrom Kovačem i Božidarom Delićem.

Zemlje Zapadne Evrope poput Velike Britanije i Nemačke rezolutno su reagovale protiv „promene granica“, a Rusija i Kina su iznele decidan stav da ne odustaju od podrške Srbiji na liniji međunarodnog prava, podseća Milivojević.

„Rusi su se ogradili sa tri tačke koje je Zaharova iznela u Beogradu, a kineski ambasador u Beogradu je rekao da smatra da se uopšte ne treba odricati prava na Kosovo i Metohiju. Po njihovom iskustvu, treba imati strpljenja, kao što su oni imali kada su u pitanju Hongkong i Makao, ali u suštini smatraju da Srbija sa tim ne bi trebalo uopšte da trguje“.

Kada su u pitanju tri ruska stava, Milivojević kaže da su oni potpuno razumljivi.

„Prvi je da o KiM ne treba razgovarati kao o posebnom slučaju, i to se potvrdilo jer on to zaista i nije. Drugo, podsetili su da nije bilo referenduma. Oni to navode zbog Krima, jer je tamo mnogo čistija i jasnija situacija. Treće je da je međunarodno pravo i dalje važeće i da Srbija treba da ima to u vidu i da vodi računa. Dakle, odbijaju priču da se Kosovo i Metohija dovedu u bilo koju drugu poziciju osim onoga što je sadašnje stanje. To nije država, pod mandatom je UN, i u tom kontekstu mora i da se rešava“, dodaje Milivojević.

Diplomata smatra da su dobre strane novih inicijativa za Kosovo reakcije koje su pokazale da kosovsko pitanje nije mrtvo i da stvar nije završena. Naglašava da smo svedoci novih međunarodnih okolnosti — Zapad je sve više podeljen, a Rusija i Kina jačaju svoju globalnu poziciju i argumenti Srbije za rešavanje statusa KiM dobijaju na snazi.

Milivojević navodi i slabosti Vučićevog predloga za razgraničenje — otvoreni su unutrašnji frontovi i politički i sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a predsednik sugeriše na odricanje od dela teritorije.

Penzionisani general major i predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač kaže da je minulih godina mnogo toga urađeno naopako po budućnost rešavanja kosovskog pitanja: administrativna linija je pred narodom prikazivana kao neka propusna linija, govorili su nam da to nije granica i da će se praviti montažni objekti koji će se brzo demontirati, da će na istim punktovima biti i organi Republike Srbije i privremenih vlasti iz Prištine. Kako je vreme sazrevalo, Kovač kaže da je ta administrativna linija sazrevala do granice.

„Nema mesta govoriti o promeni granica na Balkanu i Evropi nakon Drugog svetskog rata, i to se zaista ni ne može činiti mimo rata. U pravu je nemačka kancelarka kada kaže da ne treba menjati granice u Evropi i na Balkanu. Smatram da na tome i Srbija treba da insistira. O rešavanju kosovskog problema treba da se govori, ali samo unutar međunarodno priznatih granica Republike Srbije“.

Kovač kaže da nije pitanje aktuelne vlasti da rešava Kosovo i Metohiju, da to nije pitanje jedne generacije u srpskom narodu, a ni samo Republike Srbije. To je, tvrdi, pitanje i Republike Srpske i dijaspore, ali i Crne Gore, jer je i ona izvorno srpska država, koja je pogrešnim putem promovisana u antisrpsku tvorevinu.

Milivojević naglašava da teritorije mogu da razmene samo suverene države i da bi razmena u slučaju Kosova značila da Srbija sama sa sobom nešto razmenjuje i da se nečega odriče.

„Ako bi uopšte pristal na to, Srbija bi priznala Kosovo kao nezavisnu državu, što je intencija nekih. Kad se govori o podeli, imajući u vidu faktičko stanje, Srbija na neki način kontroliše trećinu teritorije Kosova i Metohije, a kad se govori o razmeni teritorija, to je nešto drugo. Indikativno je da Tači otvara pitanje juga Srbije. Taj koncept bi podrazumevao vraćanje Srbije na granice pre Balkanskih ratova, a to je opasna teza. Ljudi su zaboravili 1956. godinu, kada je Centralni komitet opštinu Leposavić dekretom priključio Kosovu iz političkih motiva da bi podigao demografsku strukturu. To su ozbiljne stvari o kojima treba razgovarati“, podseća diplomata.

Penzionisani general Božidar Delić smatra da je projekat razgraničenja počeo mnogo pre Vučića, ali da nije imao nikakve pisane tragove.

„Na sopstvenoj koži sam osetio Briselski sporazum, jer sve do njegovog potpisivanja nisam smatrao da idem van granica zemlje. Poreklom sam iz Đakovice i mogao sam slobodno da putujem i u Prizren, Đakovicu, Dečane, Peć, ali su mi ti putevi zatvoreni nakon potpisivanja Briselskog sporazuma“.

Kovač, ipak, smatra da za Srbiju dolaze bolja vremena, a to što pokušavaju da nas prisile da se nešto desi što pre jeste prvenstveno u interesu zapadnih zemalja. On kaže da je njima potrebna lažna država Kosovo, gde će imati bezgranično pravo baziranja snaga i borbenih sistema u kontekstu sukobljavanja sa Rusijom, i da zato žure da što pre postignu to rešenje sa Srbijom.

„Dok god nije stavljen potpis, oni znaju da ništa dugoročno ne mogu ozbiljno da rade na KiM, a to zna i vlast u Prištini. Svesni su oni da u promenjenim okolnostima srpska država može veoma brzo da se vrati na taj prostor. Srbija ne treba da žuri ni u kom smislu. Treba da se bori za nepromenljivost međunarodno priznatih granica i za visoku autonomiju albanskog naroda na prostoru Kosova i Metohije“, kategoričan je Kovač.